понедељак, 07. март 2016.

O izbornom zakonodavstvu...

... i iskustvima iz Bugarske ali i ostalih zemalja. Neke od ovih stvari bi mogli i mi da primenimo.


1. Od kada krenu izborne radnje, stranke i grupe građana koje žele da učestvuju na izborima moraju da sakupe 5.000 potpisa. Imaju nedelju dana...

2. CIK (Bugarska izborna komisija) proglašava koje su sve stranke sakupile potpise i samo one mogu da učestvuju na izborima.

3. Kada CIK proglasi stranke koje mogu da učestvuju na izborima - kreće pravljenje koalicija koje traje takože nedelju dana. Bitno je naglasiti da u pravljenju koalicija ne mogu učestvovati oni koji prethodno nisu sakupili potpise.

4. Onda se žrebom izvlače broj koji će stranka imati na izbornom listiću. Slično kao kod nas na izborima za predsednika.

5. Sistem je proporcionalan sa jednom preferencijom. Znači, glasate za stranku ali možete glasati i za jednog čoveka sa liste. Ko ima više preferencijalnih glasova ide na vrh. Tako se često dešavalo da neko sa dna liste preskoči prvog. E sad, često se ovde dešava problem nazvan u Bugarskoj 15/15. Naime, birači, pogotovu sa nižim obrazovanjem često glasaju za broj stranke ali i za isti broj na listi. Tako je na prvim izborima na kojima se ovaj sistem primenjivao (EU parlament 2014) desilo da je na listi BSP - Bugarske socijalističke partije - pobedio momak na 15 mestu što je bio i broj liste - a ne nosilac i predsednik stranke Sergej Stanišev.

6. Ukoliko želite da se reklamirate na nekom mediju morate objaviti ugovor u kome će sve biti navedeno. I broj reklama, i dužina spota, i cena. Nema reklama pre objave ugovora. Isto pravilo važi i za internet. Ukoliko medij krene sa reklamom pre objavljenog ugovora ne kažnjava se stranka već medij i njegov vlasnik.

7. U Bugarskoj se glasovi broje na isti način kako kod nas - na samom biračkom mestu. No ima jedna ogromna razlika - potpisani zapisnici se odmah skeniraju na svakom BM i šalju automatski na sajt CIK-a. Kasnije izmene nisu moguće. No, poučen nekim ranijim iskustvima i iz Bugarske ali i iz BiH, više sam za model koji se primenjuje u Velikoj Britaniji. Naime, po zavšenom glasanju sve kutije se nose na jedno mesto (Dom kulture, sportska hala) gde ih broje, ne članovi partije, već izabrani građani. Članovi partije mogu samo da gledaju brojanje sa pristojne udaljenosti. Naravno da kasnije, po završenom brojanju mogu da naprave uvid u listiće.

8. Kao poslednje ali ne svakako manje važno je direktan izbor gradonačelnika.


Нема коментара:

Постави коментар