Šta izbori u Peruu 2026. govore o kampanji na prenatrpanom biračkom listiću i zašto se slična situacija u Srbiji mora posmatrati iz drugog ugla   Zašto uopšte Peru Kada se u političkoj komunikaciji povede razgovor o demokratijama u kojima je politička moć rascepkana na mnogo aktera, primer koji se skoro po pravilu izvlači na sto jeste Holandija. Dvadesetak stranaka u parlamentu, svađe van očiju javnosti, koalicioni pregovori duži od nekih vlada. Sistem koji izbore pretvara u slagalicu, ali slagalicu sa jasnim pravilima. U Peruu se 2026. dogodilo nešto drugo. Usitnjavanje političke scene bez zaštitnih mehanizama, u zemlji sa slabim institucijama i sa jasnim obrascima nasilja povezanog sa izborima. Kada se to zna, analiza ovih izbora postaje neuporedivo korisnija za svakoga ko se bavi kampanjama kod nas. Pre nego što izvučem ijednu pouku, potrebno je napomenuti nekoliko stvari. Politički ambijent u Peruu ima svoje specifičnosti: reč je o zemlji koja je u proteklih deset godina...

Republikanci su 2013. napravili najozbiljniju postizbornu analizu koju je jedna partija ikada uradila: sto strana, 36.000 popunjenih anketa i preko 50 fokus grupa. Zvala se „Growth & Opportunity Project". Deceniju kasnije, RNC je naručio novu jer prvu praktično niko nije primenio. To je cela priča o postizbornoj analizi u jednom pasusu. Problem nikada nije bio u tome što se analiza ne može uraditi. Problem je što se, i kad se uradi, retko ko posle nje ponaša drugačije. A kod nas se najčešće ni ne uradi nego se, u zavisnosti od ishoda, organizuje proslava ili parastos. Ovo je osamnaesti nastavak serijala o tome kako se kampanje vode. Ovoga puta o dokumentu koji svi obećaju na konferenciji za novinare, a skoro niko ne napiše. Ili još gore: napiše ga ali ga niko ne pročita.   Svakom štabu, posle svakih izbora, kažem isto: ‘Sad vam sledi detaljna analiza.’ Pobednici to najave na konferenciji na kojoj su objavili pobedu da pokažu ozbiljnost. Gubitnici to isto urade da pokažu kako s...