25.10 su u Bugarskoj održani lokalni
izbori. Da li su nam doneli nešto što bi mogli da izvučemo kao zaključak?
Možemo li porediti izbore u jednoj zemlji koja je članica EU i zemalja kao što
su BiH i/ili Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija. Odgovor je više nego
jednostavan – možemo i moramo.
Lokalni izbori u Bugarskoj će ostati
uglavnom zapamćeni po neverovatnoj količini plakata koji su se raširili pre
svega društvenim mrežama…
Ipak ni jedan od ovih kandidata nije
odmakao dalje od katastrofalnih rezultata još u prvom krugu… Najviše je dobila
sada već evropski popularna Antoaneta Lazarova iz sela Gaganica – 18%...
Pored plakata stranka glas naroden je na
socijalnim mrežama iskočila potpuno drugačijim pristupom video reklami https://www.facebook.com/glasnaroden.bg/videos/560946197386747/ Njihova verzija čuvene Old spice reklame
je verovatno doprinela ulasku u lokalni parlament u Sofiji.
I
kad već toliko gledamo plakate da vas malo informišem o izborima u Bugarskoj.
Izborni
sistem za stranke je proporcinalni sa preferencijom. Znači zaokružujete partiju
za koju želite da glasate a onda i 1 (jednog) odbornika ukoliko to želite.
Cenzus je 4%. Meni je u BiH uvek bilo nejasno zašto stranke na listiću nemaju
broj. I moram priznati da sam gledajući rezultate shvatio da je tako bolje.
Naime u Bugarskoj se preferencijalno glasa već 3-ći put i svaki put se pojavio
tzv ‘efekat 15/15’. Najveći preferencijalni broj glasova gotovo po pravilu
osvajaju oni kandidati sa brojem koji se poklapa sa brojem stranke na listiću.
Ovaj efekat je utoliko izraženiji ukoliko je vase biračko telo starije ili
neobrazovanije. Inače ime ‘efekat 15/15’
je dobio nakon izbora za EU parlament 2014 kada je kandidat liste BSP-a
(Bugarska socijalistička partija) koji je imao broj 15 – isti kao i stranka –
osvojio najviše glasova po preferenciji, prestigao i tadašnjeg predsednika
Sergeja Staniševa, i ničim izazvan otišao u Brisel.
Izbor
za gradonačelnika je dvokružni. Prvi krug je bio u nedelju 25.10 a drugi posle
samo 7 dana - u nedelju 01.11.
Ukupno
ima 6.363.761 registrovanih birača koji su glasali na 12.314 BM u Bugarskoj i
296 BM u inostranstvu. Svaka stranka ima pravo na 2 kontrolora i plaća ih sama.
Najduži
glasački listić za gradonačelnika je bio u Sofiji - dugačak je 50 cm tj pola
metra. Na njemu je bio 21 kandidat. U 2 mesta je registrovan samo po 1
gradonačelnički kandidat
Kada
se radi o listićima za odbornike, najduži je opet bio u Sofiji (32 stranke) ali
i u Blagoevgradu (isto 32 stranke)... Odmah za njima je bila Varna sa 31
registrovanom strankom, koalicijom ili grupom gradjana.
I
sad ono najbitnije kada se radi o statistici. Izlaznost je bila oko 50%... Ono što je mnogo zanimljivije – broj
nevažečih listića je premašio 14% (preko 460.000 u apsolutnim brojkama) dok je
ukupno nevažećih listića u celoj Bugarskoj u gradonačelničkim izborima oko 7%
ili malo više od 220.000. Ove brojke su ogromne i zabrinjavajuće i svakako daju
osnov za sumnju da se radi o nekim manipulacijama. Uz ovu teoriju o
manipulaciji idu i fakti da su se u većini gradova glasovi brojali skoro 36 sat
a u Sofiji glasovi brojali skoro 50 sati!
Pokazalo se još jednom da moderna kampanja
mora da bude visoko centralizovana, sa jednistvenom porukom i jedinstvenim
dizajnom kampanje. Sve ostalo vodi u improvizaciju – koja ponekad može da bude
dobra ali najčešće u kampanji vodi do gubitka glasova. Većina velikih stranaka
je koristila centralizovanu kampanju čak i u lokalnim izborima. Bilo je
očigledno da su lokalni odbori dobili template po kome su morali da prave sve
lokalne materijale. GERB – kao najveća stranka – otišao je i korak dalje.
Kompletnu kampanju je vodio Cvetan Cvetanov, šef izbornog štaba. Većina
kandidata za gradonačelnike je praktično bila dekor u kampanji. Model koji
verujem da će mnogi u BiH i Srbiji koristiti na sledećim lokalnim izboima.
3M
Dosta davno u USA je postavljena
strategija kampanja znana kao 3M – message, members, money. Malo kasanije, na
ovo je dodata, ne kao nova, već kao deo prve strategije skraćenica OST –
objectives, strategy, tactics.
Message
– poruka
Koliko god vam to izgledalo uprošteno –
postoje samo 2 vrste kampanja u svetu – ekonomska i emotivna. Sve kampanje su
kombinacija ove dve vrste poruka. Pitanje je samo koju ćete više koristiti. Na
Balkanu se uglavnom koristi emotivna kampanja.
Prisetite se izbora u BiH iz 2014 godine. Većina stranaka je koristila
emotivnu kampanju – i to onu povezanu sa nacionalnim osećajema. Uglavnom se
širila atmosfera straha i ugroženosti. Malobrojne su bile one stranke – gotovo
da ih nije ni bilo – koje su koristile ekonomske poruke.
Izbori u Bugarskoj su bili malo drugačiji.
Vladajuća stranka – GERB – je slala ka biračima, pokazaće se kasnije, uspešnu
kombinaciju ekonomske i emotivne poruke. Njihova ideja poruke je bila bazirana na
nekoliko rečenica: Sa nama dolaze i EU pare koje ne moraju nikome da se
vraćaju. Kao primer su koristili zbilja uspešne gradove u privlačenju EU novca
– Sofiju i Burgas. Sa druge strane emotivnu kampanju – kampanju straha – su
radili vrlo sofisticirano – slanjem poruke da oni gradovi koji ne budu imali
gradonačelnike iz vladajuće stranke neće dobiti novac. Kombinacija štapa i
šargarepe je donela uspeh – od 200 gradonačelnika skoro 140 je izabrano sa
liste GERB-a – najveće stranke u vlasti.
Kanali
komunikacije
Ma šta da vam neko kaže, bez obizra u
kojoj zemlji da radite kampanju ukoliko morate da izaberete samo jedan kanal komunikacije
– izaberite TV. Što je prosečno obrazovanje birača niže – vi koristite više
TV-a. Terenska Istraživanja rađena u Bugarskoj su potvrdila ovu teoriju –
uostalom kao i ona rađena u Srbiji ili BiH – birači o programu i kandiatu saznaju
preko TV-a najmanje 70%. Internet je oko 25% a nama omiljeni plakati i bilbordi
su ispod 1%. Zaključak je uvek isti – sve što imate para uložite u Tv reklamu.
Kada vam nestane – pozajmite i uložite još. Sve ostalo što radite neće vam
doneti toliki efekat u broju glasova. Što ste manji ii mate lošiju
infrastrukturu – uložite više u TV. Vratiće se. Višesturko!
Veliki sam protivnik onih koji zagovaraju
samo internet kampanju. Jednostavnan je odgovor – moguća je ali nikada neće
doneti očekivane rezultate. Potrebna je
svakako, ali samo kao pomoćna u vašoj TV kampanji. Možete meni da ne verujete,
ali njemu morate. Vincent Harris je čovek za koga kažu da je Republikancima u
USA otkrio internet –
Members
– članovi
Pokazalo se i u ovoj kampanji da stranke
sa većim brojem članova lakše iznesu kampanju. Pođimo od osnovnog – kandidata.
Na ovim lokalnim izborima je bilo preko 200 mesta za koja su se birali
gradonačelnici (kmetovi) ali i 8.000 mesta raznim skupštinama opština. Već sam
napisao da je biračkih mesta bilo 12.314 na teritoriji Bugarske a na svakom ste
trebali da imate dvoje ljudi… Samo da popunite ova mesta potrebno vam je skoro
33.000 ljudi. DA – TRIDESET TRI HILJADE!!! Na ovo dodajte i ljude koji su vam
potrebni u kampanji, i možete doći do cifre koja vam je potrebna da izbore ne
bi izgubili na izborni dan – posle odlične kampanje.
Prošle godine smo videli na izborima u BiH
da su stranke sa manjkom organizacije, naročito na izborni dan, posle izbora
imale mnogo primedbi na rad izbornih komisija i samo brojanje glasova. No,
kasno. O tome je trebalo razmišljati mnogo ranije!
Money
– novac
Kada
odete u USA jedna od prvih rečenica koje čujete je: Nema besplatnog ručka. Tako
je i sa izborima. Osim što je tada sve mnogo skuplje. U Bugarskoj se apsolutno
sve napalaćuje. Najmanje pojavljivanje u predizbornoj kampanji ima svoju cenu –
bez obzira o kom se mediju radilo. Zbog toga je potrebno da svoj budžet za
kampanju 2016 planirate već sada! Nikada nije prerano za kampanju, kao što
nikada nije prerano ni za pravljenje inicijalnog budžeta!
PS Tekst je objavljen na: http://agencijapolis.org/2015/11/tomislav-damnjanovic-strateg-politickih-kampanja-za-polis-mozemo-li-ista-nauciti-iz-lokalnih-izbora-u-bugarskoj/
PS Tekst je objavljen na: http://agencijapolis.org/2015/11/tomislav-damnjanovic-strateg-politickih-kampanja-za-polis-mozemo-li-ista-nauciti-iz-lokalnih-izbora-u-bugarskoj/