Zbogom Raiffeissen

Bio sam u prvim redovima kada ste došli da vas dočekam. Ne samo da sam otvorio svoj privatni račun, nego sam otvorio i sve račune za firmu kod vas. Čak sam i zaposlene maltretirao ubeđujući ih da ste najbolji.

Prvo ste počeli da me prodajete. Moje podatke, date vama, ustupili ste nekoj call centar firmi… I ovi su mi dosađivali. Sve dok im moj advokat jednog dana nije poslao pismo. Ostao sam verovatno crvenim slovima upisan – NE ZVATI! LUDAK!

I tako je naša veza trajala kao mnoge. Zbog navike.

Zbog stalnih gužvi izbegavao sam da uopšte ulazim u vase poslovnice. Zbilja samo kad sam morao. Kao onomad kada su mi kartice istekle, ja nisam ni pogledao, a vama nije palo na pamet da mi pošaljete SMS na onaj broj koji ste zajedno sa mojim imenom, adresom i JMBG-om ustupili nekom call centru. Srećom AmEx se postarao da ne ostanem da perem suđe…

A ovog meseca je došao konačni kraj.

Svi znate, pa i vi u banci po mojim izvodima, koliko putujem. Ne volim na put da nosim mnogo novca – mahom koristim kartice. AmEx i Diners su osnov a na njih je pridodata Visa electron. Dobio sam od vas (istine radi – nisam tražio) i Master i Visu. Nisam ih puno koristio ali ste mi redovno uzimali pare ‘za održavanje’. Nosao sam ih – za ne daj Bože.

Početkom jula sam shvatio da mi ipak trebaju. Za kupovinu karata kod Air Serbia koja samo sa njima radi… I tu počinje naš definitivni kraj.

Moj limit je na Masteru 45k dinara. Dovoljan za ono što meni treba. Kupio sam pošetkom jula kartu – 22k. Kupio sam neki parfem i cigare na free šopu. Platio sam ručak… Sve u svemu 41,5 k. Kako sam znao da će mi Master opet trebati, odmah po povratku sa puta sam došao kod vas i uplatio 36k dinara. Računam da mi je limit 39.5k. I tu se zeznem

Juče pokušam da kupim kartu sa vašim Masterom. Air Serbia me 6 puta odbije… Dobro nekom bi bilo dovoljno 2 puta ali ja sam uporan čovek. Sednem u auto po najvećoj vrućini, oko 14.00, i dođem kod vas u poslovnicu. Nije bitno koju za ovu priču jer bi mi se u svakoj desilo isto…

Dobar dan – Dobar dan. Šta je sa mojim Masterom. Kaže mi ljubazna službenica: pa vama je ostalo 3.5 k dinara. Ja: Nemoguće, uplatio sam prošle nedelje 36k. Da li je prošla uplata… Ona: Naravno gospodine, ali znate, politika banke da vam se te pare računaju tek sa sledećim izvodom. Mislim se, nisi dobro čuo… Ponovo pitam za uplatu… Ona mi objašnjava da je uplata prošla, ali da tim parama mogu da raspolažem tek kad prođe sledeći izvod. Krajem jula. Ništa mi nije jasno. Blokada. Na računu imam 39.5k ali mogu da koristim samo 3.5k dok ne prođe sledeći izvod. Pitam je, dobrano besan, da li čuje sebe šta priča. Kaže: da, pomalo nesigurno, ali kao automat na call centru dodaje: politika banke… Ulažem poslednji napor da doprem do birokratskog mozga, tonom koji je privukao pažnju obezbeđenja. Ne. Politika banke.

I onda, kako to često radim – odluka u trenutku. Molim vas da odmah zatvorim sve kartice, i sve tekuće račune. Molim vas za dokumenta kako da zatvorim sve račune firme. Dok ona zbunjeno zove šeficu, koja hitro dolazi i objašnjava mi da je to politika banke, vadim lap top i pred njima sav novac koji imam na firminom računu prebacujem u drugu banku.

Sada sam u postupku konačnog odlaska od vas. Znam da mi nećete pomoći da se lako rastanemo. Svi trikovi znani kao FT1P biće upotrebljeni.

No ja sam uporan čovek. Ne uporan – BANDOGLAV, kako bi rekla moja baba Rosa. Proverite kod ovih koji me znaju. Legende kruže o mojoj upornosti.   

A Master card? Setio sam se da sam, kada sam početkom juna obnavljao ugovor sa Telenorom izvadio i njihov. Aktivirao sam ga i jutros sam kupio kartu… Dok me i oni ne iznevere…