Iako mnogi tvrde da je politički marketing specifičan mislim da je moguće naći osnovne elemente koji su potpuno isti. Uporedimo šest osnovnih izraza sadržanih u definiciji komercijalnog marketinga sa onim šta su u političkom marketingu.
1. Proizvod u komercijalnom marketingu je u političkom marketingu ideja kandidata, njegova pripadnost ali i sam kandidat;
2. Tržište je u politici biračko telo;
3. Potrošač je birač za politički marketing;
4. Isticanje razlika je konkurencija među političarima, strankama i idejama u političkom marketingu;
5. Prodaja u komercijalnom marketingu podrazumeva ustupanje nekog predmeta po ugovorenoj ceni. U političkom marketingu toga pojma nema. Funkcija političkog marketinga bila bi da organizuje kandidatovo znanje i ideje, da ga predstavi javnosti i da mu osigura glasače;
6. Profit u komercijalnom marketingu, je izbor na javnu funkciju u političkom marketingu.
Ispitujući danalogiju između potrošača u ekonomskoj teoriji i birača u teoriji javnog izbora, Iain McLean u knjizi «Uvod u javni izbor» konstatuje da je glas na izborima, donekle sličan novcu. «U oba primera možemo pretpostaviti da ih građani upotrebljavaju kako bi maksimalno povećali svoje zadovoljstvo».
Ako sadašnju 'ekonomsku teoriju' poimamo kao nepromenljivu, odgovor je apsolutno - da. Ta ekonomija, međutim, daje sve manje odgovora na probleme sa kojima se suočava najveći deo čovečanstva. Hrpa takvih problema nazvana je svetskom krizom. Ako je ta ekonomija u takvoj krizi, u krizi je i politika. Tu sad dolazi teorija kokoške ili jajeta. Šta je starije i šta treba da pokrene promene koje će dati rešenja. Iz te perspektive gledano, perspektive nekakvog ozdravljenja i razvoja, žvaka i politika (političar) ne mogu na istu kasu. Političar će onda reći da je ovo kontradikcija jer on upravo ima ideju kako to da promeni. U redu. Samo, u tom, slučaju, neće biti dovoljna izvanredna kampanja nekog izvanrednog tima profesionalaca, jer to je mnogo puta viđeno (falš proizvod upakovan u sjajni papir). Treba pažljivo birati proizvod. Pažnja profesionalaca u ovom vremenu mora mnogo više biti usmerena na moralne, stručne i reformatorske kvalitete humanolikog brenda koji plasiraju. Svako preterivanje i manipulacija zarad plasmana, vraća se kao bumerang. Osim ako to njemu nije bitno. A ako to njemu nije bitno, dobićemo još jednog političara (ili istog) u vlasti, ali nećemo dobiti državnika; reformatora… Svako kalkulisanje stvoriće još veću bedu, još veći očaj, još više hejtera… uz to ide nasilje… haos. To sve imamo već sad, u zabrinjavajućim količinama. Ko ima oko da vidi i uho da čuje. I šta je rešenje? Ja bih preporučila da, recimo, stranka G17+ ponovo pročita svoje izvorne principe iz vremena nastanka NGO-a. Sada će to, razume se, biti mnogo kompleksnije, moje je mišljenje zbog previše lupinga. Odavno se ne razlikuje od drugih. Tačnije - ne prepoznaje se više ta razlika. Na žalost. Spremna sam ovo da pojasnim, ako se diskusija malo razvije; iz perspektive (nebitnog) insajdera i/ili (nebitnog) autsajdera... glasača...
ОдговориИзбриши