петак, 29. октобар 2010.

Kampanja od vrata do vrata

Često nailazim na nerazumevanje kod stranka, političara ali i stranačkih aktivista šta je i kako se radi DtD kampanja u moderna vremena.

Stara je izreka: morate pocepati nekoliko pari cipela u izborima. Kao najnoviji primer da ova izreka i dalje važi ne moramo da idemo daleko u prošlost. Pogledajmo preko plota. Na poslednjim parlamentarnim izborima u Švedskoj Nea Moderata je obišla 500.000 vrata. Da, nije greška, pola miliona vrata. I to je ključni razlog zašto su soc-demovi tamo napravili najlošiji rezultat od 1914-te godine.

Moje ključno pitanje je: da li DtD koristite za targeting (pronalaženje glasača) ili za canvassing (agitovanje, ubeđivanje)...

Danas, u modernim kampanjama i sa modernom tehnologijom, bacanje je para i vremena koristiti DtD za targeting kao što vidimo da rade DS, SNS i nekada SRS. Za te stvari se koristi mnogo jednostavnija tehnologija – rad call centra.

Prava kampanja od vrata do vrata je ona koja birače koji su neodlučni ili ste im vi drugi, pa čak i treći izbor, u direktnom kontaktu prevodi u vaše birače.

среда, 27. октобар 2010.

Kampanja za početnike




Pre nego što se uključite u bilo kakvu kampanju odgovorite na ovih par pitanja.


1. Koji su vaši motivi da učestvujete u tom cirkusu?



Odgovorite iskreno na ovo pitanje. Šta zaista želite da postignete svojim angažovanjem. Više slobode? Više vladavine prava? Bolje uslove za školovanje dece? Bolje bolnice i domove zdravlja? Bolji vodovod i kanalizaciju?
Mnogo pre nego što se odlučite za kandidaturu prodiskutujte o svim idejama sa prijateljima. Da li one izdržavaju univerzalnu proveru jednakosti, rodne ravnopravnosti, pravde. Vode li nas one napred ili nazad. Sve vaše ideje koje se ostvare imaće kasnije posledice. Pozitivne i negativne. 
I ne zaboravite da obavestite svoju porodicu da želite da učestvujete u izborima. Njima ćete najviše nedostajati.


2. Poznajete li svoju izbornu jedinicu?
Obilazeći , uzduž i popreko, Srbiju i region, čujem uvek istu rečenicu – mi smo specifična sredina. Iako mi se svako dlaka na telu nakostreši na tu izjavu, iako odmah odgovaram da nema specifične sredine, duboko u sebi se sa njom slažem.

Morate pre uslaska u izbornu trku znati sledeće stvari:
za koga (ili za koju stranku) su ranije glasali ljudi koji žive na Vašoj izbornoj jedinici.
Gde žive? Kuće, stanovi. Vlasnici ili su stanovi mahom iznajmljeni.
Koliko škola i kojih ima na izbornoj jedinici. Ko je najbolji, a ko najgori nastavnik u njima. Ko je direktor škole?
Postoji li većinska verska zajednica?
Ko su predsednici kućnih saveta?
Ima li sportskih klubova? I kojih...
-       Koji su im problemi i da li možete da im obećate da ćete ih rešiti. Ipak, na kraju, svaka kampanja je lokalna.

3. Ko će biti u vašem timu?
Osnovno u svakoj kampanji je da ukoliko ste kandidat ne možete voditi svoju kampanju. Znam da mislite da možete ali je moj odgovor uvek isti – NE. Ostanite skoncentrisani na svoje govore i susrete sa ljudima a ne na to kako će izgledati liflet ili plakat.
Pored šefa izbornog štaba u timu morate imati osobe zadužene za:
-       - baze podataka
-       - kampanju od vrata do vrata
-       - logistiku
-       - pravnika koji poznaje izbornu proceduru
-       - nekoga zaduženog za PR i marketing

4. Kreirajte svoju poruku.
Na početku, zajedno sa svojim prijateljima definišite svoje prednosti ali više od toga svoje mane. Jer, ukoliko to vi ne uradite, vaši protivnici će to uraditi sigurno. Na žalost novinarima su mnogo zanimljiviji skandali nego ono što ste dobro uradili. Ulaskom u izbornu trku prećutno ste i ovo prihvatili.
Tokom kampanje nećete moći da se obraćate svima, niti ćete moći da govorite o svim temama. Odredite maksimalno 5 poruka koje će biti stalno ponavljane.

I zapamtite jednom za svagda - poruka nije isto što i slogan kampanje.

5. Imate li para?
Sve košta. Iako iz stranke uporno tvrde da će oni snositi sve troškove vaše kampanje to nikada nije tako. Koliko god da vam daju materijala trebaće vam još. Kao i nove gardarobe, cipela, šminke, benzina...

Možete li to da izdržite. I još bitnije, želite li to?

6. Šta će biti dan posle?

Nije ključno pitanje na koje morate da odgovorite – šta će biti kada pobedim. Ključno pitanje na koje vam treba odgovor je – šta će se desiti ukoliko izgubim. 


понедељак, 18. октобар 2010.

Ima li smisla voditi političke kampanje...

... ako znamo modernu teoriju minimalnog efekta političkih kampanja.

A ona kaže vrlo jasno – većina izbora je odlučena i pre nego što kampanja počne. Kažu neka istraživanja da u izbornoj godini većina birača mnogo ranije odluči za koga će glasati, pa su zato kampanje završene pre nego što i počnu. Zato većina današnjih menadžera kampanja ima moderan pristup o čemu sam već pisao - http://rastco94.blogspot.com/2010/10/tri-vrste-izbornih-kampanja.html.

Iz svega ovoga proizilazi i teorija minimalnog efekta kampanja koja je bazirana na 4 psihološke logičnosti kod birača:

1.  Zainteresovanost birača za izbore i kampanje je direktno proporcionalna njegovoj zainteresovanosti za društveno ekonomsku situaciju u državi. Ekonomska situacija u izbornoj godini je ključ koji može odlučiti izbore.

2. Što je birač zainteresovaniji za ovu situaciju traži sve više informacija pa je samim tim i otvoreniji za kampanju. Ovde se kreatori kampanja susreću sa drugim problemom. Birači mnogo više traže po medijima, i mnogo više veruju, onim informacijama koje se odnose na stranke za koje su odlučili da glasaju.

3.  Što 'core' birač više čita o stranci sve više se učvršćuje u ubeđenju da glasa za nju. Mogu ga u odluci poremetiti samo negativne kampanje. Zato je potrebno da na njihe što pre, i što više, odgovaramo.

4. Ukoliko birač ne sazna nove informacije, pogotovu negativne, o svojoj stranci, teško da će promeniti svoje mišljenje.  Odavde izvlačimo zaključak da su negativne kampanje obavezne u izborima.

Zaključak je jasan. Kampanju početi rano. Najmanje godinu dana pre izbora. Početi je jako i sa velikim temama. Nekoliko meseci pre izbornog dana kampanju okrenuti ka ekonomiji. I zaboravite na 'core' birače drugih stranaka. Njima ne pada na pamet da glasaju za vas.

среда, 13. октобар 2010.

Tri vrste izbornih kampanja

Starinska



1. Trajanje kampanje: Kampanja se radi samo kada su već raspisani izbori/referendum. Traje samo malo duže od vremena koje je zakonom predviđeno za kampanju.

2. Upotreba medija:

Direktno: konferencije za novinare, oglasi u novinama, bilbordi. 
Indirektno: Tekstovi u novinama o događajima koji su napravljeni.

3. Organizacija: Kampanja je decentralizovana, bazirana na lokalnim odborima, ne postoji standardizacija u reklamnom materijalu.

4. Ljudi u kampanji: partijski volonteri / prijatelji kandidata.

5. Upotreba agencija: minimalna, političari potpuno kontrolišu kampanju.

6. Povratne info u kampanji: impresije kandidata, osećaj, nešto i od ljudi sa terena.

7. Događaji u kampanji: velike i male konvencije, skupovi istomišljenika.

8. Kome se kampanja obraća: određene socijalne kategorije.

9. Komunikacija sa biračima: propaganda.



Nova


1. Trajanje kampanje: počinje najmanje godinu dana pre izbora. Prvi korak - osnivanje centralnog izbornog štaba.

2. Upotreba medija: Ogromna pažnja se poklanja indirektnoj komunikaciji. PR i medija trening kandidata su obavezni. Direktno: sve vrste reklama.

3. Organizacija: visoko centralizovana. Materijal za kampanju se kreira i izrađuje na jednom mestu a zatim distribuira. Postoji knjiga standarda.

4. Ljudi u kampanji: partijski aktivisti i plaćeni profesionalci.

5. Upotreba agencija: upotreba specijalizovanih agencija za različite oblasti. Političari i dalje imaju zadnju reč.

6. Povratne info u kampanji: istraživanja, fokus grupe. Ovaj deo praktično ne postoji u starinskoj kampanji

7. Događaji u kampanji: najbitnije su TV debate, konferencije za novinare su gotovo na dnevnom nivou, organizuju se 'pseudo'ili 'slučajni' događaji.

8. Kome se kampanja obraća: pokušava se pridobijanje svih kategorija birača, poseban naglasak na određene socijalne kategorije.

9. Komunikacija sa biračima: tzv 'selling concept' – upotreba svih marketinških sredstava.



Moderna

LIDER, LIDER, LIDER - su tri osnovne stvari u modernoj kampanji.

1. Trajanje kampanje: permanentna kampanja – počinje sa zatvaranjem birališta na prethodnim izborima, stalni centralni izborni štab, specijalna odeljenja u okviru izbornog štaba.

2. Upotreba medija: Ogromna pažnja se poklanja direktnoj komunikaciji. Call centar, targetiran direct mail, targetiran DtD. Internet je izuzetno bitan kanal komunikacije.

3. Organizacija: Visoko centralizovana sa mnogo regionalnog uticaja. Materijali za kampanju su standardizovani i LOKALIZOVANI.

4. Ljudi u kampanji: partijski aktivsti, profesionalci, volonteri. Vrlo veliki centralni izborni štab sa posebnim odeljenjima.

5. Upotreba agencija: upotreba specijalizovanih agencija za različite oblasti. Političari više nemaju glavnu reč već menadžer kampanje.

6. Povratne info u kampanji: istraživanja, fokus grupe. Uvodi se upotreba istraživanja preko interneta i kablovskih televizija

7. Događaji u kampanji: najbitnije su TV debate, konferencije za novinare su gotovo na dnevnom nivou. Kreira se mnogo lokalnih događaja bez prisustva lidera.
8. Kome se kampanja obraća: segmentacija biračkog tela, obraćanje posebnim poruka posebnim grupama birača, lokalne poruke.

9. Komunikacija sa biračima: tzv 'direct selling concept' – upotreba svih marketinških sredstava.


 Kako je kod nas?

субота, 09. октобар 2010.

Zašto marketinške agencije ne mogu da vode izborne kampanje?

Izborna kampanja i unutarstranačka demokratija ne idu ruku pod ruku. Najčešće se mrze. Stranačke skupštine, rasprave, glasanje, izmene i dopune rezolucija, put dokumenata odozgo na dole pa zatim nazad – odnose previše vremena. Šef izbornog štaba i njegov tim traže prečice u komunikaciji - što brže odgovore na predloge, kao i  još brže odgovore na napade i aktivnosti protivnika. Zbog toga oni na unutarpartijsku demokratiju u doba izbora gledaju više kao luksuz nego kao potrebu.

Sporo reagovanje u modernim kampanjama ubija. Zbog toga profesionalni  stratezi kampanja više vole da rade sa visoko centralizovanim strankama u kojima pokušavaju da ostvare prijateljski odnos sa liderom. Ovakve stranke im omogućavaju direktnu komunikaciju sa svim donosiocima odluka a izbegavaju prevelika objašnjenja onima koji odluke moraju da sprovode. Interna debata je žrtvovana u interesu jasne poruke. Ili kako reče Filip Guld, Blerov menadžer kampanje: stranka u doba izbora mora da ima jasnu komandnu strukturu.

Stratezi i menadžeri kampanja imaju samo jednu želju – pobedu na izborima. Članovi stranke, posebno grupa koju nazvamo ‘partijski čistunci’ takođe želi pobedu na izborima ali po njima do nje ne sme da dođe po cenu ugrožavanja ‘demokratskih principa’ stranke ili, što je još gore po njima ‘demokratskih procedura’. Na taj način put ka sukobu je otvoren. 

Oni koji se bave izborima najviše vole jako rukovodstvo koje dodatno tokom kampanja pokušavaju da ojačaju. Zašto? Jak kandidat (u regionu najčešće predsednik stranke) je odličan za prenošenje poruka tokom kampanje. Zato danas, stratezi i centralni izborni štabovi moraju da kontrolišu kompletnu produkciju – od TV spotova pa do bilborda, plakata, lifleta, interneta i naročito direktne pošte. Zbog toga postoji stalna težnja da prvenstveno lider disciplinovano prenosi poruku. Rasprave, neslaganja, drugačija mišljenja, nakon fokus grupa i istraživanja, nisu poželjni, a u krajnjem slučaju ni dozvoljni. Liderske kampanje mogu da dobiju i takozvane ‘lične’ glasove od onih koji inače glasaju za neku drugu partiju. Priznajem - sve ovo slabi političku stranku kao kolektivno telo.

Upotreba call centra (sa jasnim upitnikom) koji vodi ka pravljenju mikro-targetiranog direct maila i poruke čini apsolutno nepotrebnim stari način kampanja kao što je agitovanje po komšiluku, organizovanje mitinga i sve ono što smo viđali u prethodnom periodu. Moderne kampanje su sve više nalik multi-level prodaji nego onoj vrsti kampanja koju mnogi zastupaju kod nas. Fokus u kampanji je na targetiranim biračima, a među njima posebno ka onima kojima je stranka drugi izbor. Tako ti birači postaju ‘važniji’ od drugih birača. Članovi partije sa lokala najčešće ne razumeju zašto je potrebno više raditi sa njima nego sa ‘core’ glasačima. Moderna kampanja je ona koja ima jasne ciljeve, disciplinovna je, pridržava se samo nekoliko poruka koje su jasno definisane u istraživanjima, sprovodi sve vrste komunikacija i okrenuta je ka lideru. 

Zbog svega ovoga u vođenju modernih kampanja nema mesta za amatere ali ni za marketinške agencije već samo za izborne profesionalce. Zato se u strankama i pojavljuju ‘nove elite’, ljudi iz senke – stratezi - oni koji vode kampanje. Zagnjureni u brojke, prethodne kampanje, trendove, istraživanja. Sa izuzetnim poznavanjem statistike i matematike.

To je poseban soj ljudi zaljubljenih u svoj posao, koji mnogi ne razumeju.

уторак, 05. октобар 2010.

Tanka crvena linija

Oni koji prate moje aktivnosti na globalnom čudu koje se zove facebook znaju da mnogo putujem i obilazim sestrinske stranke. Na tim putovanjima često me pitaju zašto pokazujem toliko odbojnosti prema radikalima light, prema onima koji su, od predvodnika napada na ambasade postali najredovniji posetioci prijema na istim, od onih koji su kako reče profesor Rajić, od turbo nacionalista postali turbo evropejci. 

Moj odgovor, koji nije i zvaničan odgovor stranke, je uvek isti. Mi nismo, kao stranka, nikada bili isključivi. Međutim tanka crvena linija u životu mora da postoji. Da bih poverovao da su radikali light postali stvarno onakvima kakvima žele da se predstave na sastancima u Briselu moraju da urade samo jednu stvar. 

Ljudsku. 

Moraju da se izvine. Da se izvine građanima Hrvatske, i Hrvatima i Srbima, za sva zla koju je njihova ideologija nanela tamo. 

Moraju da se izvine. Da se izvine gradjanima Bosne i Hercegovine, Srbima, Hrvatima i Muslimanima za sva zla koju je njihova ideologija nanela tamo.

I na kraju, ali ne kao poslednje, moraju da se izvine građanima Srbije. Vama, vašim roditeljima, meni, mojoj deci, za sva zla koje nam je ovde nanela njihova ideologija. 

Ne tražim od njih da kleknu kao Vili Brant. Tražim od njih da izgovore, za njih tu tako tešku, i izgleda stranu reč – izvinite. Tek onda, kada to urade, svako od nas pojedinačno mora da odluči da li može sa njima. Tada, kada se izvine, glasanje po pitanju saradnje sa radikalima light ne sme da bude na Predsedništvu, ni na Glavnom odboru, već o tome mora da se izjasni svaki član stranke pojedinačno. 

I onda kada većina donese tu odluku, o saradnji ili ne sa njima, članovi stranke će se nje pridržavati. 

Moja odluka o toj saradnji je poznata svima odavno.

недеља, 03. октобар 2010.

I posle Tita Tito...

Logika upotrebljena danas je jasna: prelazimo sa socijal-demokratije na socijalizam. Idemo još levlje. Venecuela je model. Samo oni imaju naftu pa mogu da eksperimentišu. 

I prevodim njegov govor na naš jezik:

Da imamo državnu mlekaru imali bi mleko na rafovima, da imamo državnu uljaru imali bi ulje u prodavnicama, i pojava ulja iz robnih rezervi ne bi bila breaking news. Da imamo kolhoze ne bi nam jabuka bila skuplja od banane... Hoće to sa Ministrom poljoprivrede koji jagnje i prase jedino razlikuje na trpezi. Ili sa Ministrom trgovine za koga Delta nema monopol...

Da imamo mozga setili bi se da se Tito (a posle njega Milka Planinc) zajebavao sa restrikcijom kafe, kivija, benzina a ne mleka i hleba. 

Kad narod mora da plati litar jogurta koliko i flašu vina nije čudo što su mnogi pijani.

I reče još: "Predložiću da DS sebe osnaži kada je u pitanju socijalni dijalog, da pomeri političko težište ka levici, da ostvari strukturnu organsku vezu sa sindikatima, da sindikati imaju svoje mesto u DS, da odlučuju o budućnosti, da imaju svoju glasačku strukturu u DS, jer bez organske povezanosti sa sindikatima ne možemo da rešimo problem zaostajanja". Da imamo pamćenje setili bi se da želi da nas vrati u doba SSRN - Saveza Socijalističkog Radnog Naroda.

Tadić je evoluirao, nije mu prvi put!


субота, 02. октобар 2010.

Women's participation in elections in Jordan

As elections are approaching I have get more and more e-mails and messages from women who have sent their nomination for MP's and had been present on my seminars in Jordan, and who say that they are ready for the this race.
Fact that women have higher interest for Parliament now can be attributed to increase of their awareness of the rights and duties of women in modern societies.
I see this as the desire of women, as a neglected and I dare to say - often better educated and better part of this society, to contribute to the promotion and further development of fragile democracy of Middle East.
I am sure that in this process, lot of influence has had the Queen Rania herself as a symbol of the modern in Jordan.
At last elections in 2007 in this race have been involved 199 women for 6 'women' places from total 112 in Jordanian parliament.
Until this morning, according to my information, the 47 women announced their candidacy for the 12 'female' seats in Parliament which will count 120 members.
I hope that till 6th October, when the nomination procedure is completed, this number will be far exceed than the number of women candidates in 2007, and that it will exceed 300 as I have optimistically announced in July.
The biggest problem especially for women candidate will be a bad temporary election law that is in force in Jordan.
The problem is not in quota system. Those who know my political beliefs know that I am their great opponent.
I would not go further in explanation, but I think that the quota system in Jordan, because of the tradition and culture are mandatory.
The problem is, as I can see in the law, a proportional system that favors women in smaller constituencies. What will probably happen, that a woman with 200 votes become an MP, and the woman that have won more than 2,000 votes - not be.
Improvement of all election laws is a process that cannot be completed for the day, not even for a few months. Jordan is just at the beginning of this process.
That is why at women winners in  future elections, waits a lot of work, and the greatest is to convince society, especially women, that politics is not reserved only for men
If they succeed to accomplish it in this mandate of new Parliament, Jordanian democracy will make a huge step forward.