Strateška pravila izborne kampanje

15 strateških pravila predizbornih kampanja koje morate znati:

1)  Na izborima pobeđuje kandidat (stranka/koalicija) za koga/koju glasa najveći broj onih izašlih na izbore;

2) nisu preterano važna istraživanja i procenti za koga bi glasali oni koji neće izaći na izbore ili koji je kandidat (stranka/koalicija) imao najveću podršku mesec dana uoči izbora. Bitan je izborni dan. Joe Napolitano je rekao - Izbori su poput jednodnevne rasprodaje;

3) za postizanje pobede ključna je kampanja usmerena ka verovatnim biračima (likely voters), odnosno,  onima koji će najverovatnije izaći na izbore;

4) usmeravajte aktivnost na ona područja gde ima naviše verovatnih birača koje možete uveriti da glasaju za vašeg kandiata (stranku/koaliciju);

5) pokušajte da povećate izlaznost u područjima gde kandidat (stranka/koalicija), ima najveću podršku;
6) pokušajte da smanjite izlaznost u područjima gde protiv-kandidat (stranka/koalicija), ima najveću podršku;

7) kandidati moraju stvoriti predstavu o sebi kao prijatnim ljudima, koji odgovaraju što više liku idealnog političara svojih verovatnih birača;

8) poruke kampanje treba da odgovaraju kandidatu i ciljnim grupama birača (target voters) i pre svega moraju biti tačne, razumljive i lišene podcenjivanja birača;

9) kandidati (stranke/koalicije) koji su do izbora bili na vlasti, moraju isticati svoju legitimnost i kompetentnost; opozicija mora biti ofanzivna i kritična prema dotadašnjoj vlasti i nuditi alternativu;

10) poruka kampanja se širi kao «crni luk» oko središnje teme i ponavlja se u medijima tako da je svi ciljani birači znaju na dan izbora. Tokom kampanje morate odgovoriti na ključno pitanje: Zbog čega bih glasao upravo za toga kandidata (stranku/koaliciju), umesto za one druge?;

11) marketinške kampanje u izborima moraju istaći vizuelne i verbalne simbole koji snaže glavnu temu i izbegavati one simbole koji su s temom protivrečni;

12) kampanja se mora usmeriti na medije koji imaju najveći uticaj, odnosno, onaj preko kojeg većina ciljanih birača dobija najviše informacija;

13)  predizborne kampanje nisu mesto za otvaranje novih, složenih pitanja, edukacije birača o novim prioritetima ili poručivanje kako su prisutna verovanja i vrednosti pogrešni;

14) marketinška kampanja mora biti najjača u vreme kada ciljana grupa birača donosi izbornu odluku. Šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka kandidati su savetovani da iznesu svoje glavne argumente na početku kampanje, ali od druge polovine osamdesetih godina, ključni spotovi i druge poruke upućuju se poslednjih dana kampanje, jer se velik broj birača odlučuje u poslednjem trenutku;

15) u pripremi i izvođenju kampanje sve valja proveriti dva puta, jer male stvari mogu biti jako važne, a velike stvari svi kontrološu.

Ipak strategija kampanja razlikuje od izbora do izbora pa i od stranke do stranke i od kandidata do kandidata. 

Najkraći blog o izbornim kampanjama

Nemojte u kampanji nikada pomešati:


STRATEGIJU:
- zašto
- šta
- gde 
- ko


i


PLAN:
- kako
- kada

Tri vrste izbornih kampanja - 2. deo

I način – nakon II svetskog rata, može biti nazvana i 'faza partijske dominacije'. Ona je bila bazirana na krupnim ideološkim i programskim razlikama. Poruka je bila vrlo jasna. Bilo je bitno izvesti svoje članove i simpatizere i izbori su mogli biti dobijeni.

II način počinje negde oko 1960 godine čuvenim TV duelom Kenedi – Nikson. Šefovi izbornih štabova su shvatili da TV postaje dominantni medij za emitovanje poruka na nacionalnom nivou. Usvojena je nova strategija u kojoj su bile bitnije mogućnosti kandidata da uspešno nastupa na televiziji nego njegov program.

1967 se pojavila jedna studija (American istitute for political communication) koja je navela novu mantru: kampanja je bazirana na jednostavnim temama, okrenutim običnom čoveku a izvedena je hiruškom preciznošću. Otprilike u to doba pojavljuju se i nova radna mesta u izbornim štabovima: politički konsultanti – specijalizovani za strateške komunikacije, PR konsultanti, a ogroman značaj dobijaju istraživanja javnosti. Kako u partijama nije bilo ljudi koji su se ovim bavili – kandidati i stranke uzimaju na tržištu nezavisne profesionalce.

III način počeo je čuvenim govorom Dejvida Kameruna, sadašnjeg premijera Velike Britanije na inauguraciji za predsednika Konzervativne partije 2005 godine kada je rekao: There is no blue clear water beetwen us and Labors. Ova faza u vođenju izbornih kampanja još uvek traje i razvija se i karakteriše je 'segmentacija glasačkog tržišta' po kanalima komunikacije i vrstama birača. Ogromna promena je nastala razvojem interneta koji je postao jedan od glavnih kanala za komunikaciju sa sigurnim glasačima ali i kao odličan kanal za negativnu kampanju.

Politički marketing je zbog toga dobio novu dimenziju u svim kampanjama. TV se nametnula kao dominantni medij za vođenje kampanje i oko 90% budžeta je namenjeno za te aktivnosti.

Upravo zbog toga, napredne ili post-modernističke kampanje su bazirane na porukama baziranim na istraživanjima javnog mnenja, segmentaciji birača i posebnim kampanjama okrenutim ka swing glasačima.

Pogledati http://rastco94.blogspot.com/2010/10/tri-vrste-izbornih-kampanja.html

Konzervativci, modernisti i liberali

           

	Konzervativci	Modernisti	Liberali
Ekonomija
	Manji porezi	Manji porezi	Veći porezi
	Free market	Mix	Kontrola vlade
	Slobodna trgovina	Neka ograničenja	Protekcionizam
	Protiv sindikata	Nemaju stav	Saradnja sa sindikatima
	Izbalansiran budzet	Izbalansiran budzet	Izbalansiran budzet
Politika
	SNS, DSS	G17 PLUS I LDP	DS I LDP
	Manja vlada	Efikasna vlada	Veća vlada
	Glasaju redovno	Obično glasaju	Moraš ih podsećati
	Jaka odbrana	Jaka odbrana	Odbrana
	Podeljeni oko EU	Za EU	Za EU
Socijalna politika
	Protiv abortusa	Žena odlučuje	Za abortus
	Veronauka u školama	Podeljeno	Protiv
	Za srtnu kaznu	Ponekad za	Uvek protiv
	Zabrana droga	Zabrana droga	Lake da
	Protiv gay prava	Prećutno za	Za, dozvoljen brak
Lično
	Automobil?	Automobil?	Automobil?
	Vuna	Vuna/pamuk	Polyester
	Briju se svaki dan	Preskaču	Često brada
	Ističu odlazak u crkvu	Idu neredovno	Jako retko ili nikako
	Pivo/rakija	Vino	Pivo/vino
	Fudbal	Košarka/fudbal	košarka

I posle Tita Tito...

Logika upotrebljena danas je jasna: prelazimo sa socijal-demokratije na socijalizam. Idemo još levlje. Venecuela je model. Samo oni imaju naftu pa mogu da eksperimentišu. 

I prevodim njegov govor na naš jezik:

Da imamo državnu mlekaru imali bi mleko na rafovima, da imamo državnu uljaru imali bi ulje u prodavnicama, i pojava ulja iz robnih rezervi ne bi bila breaking news. Da imamo kolhoze ne bi nam jabuka bila skuplja od banane... Hoće to sa Ministrom poljoprivrede koji jagnje i prase jedino razlikuje na trpezi. Ili sa Ministrom trgovine za koga Delta nema monopol...

Da imamo mozga setili bi se da se Tito (a posle njega Milka Planinc) zajebavao sa restrikcijom kafe, kivija, benzina a ne mleka i hleba. 

Kad narod mora da plati litar jogurta koliko i flašu vina nije čudo što su mnogi pijani.

I reče još: "Predložiću da DS sebe osnaži kada je u pitanju socijalni dijalog, da pomeri političko težište ka levici, da ostvari strukturnu organsku vezu sa sindikatima, da sindikati imaju svoje mesto u DS, da odlučuju o budućnosti, da imaju svoju glasačku strukturu u DS, jer bez organske povezanosti sa sindikatima ne možemo da rešimo problem zaostajanja". Da imamo pamćenje setili bi se da želi da nas vrati u doba SSRN - Saveza Socijalističkog Radnog Naroda.

Tadić je evoluirao, nije mu prvi put!