1. Da li stranke u Srbiji koriste Internet u predizbornim kampanjama? Odnosno, koliko je to kod nas popularno/nepopularno? A u svetu?
Mnogi danas u Srbiji internet vide kao čarobni štapić za vođenje uspešne kampanje. Pozivaju se na iskustva Obamine kampanje zaboravljajući (ili ne znajući) da je u njoj učestvovalo 2 MILIONA VOLONTERA koji su zakucali na preko 10 miliona vrata. Možda je bolje kada govorimo o USA da govorimo o novcu. Obamin štab je tokom kampanje potrošio 750 miliona $. Od toga 70% ili preko 500 mil $ je potrošeno na TV a samo 2% ili 15 mil $ na internet.
4,1 miliona korisnika interneta u Srbiji je brojka koju ni jedna stranka ne sme ignorisati. Ipak, mislim da internet neće biti, kao ni drugde u svetu odlučujući faktor. Ključ uspeha će se nalazati u političkom programu, ideji i dobroj organizaciji ‘door to door’ kampanje. Kako reče Gordana Čomić: Dilema oko prioriteta (terenski ili internet aktivizam) je danas kao da pre 15 ili 20 godina pitaš "terenski ili plakat aktivizam".
Ne biva uspeha bez direktnog kontakta dobrog sadržaja, rukovanja, pitanja i - pažljivog slušanja.
2. Na koji nacin se Internet moze koristiti u te svrhe? Koji bi bili Vasi predlozi?
Postoje neka osnovna pravila on line kampanje za stranke
1. Morate uvek biti na netu. I vaši birači su tamo – 24 sata dnevno. 7 dana u nedelji.
2. Posle nekog događaja u kampanji morate ispratiti reakcije na netu.
3. Internet je danas primarno social networking. Uključite se.
4. Video mora biti centar vaše kampanje na netu.
5. Pogrešno je razmišljanje: Napraviću sajt (fun page, twitter nalog) i oni će doći. Neće. Morate biti aktivni.
6. Svaka kampanja je na kraju lokalna. Zbog toga lokalizujte svoje poruke.
3. Kako funkcionise koriscenje Interneta u predizbornim kampanjama, kad mnogi gradjani u Srbiji i dalje nemaju pristup Internetu?
Po nekim istraživanjima 50% stanovništva Srbije starijeg od 18 godina redovno ili povremeno pristupa internetu. Od njih čak 67% ima Facebook nalog, a više od 75% redovno gleda Youtube. Meni je u poslednje vreme izuzetno zanimljiv razvoj tvitera u Srbiji, koji doživljava mini ‘invaziju’ političara. Igor Manjenčić, naš poznati bloger koji se bavi programiranjem I internet marketingom (www.igormanjencic.com/2011/06/broj-tviter-korisnika-u-srbiji-2011/) procenio je da 50.000 korisnika ima svoj nalog.
I još malo statistike. Većina korisnika interneta je mlađa, obrazovanija, urbanija I sa većim ličnim dohotkom od proseka u Srbiji. Ukoliko sve ovo znamo nemoguće je predložiti univerzalni način vođenja kampanje na netu u Srbiji. Svaka stranka će morati da pronađe svoj put – od potpunog ignorisanja do apsolutne glorifikacije.
4. U odnosu na druge medije, koliko je Internet bolji/gori kao sredstvo u politickim kampanjama, ako se zna da je nesumnjivo najbrzi?
Tačno je da je internet = brzina. Mnogima od nas koji smo više od proseka prisutni na netu je izuzetno bitno kako će se novinari, a ne stranke, prilagoditi brzini koju internet donosi. 06.08.2011. održan je Okrugli sto pod nazivom “Društvene mreže i mediji: Tviter na Kosovu” u organizaciji NUNS-a. (http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/3622/drustvene-mreze-i-mediji-internet-2011-i-novinarstvo/#ixzz1UnB8qUEx)
Otvorena su mnoga pitanja koja su podelila internet zajednicu I profesionalne novinare.
Zato ću ovaj razgovor zaključiti rečima – sutra u izborima neće biti bitno kako će se stranke organizovati na netu, već kako će tu gomilu inormacija, često lažnih, novinari preneti off-line građanima.