Ne da tata svoga medu, zalud babarogo moliš. Svoga medu tata ne da Bolje ti je da se skloniš. Ne da tata svoga medu ni jazavcu, vuku, liji, Medu svoga tata ne da ni ježurku, strašnoj zmiji. Ne da tata svoga medu, on ga grli, snena mazi, Tata svoga medu ne da on ga čuva, san mu pazi. Ne da tata svoga medu, dok se mesec srebrom mije. Svoga medu nikom ne da nad njegovim sankom bdije.

... sinoć shvatih šta mi je toliko nedostajalo.  Da slušam tu bujicu reči složenih u rečenice koja su nekada, najviše mojom greškom, nestale kao ponornica. Da slušam kroz grleni smeh pročitane statuse sa FB i TW, teoriju o influenserima na instagramu, o renoviranju stana, o umoru. Da čujem, posle dugo vremena, skoro brižno: Pazi kako voziš sutra. Petak je, 13-ti i pun mesec. https://www.youtube.com/watch?v=lH0cq73FSlE