Bosanska izborna drama

U Bosni i Hercegovini se još uvek čekaju konačni rezultati opštih izbora, održanih u nedelju 12.10. 2014, a na kojim su birani članovi Predsedništva, predsednik Republike Srpske, te predstavnici u zakonodavnim telima na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou. Premda su raznorazne stranačke zastave praćene sirenama prolazile ulicama Sarajeva, Mostara i Banja Luke,  a sve u znak slavlja i pobede, daleko od toga da Bosna i Hercegovina ima izborne pobednike.

BOSANSKA IZBORNA DRAMA

Uloge:

Stranka demokratske akcije (SDA)

Od prvih višestranačkih izbora u Bosni i Hercegovini (1990.), SDA je ostala nezaobilazni politički faktor, koji je i nakon rata, uspeo da održi ključnu ulogu u bošnjačkom političkom krugu. Osnovana od strane Alije Izetbegovića, koji je vodio zemlju u ratu 1992.-1995., danas je predvođena njegovim sinom, Bakirom, kojem su ovi izbori bili trka za drugi mandat u Predsedništvu, ali i potvrda u borbi za prevlast u unutarstranačkim gibanjima. Stranka demokratske akcije jedna je od pridruženih članica Evropske narodne stranke (EPP-a).

Socijaldemokratska partija (SDP)

SDP se kao politički pokret, ali i pravno gledano, smatra strankom-naslednicom Saveza komunista Bosne i Hercegovine. Na čelu SDP-a nalazi se Zlatko Lagumdžija, koji je u poslednjem mandatu bio na funkciji ministra spoljnih poslova. Programski, SDP-ovo političko delovanje se može smatrati tek nominalno levo orijentisanim. Socijaldemokrati su 2000. uspeli preuzeti vlast u entitetu Federacija BiH, pod širom koalicijom „Alijansa za promjene“. Nakon toga je usledio krah, od kojeg su se oporavili tek 2010., sa velikom pobedom. U četiri godine će SDP proći period koalicije sa SDA, ali i unutrašnji raskol, koji je doveo do odlaska Željka Komšića, člana Predsedništva BiH, te jednim do ključnih lica SDP-ove kampanje „Država za čovjeka“ iz oktobra 2010.

Hrvatska demokratska zajednica BiH (HDZ BiH)

HDZ BiH je politička stranka osnovana kao podružnica zagrebačkog HDZ-a, te je zajedno sa SDA i SDS-om, jedna od stranaka pobednica prvih izbora devedesetih. Ubrzo nakon izbora, u stranci su preovladale struje iz Zapadne Hercegovine, što će ostati i ključna izborna baza u godinama nakon rata. Jedini ozbiljniji raskol dogodio se 2006. godine, kada su zastupnici HDZ-a oborili dogovoreni paket amandmana na Ustav BiH, nakon čega je ta struja, predvođena Božom Ljubićem i Martinom Ragužom formirala HDZ 1990.

Hrvatska demokratska zajednica 1990 (HDZ 1990)

Predstavlja se kao druga stranka po snazi u hrvatskom biračkom korpusu. Nakon izbora 2010., postojala je šansa da HDZ 1990 uđe u tzv. 'platformu' sa SDP-om i SDA, međutim stavljanje na stranu sa HDZ BiH, nateralo je stranke iz Sarajeva na uključivanje HSP-a i Narodne stranke radom za boljitak u federalnu vlast. Na čelo stranke je 2013. došao Martin Raguž, te značajno promenio retoriku i programsko delovanje HDZ 1990, čime se stranka isprofilirala u odnosu na HDZ BiH i njenog lidera Dragana Čovića.

Savez za bolju budućnost (SBB)

SBB se pozicionira kao stranka desnog centra. Osnovana 2009. godine od strane Fahrudina Radončića, iza sebe ima snažnu podršku Dnevnog avaza, kao najtiražnih printanog medija u zemlji. Na Opštim izborima 2010., Radončiću je pobeda za člana Predsedništva izmakla za 20 hiljada glasova.

Demokratska fronta (DF)

Demokratska fronta – Željko Komšić, nastala je po raskolu između Komšića i Lagumdžije, gde se kao motivi u javnosti navode detalji sporazuma HDZ BiH - SDP, kojima se uvode izmene načina izbora članova Predsedništva i delegata Doma naroda. DF je brzo narastao kao ozbiljna politička alternativa, a stranka će za člana Predsjedništva kandidovati Emira Suljagića, za kojeg se, pored Komšića, vezivao uspeh SDP-a iz 2010. godine.

Srpska demokratska stranka (SDS)

Osnovana od strane Radovana Karadžića, SDS je na izborima 1990. bila treća karika u lancu 'anti-komunističke' koalicije. U toku rata, a praktično sve do 2006. osim jednog kraćeg perioda sukoba na liniji Banja Luka-Pale, (kada se SNSD dohvatio vlasti uz podršku međunarodne zajednice) SDS je suvereno vladao političkom scenom u entitetu Republika Srpska. Na ovim izborima, SDS je okupio koaliciju „Savez za promjene“, koja je dala zajedničke kandidate za člana Predsedništva BiH (Mladen Ivanić, PDP) i predsednika RS-a (Ognjen Tadić, SDS) kao jedinstvena opozicija protiv SNSD-a.

Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD)

U svojim začecima, SNSD se percipirao kao politička alternativa SDS-u, te su 1998.,  uspeli formirati manjinsku vladu u RS-u. To je bilo kratkog daha, te se za izmenjenom retorikom, Milorad Dodik vraća na vlast u RS-u par godina kasnije, koristeći urušenost SDS-a, kada osvaja izbore 2006. godine, te pruzima dominaciju u Banjoj Luci.

Stranka demokratske akcije nastavila je rast koji je postigla na lokalnim izborima 2012. godine, dok je zamenik predsednika ove stranke Bakir Izetbegović, ubedljivo pobedio na izborima za Bošnjačkog člana predsedništva. Pobednik prošlih izbora, Socijaldemokratska partija je u četiri godine izgubila skoro 200 hiljada glasova i nalazi se pred ambisom. HDZ BiH je dobio većinu među glasačima hrvatske nacionalnosti, barem među onim listićima koji nisu završili kao 'nevažeći'  a njihov predsednik Dragan Čović je postao Izetbegovićev  saputnik zauzevši 'hrvatsku' stolicu u Predsedništvu. 

Iako je po svim ocenama imao ubedljivo najbolju kampanju Martin Raguž, predsednik HDZ 1990 nije uspeo u svojoj trci za člana predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda. 

SNSD je zadobio ozbiljan udarac u RS-u, ali su sve prilike da će se barem Dodik zadržati na poziciji predsednika RS-a, kada su ga već razočarale njegove stranačke kolege. Premda bi u Narodnoj skupštini RS-a trebao računati na 'mekanu' većinu, zajedno sa strankama koje su podržale njegovu kandidaturu, neizvesno je da li će se stvari razvijati po predizbornom kursu..

Nakon 30 dana zvanične kampanje, ali i one nezvanične koja traje još od februarskih protesta, može se zaključiti da je snažna partijska infrastruktura dobila i ove izbore. Između emocije (poruke) i tehnike (organizacije) opet je pobedila organizacija. Sa oko 40 hiljada 'belih listića' u Federaciji i 29 hiljada u RS-u, te još oko 36 hiljada nevažećih u Federaciji i 18 hiljada u RS-u po 'drugom kriterijumu', dogodio se potpuni fijasko izbornog monitoringa. Iako zvanični izvještaji navode da su izbori prošli 'u demokratskoj i fer atmosferi i u skladu sa izbornim zakonom i pravilima, uz manji broj nepravilnosti i incidenata', malo je prostora za verovanje u čist završni račun.

ISTRAŽIVANJA

BiH je evropska zemlja u kojoj je možda najteže raditi istraživanja javnog mnenja. 3 naroda koja su ratovala, strah, davanje socijalno prihvatljivih odgovora umesto istinitih, su samo neki od razloga. No, tu se spisak problema ne završava. Najveći se nalazi u tome da je poslednji popis stanovništva uradjen još 1991 godine, a onaj koji je rađen 2013 godine (pod ogromnim političkim pritiscima) još uvek nije dostupan istraživačima. Ipak nekoliko agencija, ali i stranka, se upustilo u ovu avanturu. Ono što je za sva istraživanja bilo jedinstveno je odgovor na pitanje u kom pravcu BiH kao država ide. Wrong direction kao odgovor je davalo 90% ispitanika dok je u nekim istraživanjima taj broj išao čak do 95%, što je neslavni svetski rekord za koji ja znam. Čak je i kod stanovnika Somalilenda ovaj procenat bio niži. Kada se radi o problemima istraživanja su otkrila da od 58% do 65% ispitanika na prvo mesto stavlja ekonomske probleme pogotovu one povezane sa nezaposlenošću. Na drugom mestu je u svim istraživanjima bilo siromaštvo i njega je kao problem društva navelo oko 12% ljudi u zavisnosti od agencije. Tek na trećem mestu se nalazio večiti problem zemalja na Balkanu – korupcija - koju je kao najveći problem navelo u proseku 11% ljudi.  

Ono što su istraživanja takođe sve vreme pokazivala je bilo niska izlaznost na izbore. Po svim agencijama i po nekoj mojoj metodologiji, ona je u junu bila na nivou 48% dok je samom izbornom kampanjom podignuta do nezadovoljavajućih 53%. Ipak, ne treba zanemariti da se u Bosni i Hercegovini među redovne glasače računa i brojna dijaspora sa važećim ličnim kartama, koji, ukoliko se ne prijave za 'glasanje putem pošte' budu uračunati u redovne biračke spiskove u mjestima prebivališta u zemlji. Razloge za apstinenciju su, gotovo pred samu izbornu kampanju izneli u svom radu 'Apstinenti u Bosni i Hercegovini' – autori Srđan Puhalo i Nada Perišić.[1] Njihove nalaze iz 2013 godine su potvrdila i istraživanja u kojima su odgovori na pitanje zašto ne izlazite na izbore bili – izborima se neće ništa promijeniti (32%), razočaran sam u političke stranke i kandidate (25%), nemam za koga glasati (24%)... Mogući razlozi kod onih koji su razmišljali o tome da ipak izadju su bili: da se povuku političari koji su dugo na vlasti, a da dodju novi (24%), promene na bolje (24%) i da stranke u prvi plan istaknu mlade ljude (22%)...

KAMPANJA

Junsko istraživanje, koje je za NDI sproveo IPSOS BiH je pokazalo da Vlade i F BiH ali i RS nemaju poverenje građana. Čak 79% ispitanika je dalo negativnu ocenu Vladi F BiH, a vlada RS je dobila 63% negativnih ocena. Većina stranka je ovaj podatak ozbiljno shvatila i kampanju se vodili kao da nikada u vlasti nisu bili.

Iako su i oni imali pristup ovim brojevima, najzanimljiviji pristup kampanji, kasnije će se pokazati potpuno pogrešan, imala je  SDP BiH koja je zadržala liniju odbrane 'urađenog' u prethodnom periodu. Oni su ovakvom kampanjom preuzeli na sebe sve zasluge, ali i svu odgovornost za lošu ekonomsku situaciju u zemlji. Odluka da će se sredstva za bilborde uplatiti u fond za nastradale od poplava je bila dobra, ali za neku drugu zemlju i neku drugu stranku. Kasnije, kada su se ipak neki bilbordi pojavili – dodatno su srušili ionako mali kredibilitet stranke i njenog lidera. Kampanja koja je čak počela kao pozitivna, završila je u potpuno negativnom tonu – okrenuta isključivo protiv DF-a i njihovog lidera Željka Komšića.

Ova strategija SDP BiH je potpuno odgovarala SDA, koja je na sličan način na marginu cenzusa 2010. poslala ranijeg vernog koalicionog partnera, Stranku za Bosnu i Hercegovinu. Potpuno u svom filmu, sa čvrstim i jasnim message box-om, bez obraćanja pažnje na protivnike, govorili su kao da nikada u vlasti nisu bili. Iako su bili meta stalnih napada, pre svega DF-a i SBB-a, funkcioneri SDA su se uzdržali od uzvraćanja paljbe. Kampanju su dobili – tehnikom, odnosno stranačkom infrastrukturom. Za sve u BiH iznenađenje je bila out-door kampanja SDA. Izuzetan broj bilborda sa likom kandidata Bakira Izetbegovića prvi dan zvanične kampanje preplavio je BiH. Odmah za bilbordima je sledio talas plakata po banderama (tzv banderaša), istog dizajna kao bilbordi, sa neverovatnom količinom različitih likova i imena. Iako je u prvom trenutk izgledalo kao šum u kampanji, vremenom sam shvatio da je strategija odlična i da podržava osnovni slogan njihove kampanje – U jedinstvu je snaga.

Po svim istraživanjima na najsnažnijim startnim pozicijama početkom jula bili su Demokratska fronta, novoformirana politička opcija, nastala raskolom između Željka Komšića i Zlatka Lagumdžije u SDP-u te Savez za bolju budućnost, Fahrudina Radončića.

Kampanja DF-a je počela kao liderska kampanja njihovog predsedničkog kandidata Emira Suljagića, zajedno sa Komšićem, jednim od retkih lidera koji je imao pozitivne ocene građana u relevantnim anketama. DF i pre svega Emir Suljagić su imali priliku da se snažnom porukom i pozitivnom kampanjom profiliraju kao jedini ozbiljni oponenti Bakiru Izetbegovićvu i SDA. Međutim, većina poruka se pretvorila u napade protiv Izetbegovića i SDA ali i protiv Zlatka Lagumdžije i SDP BiH. Sama negativna kampanja nije loša – pogotvu ukoliko želite da napravite crno-belu sliku. Ipak negativna kampanja, a toga su morali da budu svesni stratezi DF-a, smanjuje izlaznost što odgovara stranci koja ima bolju organizaciju i više core glasača. SDP BiH se na ove napade 'pecao' i odgovarao. SDA je ćutao i preko 'prijateljskih' medija zasipao negativnostima DF a posebno Emira Suljagića. Poslednja adut karta, stratezima DF-a su bili TV dueli. Izborni tim SDA je doneo odluku da se Izetbegović ne pojavi ni na jednoj od televizijskih debata sa protivkandidatima, te je tako izbegnuta direktna konfrontacija sa Suljagićem, u kojoj bi vrlo verovatno izgubio.

Manjak reakcije Izetbegovića zapravo je onemogućio razvoj kampanje u kojoj bi DF utvrđivao pravila. Umesto da stratezi promene kampanju, koja nema efekta – bezidejno su se držali postojeće. Premda prema početnim trendovima vodeći, poslednje dve nedelje kada su svi bili u kampanji, činilo se da se poruke DF-a jednostavno gube. S tim će se poklopiti i panični napad u poslednjoj nedelji kampanje na Martina Raguža. Akcija plakatiranja Sarajeva i nekih drugih gradova vođena je amaterskom logikom da negativnom porukom bošnjački kandidati mogu uzeti natrag glasove koje je pokupio Raguž. Rezultat je postignut, ali je otišao u drugom smeru. Glasači Raguža se nisu vratili 'svom' korpusu, već su izbegli u apsistnente. Na ovaj način, plakati su samo radili za rezultata Dragana Čovića. Istovremeno, u toj poslednjoj nedelji će deo glasača u Sarajevu, preći svom 'najpoželjnijem drugom izboru', Našoj stranci, što je uvelo Dennisa Gratza u Parlament Federacije.

Na drugoj strani, Dragan Čović, poznat po svojim ranijim dogovorima i savezništvom sa Miloradom Dodikom, kao i činjenicom da je ove godine u Busovači organizirao i prisustvovao dočeku Darija Kordića, osuđenog ratnog zločinca po njegovom izlasku na slobodu, svakako je percipiran kao znatno lošija opcija u izboru dvojice koji bi sutra zauzeli 'hrvatsku' stolicu u ulici Maršala Tita.

Otvorenim te potpuno dezorijentisanim napadom na Raguža u posljednjih sedam dana, u javnosti su stigla nastojanja da se Raguž izjednači sa Čovićem, pre svega s ciljem umanjenja njegove podrške u bošnjačkom biračkom korpusu. Ovo je posebno interesantno iz ideološke perspektive, ako ideologije ispred interesa u Bosni uopšte ima, budući da je Demokratska fronta nastala odlaskom Komšića iz SDP-a povodom sporazuma Lagumdžija-Čović. DF-u je moralo biti jasno da je raditi protiv Raguža, značilo raditi direktno za Čovića, koji će i nakon izbora zagovarati razdvajanje izbornih jedinica za dva člana Predsjedništva iz Federacije, što je temelj spomenutog dogovora i ključnog, javnosti poznatog, raskola između Željka i Zlatka.

Iz ovako očajne strategije kampanje DF-a kao pobednici izlaze Čović i Izetbegović. Smrt predsednika Stranke demokratske akcije, Sulejmana Tihića, te njegovo ranije dugotrajno odsustvo iz vodstva stranke, ali možda i činjenica da Izetbegovićevi unutarstranački oponenti nisu imali siguran drugi 'pik', rezultirali su da ovog oktobra on isprati rezultat stranke, što na ranijim izborima nije bio slučaj. U toj borbi, Fahrudin Radončić je zadržao svoju bazu, te se na kraju našao na drugom mestu, uz porast broja glasova. Za postizborne koalicije je važno njegovo prvo obraćanje, u kojem, pored SBB-ovog, navodi i dobar rezultat DF-a. Međutim, u toj računici će svakako biti prisutna SDA i HDZ BiH u Federaciji. Sve će zavisiti od toga koliko će stranke težiti koaliciji na svim kantonima, i u entitetu, ili će ovi procesi ići u različitim smerovima.

Kod stranaka najveće iznenađenje ovih izbora je za mene bila Naša stranka. Iako nisu uspeli da uđu u sve Parlamente za koje su se kandidovali, njihova kampanja je oduševila sve stručnjake. Uspeh je utoliko veći ukoliko se zna da je bila odrađena sa malo novca, bez jasnog lidera, ali uz mnogo štandova, najbolju internet kampanju i kampanjom od vrata do vrata u poslednjoj nedelji kada je to i najvažnije. Još veće iznenađenje izbora je bio direktan prolazak predsednika Naše stranke, Dennisa Gratza, u Federalni parlament iz Kantona Sarajevo, iako je u aprilu mesecu bio gotovo nepoznat široj javnosti. Njihov rezultat potvrđuje da je BiH potrebna snažna građanska opcija koja bi se našla na suprotnoj strani od nacionalnih i nacionalističkih stranka.

S druge strane u RS-u, Ivanić vodi 'za dlaku' u trci za člana Predsjedništva BiH. Između stranaka koje su podržale kandidaturu Mladena Ivanića pod koalicijom 'Savez za promjene' (između ostalih SDS i PDP), te onih koji stoje iza Željke Cvijanović (prvenstveno SNSD i DNS), u veoma maloj razlici presudne glasove donela je bošnjačka povratnička zajednica, a 'podebljanu' prednost Ivanić može očekivati po pristizanju glasova iz inostranstva. Ovo se dogodilo, usprkos prisutnim lokalnim dogovorima na terenu, te 'uputstvima' povratnicima da glasaju za Cvijanovićevu, a o kojima je brujala javnost u RS-u posljednjih dana kampanje.

Vraćajući se na priču sa početka iz RS-a, treba reći da je SDS već bio direktan te odbio ideju 'velike' koalicije sa SNSD-om. „Domovina“, koalicija bošnjačkih i hrvatskih stranaka u RS-u, imaće pet ili šest mandata, te bi mogla biti prevaga za stabilniju vladu u ovom bh. entitetu, ali i veza sa državnim nivoom. Imajući u vidu da je SNSD ranije odbio mogućnost koaliranja sa „Domovinom“, ostaje otvorena mogućnost da SDS, PDP, NDP, te konačno „Domovina“, uz račun prelaska podrške nekog od Dodikovih predizbornih 'saveznika', ipak dođu do većine za novu Vladu RS. No, to će zavisiti od dinamike pregovora za formiranje većine na državnom nivou, te onom u Federaciji.

Izborna kampanja je završena. Osim lica sa plakata koja su uzela tri stolice u Predsedništvu, kompleksnost političkog sistema Bosne i Hercegovine malo kome ostavlja na slobodu da kaže 'ko je pobednik' te 'da li će biti loše ili gore.' Svi tuneli i mostovi su već svečano otvoreni. Baloni izduvani, torte pojedene, a jakne sa predizbornih skupova spakovane. Meseci pred nama će, onako više birokratski, biti praćeni snažnim radom na izmeni sistematizacije radnih mesta. Državnih naravno, niste valjda poverovali u onih novih 100 000? 

This text and its content is copyright of Tomislav Damnjanović. All rights reserved.

Any redistribution or reproduction of part or all of the contents in any form is prohibited other than the following:• you may print or download to a local hard disk extracts for your personal and non-commercial use only• you may copy the content to individual third parties for their personal use, but only if you acknowledge the website as the source of the material

You may not, except with our express written permission, distribute or commercially exploit the content. Nor may you transmit it or store it in any other website or other form of electronic retrieval system. 

---

[1] http://library.fes.de/pdf-files/bueros/sarajevo/10559.pdf

Ebola vas Srbija*

Slećem u Ugandu... Na aerodromu Entebe me čeka scena kao iz filma 'Variola vera'. Neki sav zamotan, pregleda iscrpan formular gde sam popunio svoje kretanje u poslednja 3 meseca. Prska me nekim čudom, udara mi pečat na papir. Odlazim kod sledećeg koji mi meri temperaturu... Gleda me pažljivo...Netremice. U oči. Izdržavam pogled kao svaki pravoverni. Pušta me na imigraciono. Tek tu progovaram sa nekim...

Slećem u Beograd. Izlazim iz aviona i 2 mlada policajca svima pregledaju pasoše. Ovlaš. Pitaju me odakle sam došao. Rekoh Istanbul. U trenutku kada mi je pružao pasoš ja kažem - ali sam pre toga bio u Ugandi. Malo mu se lice trznulo pa viknu, kao u zavičaju, iz sveg glase nekome: Evo ga jedan tvoj. Prilazi mi službenik, fin neki čovek. Uzima pasoš od policajca i kaže mi da ga sačekam. Odlazimo na neki šalter gde popunjava formular. Kaže - moram da se javim u Zavod za javno zdravlje... Rekoh - u Ugandi nema ebole. Kaže - znam ali je sad takav zakon. Pušta me među sav onaj svet koji čeka pasoški pregled...

Uganda je u Africi. Srbija u Evropi, makar geografski. Zaključak kako se ko bori protiv zaraza donesite sami.



*naslov je pozajmljen od mog druga Dušana Mašića...

Istražvanja - telefonske ankete

Telefonske ankete (namerno ih ne zovem istraživanjima) pojedinih agencija o popularnosti  stranaka, tačne su poput obećanja tih istih stranaka tri dana pre izbora.

Kod običnog, sasvim prosečnog poznavaoca matematike, koji ne treba biti nadprosečno inteligentan, salve smeha izazivaju razne, na brzu ruku sklepane, agencije i priučeni novinari, pogotovo kada u finišu svog teksta napišu: „ Standardna mogućnost statističke greške u ovoj anketi iznosi +/- 4 %.“ TO JE GLUPOST! Pre bi se moglo govoriti o variranju rezultata, koji iznosi između 10 i 15%, minimalno, pa su rezultati izbora često potpuno suprotni od očekivanja telefonskih anketara.

Naime, telefonska anketa nikada se kod relevantnih polstera ne doživljava ozbiljno, te više služi kao zabavna tema za razgovor sa kolegama. Iz više razloga. Zamislite verodostojnu anketu u kojoj se gotovo 50% ispitanika ne želi decidirano izjasniti o svom favoritu. Pitanje je zašto je to tako? Radi se o logičnom zaključku jer se naše društvo nalazi u strahu i u ovim anketama birači daje SOCIJALNO PRIHVATLJIV A NE ISKRENI ODGOVOR.

Za razliku od telefonskog - kod terenskog istraživanja na velikom broju ispitanika ( 1500-5000 građana ) broj neodlučnih je na granici od 25%. Naravno da i terensko istraživanje ima svojih mana, pre svega zbog ljudi koji na terenu sprovode ta istraživanja. Upravo zbog tih anomalija, dječjih bolesti, istraživači nikada nisu " pogodili " izborne rezultate u Srbiji, još od 2000 godine.

Koliko god je zaključak kod ovakvih tekstova često namešten, početak je često stupidan, te najčešće (u zavisnosti od "slobodne novinarske interpretacije) počinje slično ovom:  " U telefonskoj anketi koju je od 6. do 9. marta obavila agencija Pro pozitiv, na reprezentativnom uzorku od 1.409 ispitanika, saznali smo izborno opredeljenje 63% ispitanika, a nismo mogli da saznamo izborno opredeljenje 37% ispitanih građana. Među njima, jedni kažu da nisu sigurni za koga će glasati (13% od ukupnog broja ispitanika), drugi ne žele da kažu za koga će glasati (12%), treći izjavljuju da neće izaći na izbore (12%). - Više na: http://www.danas.rs/danasrs/politika/opredeljeni_biraci_sns_iznad_50_odsto.56.html?news_id=277725#sthash.LTGnkYdA.dpuf " i tako dalje... Dalji tekst sam po sebi ukida svaku objektivnost i obesmišljava svako buduće telefonsko istraživanje koje će do izborne tišine kolati (kako se izbori budu približavali to će se nastaviti još većom žestinom) našim medijskim prostorom. Na stranu što agenciju Pro pozitiv nisam uspeo da pronađem nigde - ni na netu ni u APR-u.

Zbog čega telefonske ankete, ozbiljne novine i novinari ne uzimaju u kao osnov za pisanje teksta:

1. Telefonskim kontaktom čovjek u startu oseti odbojnost prema " uljezu " s druge strane žice. 
2. Upravo zbog činjenice iz tačke 1., građani radije ostanu neodlučni nego da svoje razmišljanje povere nepoznatoj osobi kojoj su tek čuli glas, bez obzira koliko on bio milozvučan.. 
3. Mogućnost greške kod takvih anketa nikada nije manja od 10%. 
4. Telefonske ankete nikada ne iznose razloge zbog čega su odabrali baš tog, a ne nekog drugog kandidata ili te razloge agencija nije adekvatno prestavila javnosti. 
5. Ono što je u svemu tome najgore i graniči sa određenom vrstom ludila, jesu mediji koji pristaju na takvu igru, neretko kao i sami klijenti " eminentinih agencija za istraživanje tržišta ". Umjesto da urednici, svoje pipke usmere prema istraživanjima koja nose sa sobom veliku dozu verodostojnosti i mogućnost "pogađanja" izbornih pobednika, oni i dalje omalovažavaju trud relativno nepoznatih, no zato poprilično profesionalnih novinara. Apsolutno mi je razumljivo zašto je tako - mediji u Srbiji  funkcionišu po zakonu spojenih sudova u kojima je sve umreženo i povezano. Ukoliko bi se ta uhodana šema poremetila postoji mogućnost da se sve sruši kao kula od karata.

I na kraju ali ne kao poslednje savet novinarima - okrenite se prema vlastitom dvorištu, okanite se prepravljanja tekstova koje ste dobili.

A za birače i stranke savet: jedino relevantno istraživanje u Srbiji će biti ono sprovedeno 16-tog marta. 

Vidimo se na biralištu!

PS Za one koji žele da saznaju nešto više o telefonskim istraživanjima par linkova...

Ukoliko vam je i to malo - ko nema u vugla ima u gugla

http://business.illinois.edu/shavitt/BA_531/Groves-week11.pdf

http://www.ropercenter.uconn.edu/education/polling_fundamentals_error.html

Otvoreno pismo Sanji Ilić, „novinarki“ „Kurira“

Mora ovako, nema druge...

Otvoreno pismo Sanji Ilić, „novinarki“ „Kurira“

Sanja, draga,
Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično, jer si ti samo posledica tragedije koja je zadesila novinarstvo u Srbiji. Uzroci su mnogo dublji i plašim se da ih ne bi razumela. Želeo sam da ti pišem već posle tvog prvog „teksta“ o porodici Ognjanović i parama koje su ostale na njihovom računu posle Tijanine smrti. Međutim, to bi se verovatno svelo na lične uvrede, slične onima koje su čitaoci tvojih „novina“ u svojim komentarima upućivali na adresu porodice koja je izgubila dete pre samo nešto više od četiri meseca. Zato sam rešio da još malo pratim tvoj „istraživački“ rad, a da u isto vreme pokušam da saznam kako bi medij poput BBC-ja propratio tu priču. Na taj način, možda ćete ti i tvoje „kolege“ naučiti nešto.

Da odmah budem jasan. Ja sa ponosom ističem da sam po zanimanju novinar ( i to iz Srbije) iako se već desetak godina bavim menadžmentom u medijima, a poslednjih 6 brinem o aktivnostima i razvoju BBC-ja najpre u Evropi, a sada na Bliskom Istoku i Zapadnoj Aziji. O mom novinarskom radu možeš da se raspitaš kod (malo)starijih kolega iz drugih redakcija (jer ih u tvojoj nema), mada je većina njih odavno izgubila profesionalnu bitku zahvaljujući „novinarima“ poput tebe. Ali, nisi ti kriva. Oni su.

Takođe, imao sam tu nesreću da proživim ono što proživljava i porodica Ognjanović. Od smrti moje jednogodišnje ćerke prošlo je već 10 godina i vreme tu dokazuje svoju relativnost. Kada se iz čistog mira zaplačeš u sred Pakistana, ili u hotelu u Muskatu (Oman) shvatiš da neke stvari nikada nećeš preboleti ma gde bio i samo je pitanje kako i koliko dugo ćeš živeti sa njima. Svako od „Ognjanovića“ se nosi sa tim na svoj način. Ono što želim da kažem je da nije samo Tijana žrtva u ovoj tragediji. Ona je stavila veliku tačku na svoj mali život, ali njena porodica, rodbina i prijatelji će celog života nositi taj ožiljak na svojim srcima. Da li se razumemo? Nije baš toliko komplikovano.

Da se sad vratim na tvoju „priču“. Pitanje šta se desilo sa parama koje su prikupili gradjani Srbije i regiona u nadi da će pomoći Tijani je sasvim legitimno. U javnom interesu je da se to sazna i tu nema nikakvih dilema. Ja sam u proteklih nekoliko nedelja razgovarao sa par najuglednijih i najuticajnijih BBC urednika na tu temu, sve u želji da ti napišem šta bi BBC uradio u tvom slučaju, a ne šta ja mislim da bi uradio. Primećuješ razliku? Novinar traži relavntne i kompetentne sagovornike da bi pronašao odgovore na pitanja koja zanimaju njegovu publiku.

Pošli smo od pretpostavke da si dobila informaciju iz banke da su pare podignute i da sad treba videti šta raditi sa tim. Zadatak novinara je da, kada dobije informaciju, istu proveri, a ne samo da je prenese. To znaju čak i oni koji ne rade u BBC-ju. Ovdašnji urednici su mi rekli da bi uradili 3 stvari: 1) pronašli drugi izvor 2) tražili dokaz za te tvrdnje i 3) uverili se da u dolaženju do tog dokaza nije prekršen ni jedan zakon koji bi eventualno mogao čitavu priču da obori na sudu. U slučaju da bilo koja od ove tri stvari nije urađena informacija o povlačenju para sa računa ne bi mogla da bude objavljena.

Šta bi onda bio sledeći korak? Da li bi BBC kontaktirao roditelje koji su ostali bez deteta? Lagao bih kada bih rekao da me pozitivan odgovor na ovo pitanje nije iznenadio. Javni interes nema kalendar. Naravno, sačekali bi da prođe sahrana, dali malo vremena porodici da tuguje, ali procena je da je četiri meseca sasvim dovoljan period. Pogotovo u uslovima ako bi se pokazala tačnom tvrdnja da je novac povučen. Pokušali bi da izbegnu direktan kontakt sa roditeljima. Zvali bi njihove rodjake, advokate, ljude koji su bili oko njih tokom kampanje prikupljanja novca....ali, ako bi bili sigurni da je novac podignut, potpuno je izvesno da bi kontaktirali i roditelje direktno.

Sve ovo se radi pre nego što je i jedno slovo objavljeno ili izgovoreno. Pokušali bi potom da pronadju neku organizaciju koja se bavi sličnim problemima (lečenjem dece u inostranstvu), razgovarali bi sa roditeljima koji imaju sličan problem (bolesno dete), ali ne sa ciljem da se od Ognjanovića uzmu pare, već da bi se pronašlo sistemsko rešenje koje ne bi bilo bazirano na medisjkim kampanjama i SMS porukama.
Ukoliko bi na kraju odlučili da objave ovu priču, sve to bi prvo moralo da prođe kroz ruke advokata, a saglasnost bi se tražila od samog uređivačkog vrha.
I ovde se slažu da je u pitanju veoma komplikovan slučaj koji sa sobom nosi mnogo moralnih, etičkih, legalnih i profesionalnih dilema. Ali, novinari i služe za to da se sa svime time izbore i da u interesu javnosti prezentiraju činjenice. Ma kakve i ma koliko bolne one bile.

Sanja, draga,.... šta si od svega ovoga ti uradila? Prateći tvoj slučaj video sam među komentarima na FB da se čak i tvoj muž gadi smeća od „novina“ u kojima „radiš“. Istina, kaže da si u pravu i da tu „ima nečega“, ali ja to ne mogu da tumačim drugačije osim podrške nekome sa kim živiš.

Ono što si ti uradila, čak i da su ti namere bile najbolje, je sledeće: 1) Stavila si porodicu Ognjanović na stub srama i izložila ih najgrubljim pretnjama i uvredama, 2) Povredilila si sve koji su želeli da zadrže Tijanu u najboljoj mogućoj uspomeni i 3) Prekinula si i obesmislila svaku buduću akciju prikupljanja novca za neko bolesno dete.
I sve to na osnovu, kako sada stvari stoje, potpuno POGREŠNE informacije.

Žao mi je što UNS i NUNS (čiji sam jedan od osnivača) nisu našli za shodno da povodom ovog slučaja organizuju razgovor sa urednicima medija i povedu raspravu o svim etičkim, moralnim i profesionalnim aspektima ove priče. Medjutim, kako su „novinari“ u tim „medijima“ poput tvog, novinari baš koliko su i „glumci“ u porno filmovima- glumci, onda profesionalna udruženja (ma koliko loša bila) nemaju sa kim da razgovaraju. Ja ipak radije kažem da su „Kurir“ i ostali- novine, baš koliko su Dafiment i Jugoskandik bili banke. Tako su se zvali, a radili su jedan sasvim drugi posao koji se pre ili kasnije svede na kriminal. Takvo je i ovo tvoje „novinarstvo“.

Sanja.....tvoje će ime ostati u potpisu možda najnemoralnije i najprljavije kampanje koja je vođena u tvojim „novinama“. To su, izgleda, u nekom trenutku shvatili i tvoji „urednici“, pa su krenuli da sve to potpisuju sa „Redekcija „Kurira““. U nadi da će svako od vas moći da mirno spava, (ne) svesni gluposti koju ste napravili. Ili, možda i dalje tvrdite da „ima tu nečega“?

Nadam da znaš još nešto da radiš u životu, jer ti novinar nikada nećeš biti. Možda bi i mogla, ali sada je već suviše kasno za to.

Ali, pre nego što , pre ili kasnije, odeš iz tog smeća od „novina“, probaj da preko cele naslovne strane objaviš samo dve reči: OGNJANOVIĆI- IZVINITE. Velikim slovima, što većim.

Možda ti oproste, ali te sigurno neće zaboraviti. Ni oni, ni ja, čije si ožiljke na srcu svojim pisanjem otvorila. Nikome ne treba želeti da ga nešto zadesi da bi mogao to da razume. Ne želim ni tebi.

Možda nećeš biti novinar, ali ćeš sa „OGNJANOVIĆI- IZVINITE“ pokazati da u tebi ima bar nešto malo ljudskog.
U nadi da ću i to dočekati...
Srdačno
Dušan