Vrste izbornih sistema

Većinski izborni sistem

Postoje tri osnovna oblika većinskih sistema:

jednokružni – u kome onaj ko je u izbornoj jedinici dobio prostu većinu dobija i mandat (USA sem predsedničkih, Velika Britanija);

dvokružni sa dva kandidata – u slučaju da u prvom krugu nemamo kandidata koji je osvojio preko 50% glasova izašlih birača, u drugi krug ulaze dva prvoplasirana kandidata iz prvog kruga. Pobednik je onaj kojii ima prostu većinu glasova u drugom krugu (Vojvodina, pokrajinski);

dvokružni sa tri kandidata – u situaciji kada u prvom krugu nemamo kandidata koji je osvojio preko 50% glasova izašlih birača, u drugi krug ulaze tri prvoplasirana kandidata iz prvog kruga. Pobednik je onaj kojii ima prostu većinu glasova u drugom krugu (Francuska – lokalni).

Ovaj izborni sistem ima za manu uništavanje političkog pluralizma, uništavanje zastupljenosti manjina i zastupljenosti polova i različitih socijalnih grupa. Takođe kritičari ovog sistema smatraju da se teoretski može baciti od 49 do 60% glasova. U suštini, na duge staze ovo je odličan sistem jer kandidati vremenom gledaju da obuhvate maksimum moguće podrške svih socijalnih grupa tako što se trude da razumeju i uključe u svoj program njihove interese ukoliko su kompatibilni sa glasovima baze. Političari ponikli iz ovakvih sistema su visoko obrazovani i u stanju su da se identifikuju sa svojim biračima i njihovim interesima, jer jedino njima polažu račune, zato što njih i predstavljaju.

U Srbiji bi ovaj sistem predstavljao vlast koja bi imala legalitet, ali bi imala visok stepen nedostatka legitimiteta. Potencijalni izvor ozbiljnih društvenih i državnih nemira.

Proporcionalni izborni sistemi

Čisti proporcionalni sistem

U Srbiji je u primeni proporcionalni izborni sistem. Srbija je celovita izborna jedinica. Da bi mogla da učestvuje u podeli poslaničkih mesta, izborna lista mora da na izborima osvoji najmanje 5% od ukupnog broja glasova. Podela poslaničkih mesta se vrši primenom D’ontovog količnika.

Izmenom Zakona o izboru narodnih poslanika, izbornim listama nacionalnih manjina je pružena prilika da u podeli mandata učestvuju bez obzira na to da li su osvojile 5% od ukupnog broja glasova. Stranke nacionalnih manjina su tako prvi put zaista mogle da biraju da li će u izborima učestvovati same, ili će pak imati svoje kandidate na izbornim listama drugih stranaka. Za nacionalne manjine je, takođe, to bila prva prava prilika da imaju svoje autentične predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nakon okončanih izbora i podele mandata, stranke, suprotno standardima, imaju pravo da po svom nahođenju biraju kojim će kandidatima sa izborne liste dodeliti dobijeni mandat. Birači tako, kada se opredeljuju za jednu listu, ne mogu znati koji bi ih od kandidata sa liste mogao zastupati u parlamentu.

S obzirom na navedeno, opravdano se nameće pitanje da li poslanici u Skupštini predstavljaju svoje partije ili građane, iako Ustav tu ne ostavlja prostor za dilemu, jer jasno navodi da suverenost pripada građanima, koji vlast vrše preko svojih predstavnika u Narodnoj skupštini. Takođe, posledično se nameće i pitanje čije će interese poslanici zastupati (interese građana ili partijske interese) i u kojoj meri će biti slobodni da se u budućem sazivu skupštine ponašaju i opredeljuju saglasno sopstvenom mišljenju i savesti. Logična posledica ovakvog rešenja može biti sticanje moći u rukama partijskih lidera.

Kako ovaj sistem više nije moguć na ovakav način, postoji jedino varijanta proportcijalnog sistema u kome bi lista bila zatvorena, i gde bi poslanici ulazili po rednom broju na listi.

Personalizovan proporcionalni sistem

Građani u okviru svoje izborne jedinice imaju spisak kandidata, sa imenom i prezimenom, ali i sa stranačkom pripadnošću.

Birači će glasati za jednog od ponuđenih kandidata, a stranke ni na koji način neće moći da utiču na to koji će od kandidata postati odbornik. (Zalažem se lično da u skupštinu ulazi 1/3  ili 1/4 sa liste po nahođenju  stranke, a 2/3 ili 3/4 sa liste prema ostvarenom rezultatu zbog problema dispariteta kvaliteta izbornih jedinica i kandidata. Na ovaj način bi došli i do bolje zastupljenosti žena i mladih)

U okviru svake stranke pravi se lista kandidata prema procentu glasova koji su ostvarili na izborima, a taj procenat se dobija stavljanjem u odnos ukupnog broja upisanih birača po toj izbornoj jedinici i broja glasova koje je svaki kandidat osvojio.

Stranačka lista uspešnosti se pravi tako što je prvi kandidat onaj sa najvećim procentom osvojenih glasova, drugi sa drugim najvećim procentom i tako redom…

Ukoliko je neka lista na lokalu osvojila pet mandata, u lokalni parlament ulaze prvih pet kandidata sa najvećim procentom osvojenih glasova.

Na taj način će se izbeći dosadašnji problem zatvorenih kandidatskih lista u kome građani nisu znali ko će ih kasnije predstavljati u lokalnoj skupštini.

Rešenjima iz Nacrta, koji je pripemila Radna grupa Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zadržava se visoka proporcionalnost između broja osvojenih glasova i broja osvojenih mandata stranaka koje su učestvovale na izborima. Posmatrano sa aspekta stranačkog rezultata sve ostaje isto, uz zadržavanje cenzusa od pet odsto.

Kako je to u okruženju:

Zemlja/Entitet	Izborni sistem	Oblik kandidature	Oblik glasanja	Nivo dodele mandata	Metode pretvaranja glasova u mandate
Republika Slovenija	Proporcionalni izborni sistem u višemandatnim izbornim jedinicama	Zatvorene, neblokirane liste	1 glas sa opcionim preferiranjem	Izborna jedinica	Drupova metoda; Hareova kvota za mađarsku i italijansku manjinu; cenzus 4%
Republika Hrvatska	Proporcionalni izborni sistem u višemandatnim izbornim jedinicama	Zatvorene liste	1 glas	Izborna jedinica	D’Ontova metoda; cenzus 5%
Bosna i Hercegovina	Proporcionalni i kompenzacioni izborni sistem u višemandatnim izbornim jedinicama	Zatvorene liste	1 glas	Izborna Jedinica Država	Sent-Lagijeva metoda; cenzus 5% Sent-Lagijeva metoda; cenzus 3%
Republika Srbija Kosovo i Metohija	Proporcionalni izborni sistem Proporcionalni izborni sistem	Zatvorene, neblokirane liste Zatvorene liste	1 glas 1 glas	Država Entitet	D’Ontova metoda; cenzus 5% Sent-Lagijeva metoda: cenzus ne postoji
Republika Crna Gora	Proporcionalni izborni sistem	Zatvorene liste	1 glas	Država	D’Ontova metoda; cenzus 3%
Republika Makedonija	Proporcionalni izborni sistem u višemandatnim izbornim jedinicama	Zatvorene liste	1 glas	Izborna jedinica	D’Ontova metoda; cenzus ne postoji