Izdaja

Od pra čoveka pa do danas, izdaje su uvek iste, jednako bole i ostavljaju ožiljke u sećanju. Samo saznanje da me je neko izdao i prevario pojačava u meni samokritičnost kojom napadam moju prostodušnu, lakovernu i da ljudima kroz emocije verujem uvek spremnu, prirodu.

Uvek sam posle izdaja prolazio kroz katarzu samopreispitivanja i mučne korespodencije sa sveukupnim karakterom moje ličnosti. Nisam prezao ni od jedne moje mane, suočavao sam se sa njima, osuđivao i sebe i njih, i tražio načina kako da izađem iz svega i spasem ono malo časti i dostojansta koje sam verovao da imam.

Često sam bio sklon da određene izdaje preuveličavam i za to da su se dogodile uglavnom sa još većim zadovoljstvom počnem pljuvati po sebi da zapamtim i da nikada više ne ulazim u kombinacije gde će postojati i najmanja mogućnost da me neko proda za tepsiju ribe.

Mučno je živeti sa ljudima, a samoća je tako teška, jednom je neko rekao. Oprostio sam svima koji su me do sada izdali i ostavio ih na stranu kao iznošene cipele. Zaboravio sam izdaje opraštanjem i tek po nekad kad vidim da se nekom od mojih prijatelja desi da ga izdaju, podsetim se i poželim da mu dam savet kako da prevaziđe osećanje mučnine, praznine i osećanja krivice, pogotovu besa koji iz osećanja nemoći zbog prevare proizilazi.

Moj posao je moje poraze pretvarao u pobede. Moje očaje i besove je preobražavao u radost i sreću. Kampanje su me oslobađale da pronađem u sebi onu preko potrebnu samodovoljnost kad mogu kreativno dejstvovati, a da pri tome ne strepim od izdaje, već naprotiv, da kroz uspehe drugih pronađem onu preko potrebnu utehu i za sebe.