среда, 06. јануар 2016.

Nokti

Jeste li znali da je jedna od obaveza sudija u vaterpolu da igračima pre utakmice pregleda nokte. Zbog toga pomoćni vaterpolo treneri gotovo uvek glume i pedikira...
Iako otac nije propustio gotovo ni jednu moju utakmicu, majka nikada nije došla. Znala je koliko je vaterpolo grub sport i govorila mi je: Ne mogu sine ja da idem da gledam kako te drugi biju.




понедељак, 04. јануар 2016.

Uspomene...

Jesam li vam pričao da sam trenirao vaterpolo? Kažu da sam bio dobar - o čemu govore i nastupi za reprezentaciju SFRJ u mlađim kategorijama i to u doba kada je konkurencija bila veća nego sada. A sada je ogromna... Sa 185 cm visine i 'samo' 78 kg bio sam skoro najsitniji među saigračima. No prednost mi je bila u tome što sam u vaterpolo došao sa sprinterskog plivanja. I to što sam levoruk. Od uspomena u ormanu kod roditelja su ostale medalje, kapice i par pocepanih gaćica. Od onih uspomena koje su uz mene svaki dan ostao je most na mestu gde mi je izbijen zub, teška povreda levog ramena i još teža desne prepone... I slomljen nos...
Davno, pripreme juniorske reprezentacije na Korčuli. Sa nama, ali u drugim terminima trenira i vaterpolo reprezentacija SSSR-a. I Ljuba Mečkić ugovori pred kraj priprema trening utakmicu sa njima. Tih godina je legendarni Vlaho Orlić počeo da uvodi ogromnu promenu u vaterpolo koju gledamo i danas. Probao je da 'sitan' igrač, najčešće levoruki bek, čuva sidraša. Do tada su sidraši uglavnom čuvali sidraše i mi manji im nismo mnogo prilazili, naročito ne oko drugog metra kada imaju loptu. Iako je tada nisam znao koristio sam se Afričkm poslovicom: u sudaru slonova strada trava. A u odnosu na njih ja sam bio travka...
Zagrejali smo se, visimo na onoj ivici ograđenog mora koja glumi bazen i čekamo da nam Ljuba pokaže ko koga čuva. Meni se obično obraćao na kraju - pokazujući ili na protivničko krilo ili levog beka. Ovog puta sam se iznenadio kada se okrenuo prvo ka meni i rekao: Mali, čuvaćeš sidraša. I pokazao na jednog koji je izgledao isto kao ovaj. Kad se ne udavih i pre nego što je počela utakmica. Što sam stariji sve sam uvereniji da je razmera između nas bila otprilke kao na slici grin emoticon Od šoka i straha nisam stigao ni da razmislim šta me čeka.
To make long story short - bio sam odličan sve do trenutka kada me je u drugoj četvrtini gromada laktom, verujem i danas slučajno, pogodila u nos i završila za mene tu sezonu. Uspomenu na njega, slomljen i po malo kvrgav nos, nosim i danas...
Zašto vam sve ovo pričam. Već spominjani čika Vlaho, koji verovatno gore na nebu trenira reprezentaciju SFRJ, je govorio: Vaterpolo je kao i život - vrlo jednostavan. 99% je rad. Ostalo je talenat. Osim za vas levoruke - vas je i Bog obeležio.
U Bgd uskoro počinje vaterpolo prvenstvo. Ovi momci koji danas igraju za reprezentaciju Srbije su nešto najvrednije što imamo. Ne samo u sportu. Podržimo ih i budimo na tribinama. Zaslužili su.