Debata se retko dobija samo argumentima. Debata se dobija kontrolom. Ovo je rečenica koju ponavljam svakom kandidatu pre gostovanja, i gotovo svaki put čujem isti odgovor: ’Pobediću jer imam bolje podatke, bolji program, bolju biografiju.’ Sve to može biti tačno ali i savršeno nevažno jer gledalac ispred televizora ne pamti argumente. Pamti utisak. Pamti ko je delovao mirno, a ko je delovao stešnjeno i najbitnije: pamti ko je gospodario studijom, a ko se branio. Televizijski studio je za političare neprijateljski teren po definiciji. Tamo vas čeka nekoliko protivnika: sagovornik koji hoće da vas izbaci iz takta, voditelj koji hoće dramu jer drama podiže gledanost, i kamera koja snima sve a naročito ono što mislite da ne snima. Za sva tri protivnika postoje pravila. Evo kako se to zapravo radi.   1. Biti miran je poruka Provokacija u studiju nikada nije slučajna. Protivnik koji vas vređa ne pokušava da vas ubedi, on pokušava da vas natera da eksplodirate, jer zn...