Republikanci su 2013. napravili najozbiljniju postizbornu analizu koju je jedna partija ikada uradila: sto strana, 36.000 popunjenih anketa i preko 50 fokus grupa. Zvala se „Growth & Opportunity Project". Deceniju kasnije, RNC je naručio novu jer prvu praktično niko nije primenio. To je cela priča o postizbornoj analizi u jednom pasusu. Problem nikada nije bio u tome što se analiza ne može uraditi. Problem je što se, i kad se uradi, retko ko posle nje ponaša drugačije. A kod nas se najčešće ni ne uradi nego se, u zavisnosti od ishoda, organizuje proslava ili parastos. Ovo je osamnaesti nastavak serijala o tome kako se kampanje vode. Ovoga puta o dokumentu koji svi obećaju na konferenciji za novinare, a skoro niko ne napiše. Ili još gore: napiše ga ali ga niko ne pročita.   Svakom štabu, posle svakih izbora, kažem isto: ‘Sad vam sledi detaljna analiza.’ Pobednici to najave na konferenciji na kojoj su objavili pobedu da pokažu ozbiljnost. Gubitnici to isto urade da pokažu kako s...

      Debata se retko dobija samo argumentima. Debata se dobija kontrolom. Ovo je rečenica koju ponavljam svakom kandidatu pre gostovanja, i gotovo svaki put čujem isti odgovor: ’Pobediću jer imam bolje podatke, bolji program, bolju biografiju.’ Sve to može biti tačno ali i savršeno nevažno jer gledalac ispred televizora ne pamti argumente. Pamti utisak. Pamti ko je delovao mirno, a ko je delovao stešnjeno i najbitnije: pamti ko je gospodario studijom, a ko se branio. Televizijski studio je za političare neprijateljski teren po definiciji. Tamo vas čeka nekoliko protivnika: sagovornik koji hoće da vas izbaci iz takta, voditelj koji hoće dramu jer drama podiže gledanost, i kamera koja snima sve a naročito ono što mislite da ne snima. Za sva tri protivnika postoje pravila. Evo kako se to zapravo radi.   1. Biti miran je poruka Provokacija u studiju nikada nije slučajna. Protivnik koji vas vređa ne pokušava da vas ubedi, on pokušava da vas natera da eksplodirate, jer zn...

Pedeset hiljada ljudi na trgu i opet poraz na izborima. Od Beograda preko Skoplja do Podgorice, region ponavlja istu grešku: miting nikoga ne ubeđuje, on samo mobiliše one koje ste već ubedili. Ko pun trg čita kao istraživanje javnog mnjenja, samo hrani sopstvenu iluziju. Pedeset hiljada ljudi na trgu i nula prikupljenih kontakata tokom njega znači da ste organizovali odlično posećen koncert, ne politički događaj. Evo zašto slika iz drona laže i kako se meri stvarna vrednost političkog skupa. Pun trg. More zastava, dronovi snimaju, sutradan sve naslovne strane „naših“ medija su pune divnih slika i pozitivnih izveštaja. A onda, koji mesec kasnije, izborni rezultat koji s tom slikom nema nikakve veze. Ko je ikada radio kampanju u Africi ili na ovim prostorima, zna ovu priču napamet. Pa ipak, svaki izborni ciklus opet slušamo istu rečenicu: „Vidi koliko nas je. Ne mogu nam ništa.“ A istina je potpuno drugačija. Mogu. Odakle mit Miting je jedna od najstarijih optičkih varki u politici. Del...

  Često mi se dešavao ovakav scenario u kampanjama. ’Po meni su i vizual i poruka odlični.’ Rečenicu izgovara kreativni direktor, čovek koji je tu poruku smislio, pokazujući je ljudima koji rade za njega, pitajući ih da li je dobra. Svi naravno kažu da jeste pa materijali idu u štampu ’jer je hitno’. Tri nedelje kasnije, kad to rešenje svi ispljuju, a     rejting ne krene na gore već u suprotnu stranu, isti taj čovek objašnjava da ’narod prosto nije razumeo poruku’. Problem je u tome što je narod savršeno razumeo poruku samo mu se ona nije svidela. To su dve potpuno različite stvari, i razlika među njima košta daleko više nego što ste platili bilborde i štampu ostalih materijala. Pre 12 godina kreativni direktor je poslao na mail sve materijale. Telefon mi se usijao od poziva mojih ljudi iz štaba. Svi do jednog – čak i kafe kuvarica – su bili protiv tog rešenja. Na drugoj strani medalje je bio kreativni direktor i kandidat. Oluja, ona sa crnim oblacima koja donosi grad, s...