четвртак, 24. децембар 2015.

Dobro došla SG aplikacijo - gde si bila do sada?

Oni koji me prate znaju kolike sam probleme imao sa jednom bankom... Meni koji mnogo putujem on-line završavanje posla - ne samo bankarskog - je postao ne pomodarstvo ili luksuz već spašavanje ono malo slobodnog vremena koje imam.

Danima se već igram sa online aplikacijom  https://www.sogehomebank.com/RetailDemo/ i moram priznati da sam zadovoljan. Ispunjava apsolutno sve kriterijume koju sam postavio pred zamišljenu idealnu aplikaciju.

A to moje idealno, zamišljeno bankarstvo je bilo jednostavno: ne želim i ne mogu da idem u banku za svaku sitnicu. Ne želim da vrh #ebankarstvo bude free internet u ekspozituri i ona mašina na kojoj dobijem broj koji će izaći na nekoj 'digitalnoj tabli'...  Želim da sve poslove završim sa laptopa bez zvanja banke i pitanja: a kada ćete završiti verziju za Mac?

I sad glavno pitanje - da li ću svoje račune preneti u SG banku... Verovatno da... A vi? Moj savat je - prvo probajte i odlučite se sami http://ebanking.societegenerale.rs

PS Ostaje jedan problem koji ne znam da li može da se reši - uplata novca na ATM-u bez odlaska u banku... E kad se to sredi znaću da smo napravali taj poslednji korak u bankarstvu

PSS Jooooj što bih voleo da su ovo moji račun... Na žalost nisu....


понедељак, 7. децембар 2015.

Predviđanja posle prvog kruga regionalnih izbora u Francuskoj

Nekoliko stvari oko regionalnih u Francuskoj koje treba znati:
- sistem je iz dva kruga.
- u drugi krug idu 3 kandidata!
- Drugi krug je već u nedelju 13.12...

Šta je takeway iz kampanje:
1. Desnica i ultra desnica i dalje rastu.
2. Levica i centar-desno moraju da se ujedine u drugom krugu ukoliko žele da zaustave nacionaliste. Za 
to nemaju baš mnogo vremena jer je II krug već u nedelju 13.12
3. I Oland i Sarkozi su gubitnici u ovim izborima. Socijalisti nisu uspeli da pretvore odličan rejting Olanda u izborni rezultat. Sarkozi je pokušao da se takmiči u retorici sa nacionalistima - i izgubio dosta glasova zbog toga.
4. Ovo je bila poslednja izborna provera pred velike, predsedničke, izbore 2017-te. LePenova stranka će biti prvi put na vlasti. Sve stranke u Fr se nadaju da će to otvoriti oči biračima.
5. Ono što se desilo na izborima u Francuskoj neće ostati samo u Francuskoj. Biće putokaz za sve ostale izbore u 2016 godini. Nacionalistima će ovaj izborni uspeh LePena dati krila. Socijalisti će ostati bez pravog odgovora na imigrantsku krizu. Centar - desno stranke će poput Sarkozija usvojiti oštriju retoriku - više primerenu desnici..

Vreme će pokazati da li sam u pravu... 

субота, 5. децембар 2015.

Kako izabrati kandidata za narodnog poslanika

Kad je Andy Warhol pre tridesetak godina proricao buduću slavu svakom pojedinom Zemljaninu, on je mislio da će ona trajati 15 minuta. Pokazalo se da je bio dobar prorok što se tiče slave, ali je malo preterao što se tiče njenog trajanja, jer evo, na talasu reality televizije ta slava je spala na 5 minuta. Možda i manje.

Vidim svi se nešto čude oko izjava gospođice (gospođe?) narodne poslanice. Uopšte mi nije jasno zašto. Takvih i sličnih imate u svim partijama - ne samo u Srbiji već u svim zemljama u okruženju. Zato čuđenju nema mesta. Ona je samo bila u pravom trenutku, na pravom mestu, pokrećući pravu temu kako bi se dokopala svog parčeta popularnosti. Danas ona - sutra neko drugi. Danas ona iz vlasti, sutra neko iz opozicije. I tako godinama unazad, i verovatno godinama unapred.

No, kako ovo promeniti? Kako da stranke izaberu zbilja najbolje za narodne poslanike. Sa delom svog tima (Dragiša​ i Marko​ pre svega) napisali smo predlog kako izabrati kandidate za NP a na osnovu iskustva koje ima Konzervativna partija Velike Britanije. One koje zanima evo ga tekst Kako postati poslanica - http://www.conservativewomen.org.uk/docs/becominganmp.pdf

Uglavnom osnova greške, koja kasnije multiplikuje sve greške, je u tome što neka par ljudi, ili čak uže od toga - jedan čovek, određuje ko će biti na poslaničkoj listi.

Ideja Konzervativaca od koje smo mi pošli je bila potpuno drugačija. Umesto da neko bira kandidate, članovi se sami prijavljuju stranci za određenu poziciju. Zatim prolaze kroz niz testova da bi na kraju neko nezavisno stranačko telo, a na osnovu testova, odredilo ko su kandidati za poslanike. Zatim ti kandidati odlaze na rigoroznu obuku (pogledati film Erin Brockovich) i kreću u izbornu kampanju. Oni koji uđu u Parlament, mnogo ređe čine greške i izlaze nespremni pred novinare.

PS Ako se pitate šta je bilo sa našim predlogom odgovor je jednostavan - NIŠTA. Predsedništvo stranke je odbilo da raspravlja o njemu. JEDNOGLASNO. 

среда, 4. новембар 2015.

Možemo li išta naučiti iz lokalnih izbora u Bugarskoj?

25.10 su u Bugarskoj održani lokalni izbori. Da li su nam doneli nešto što bi mogli da izvučemo kao zaključak? Možemo li porediti izbore u jednoj zemlji koja je članica EU i zemalja kao što su BiH i/ili Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija. Odgovor je više nego jednostavan – možemo i moramo.


Lokalni izbori u Bugarskoj će ostati uglavnom zapamćeni po neverovatnoj količini plakata koji su se raširili pre svega društvenim mrežama…  







Ipak ni jedan od ovih kandidata nije odmakao dalje od katastrofalnih rezultata još u prvom krugu… Najviše je dobila sada već evropski popularna Antoaneta Lazarova iz sela Gaganica – 18%...

Pored plakata stranka glas naroden je na socijalnim mrežama iskočila potpuno drugačijim pristupom video reklami https://www.facebook.com/glasnaroden.bg/videos/560946197386747/ Njihova verzija čuvene Old spice reklame je verovatno doprinela ulasku u lokalni parlament u Sofiji.

I kad već toliko gledamo plakate da vas malo informišem o izborima u Bugarskoj.
Izborni sistem za stranke je proporcinalni sa preferencijom. Znači zaokružujete partiju za koju želite da glasate a onda i 1 (jednog) odbornika ukoliko to želite. Cenzus je 4%. Meni je u BiH uvek bilo nejasno zašto stranke na listiću nemaju broj. I moram priznati da sam gledajući rezultate shvatio da je tako bolje. Naime u Bugarskoj se preferencijalno glasa već 3-ći put i svaki put se pojavio tzv ‘efekat 15/15’. Najveći preferencijalni broj glasova gotovo po pravilu osvajaju oni kandidati sa brojem koji se poklapa sa brojem stranke na listiću. Ovaj efekat je utoliko izraženiji ukoliko je vase biračko telo starije ili neobrazovanije. Inače  ime ‘efekat 15/15’ je dobio nakon izbora za EU parlament 2014 kada je kandidat liste BSP-a (Bugarska socijalistička partija) koji je imao broj 15 – isti kao i stranka – osvojio najviše glasova po preferenciji, prestigao i tadašnjeg predsednika Sergeja Staniševa, i ničim izazvan otišao u Brisel.  

Izbor za gradonačelnika je dvokružni. Prvi krug je bio u nedelju 25.10 a drugi posle samo 7 dana - u nedelju 01.11.

Ukupno ima 6.363.761 registrovanih birača koji su glasali na 12.314 BM u Bugarskoj i 296 BM u inostranstvu. Svaka stranka ima pravo na 2 kontrolora i plaća ih sama.
Najduži glasački listić za gradonačelnika je bio u Sofiji - dugačak je 50 cm tj pola metra. Na njemu je bio 21 kandidat. U 2 mesta je registrovan samo po 1 gradonačelnički kandidat
Kada se radi o listićima za odbornike, najduži je opet bio u Sofiji (32 stranke) ali i u Blagoevgradu (isto 32 stranke)... Odmah za njima je bila Varna sa 31 registrovanom strankom, koalicijom ili grupom gradjana.

I sad ono najbitnije kada se radi o statistici. Izlaznost je bila oko  50%... Ono što je mnogo zanimljivije – broj nevažečih listića je premašio 14% (preko 460.000 u apsolutnim brojkama) dok je ukupno nevažećih listića u celoj Bugarskoj u gradonačelničkim izborima oko 7% ili malo više od 220.000. Ove brojke su ogromne i zabrinjavajuće i svakako daju osnov za sumnju da se radi o nekim manipulacijama. Uz ovu teoriju o manipulaciji idu i fakti da su se u većini gradova glasovi brojali skoro 36 sat a u Sofiji glasovi brojali skoro 50 sati!

Pokazalo se još jednom da moderna kampanja mora da bude visoko centralizovana, sa jednistvenom porukom i jedinstvenim dizajnom kampanje. Sve ostalo vodi u improvizaciju – koja ponekad može da bude dobra ali najčešće u kampanji vodi do gubitka glasova. Većina velikih stranaka je koristila centralizovanu kampanju čak i u lokalnim izborima. Bilo je očigledno da su lokalni odbori dobili template po kome su morali da prave sve lokalne materijale. GERB – kao najveća stranka – otišao je i korak dalje. Kompletnu kampanju je vodio Cvetan Cvetanov, šef izbornog štaba. Većina kandidata za gradonačelnike je praktično bila dekor u kampanji. Model koji verujem da će mnogi u BiH i Srbiji koristiti na sledećim lokalnim izboima.


3M

Dosta davno u USA je postavljena strategija kampanja znana kao 3M – message, members, money. Malo kasanije, na ovo je dodata, ne kao nova, već kao deo prve strategije skraćenica OST – objectives, strategy, tactics.


Message – poruka

Koliko god vam to izgledalo uprošteno – postoje samo 2 vrste kampanja u svetu – ekonomska i emotivna. Sve kampanje su kombinacija ove dve vrste poruka. Pitanje je samo koju ćete više koristiti. Na Balkanu se uglavnom koristi emotivna kampanja.  Prisetite se izbora u BiH iz 2014 godine. Većina stranaka je koristila emotivnu kampanju – i to onu povezanu sa nacionalnim osećajema. Uglavnom se širila atmosfera straha i ugroženosti. Malobrojne su bile one stranke – gotovo da ih nije ni bilo – koje su koristile ekonomske poruke.

Izbori u Bugarskoj su bili malo drugačiji. Vladajuća stranka – GERB – je slala ka biračima, pokazaće se kasnije, uspešnu kombinaciju ekonomske i emotivne poruke. Njihova ideja poruke je bila bazirana na nekoliko rečenica: Sa nama dolaze i EU pare koje ne moraju nikome da se vraćaju. Kao primer su koristili zbilja uspešne gradove u privlačenju EU novca – Sofiju i Burgas. Sa druge strane emotivnu kampanju – kampanju straha – su radili vrlo sofisticirano – slanjem poruke da oni gradovi koji ne budu imali gradonačelnike iz vladajuće stranke neće dobiti novac. Kombinacija štapa i šargarepe je donela uspeh – od 200 gradonačelnika skoro 140 je izabrano sa liste GERB-a – najveće stranke u vlasti.


Kanali komunikacije

Ma šta da vam neko kaže, bez obizra u kojoj zemlji da radite kampanju ukoliko morate da izaberete samo jedan kanal komunikacije – izaberite TV. Što je prosečno obrazovanje birača niže – vi koristite više TV-a. Terenska Istraživanja rađena u Bugarskoj su potvrdila ovu teoriju – uostalom kao i ona rađena u Srbiji ili BiH – birači o programu i kandiatu saznaju preko TV-a najmanje 70%. Internet je oko 25% a nama omiljeni plakati i bilbordi su ispod 1%. Zaključak je uvek isti – sve što imate para uložite u Tv reklamu. Kada vam nestane – pozajmite i uložite još. Sve ostalo što radite neće vam doneti toliki efekat u broju glasova. Što ste manji ii mate lošiju infrastrukturu – uložite više u TV. Vratiće se. Višesturko!

Veliki sam protivnik onih koji zagovaraju samo internet kampanju. Jednostavnan je odgovor – moguća je ali nikada neće doneti očekivane rezultate.  Potrebna je svakako, ali samo kao pomoćna u vašoj TV kampanji. Možete meni da ne verujete, ali njemu morate. Vincent Harris je čovek za koga kažu da je Republikancima u USA otkrio internet –


Members – članovi

Pokazalo se i u ovoj kampanji da stranke sa većim brojem članova lakše iznesu kampanju. Pođimo od osnovnog – kandidata. Na ovim lokalnim izborima je bilo preko 200 mesta za koja su se birali gradonačelnici (kmetovi) ali i 8.000 mesta raznim skupštinama opština. Već sam napisao da je biračkih mesta bilo 12.314 na teritoriji Bugarske a na svakom ste trebali da imate dvoje ljudi… Samo da popunite ova mesta potrebno vam je skoro 33.000 ljudi. DA – TRIDESET TRI HILJADE!!! Na ovo dodajte i ljude koji su vam potrebni u kampanji, i možete doći do cifre koja vam je potrebna da izbore ne bi izgubili na izborni dan – posle odlične kampanje.

Prošle godine smo videli na izborima u BiH da su stranke sa manjkom organizacije, naročito na izborni dan, posle izbora imale mnogo primedbi na rad izbornih komisija i samo brojanje glasova. No, kasno. O tome je trebalo razmišljati mnogo ranije!


Money – novac

 Kada odete u USA jedna od prvih rečenica koje čujete je: Nema besplatnog ručka. Tako je i sa izborima. Osim što je tada sve mnogo skuplje. U Bugarskoj se apsolutno sve napalaćuje. Najmanje pojavljivanje u predizbornoj kampanji ima svoju cenu – bez obzira o kom se mediju radilo. Zbog toga je potrebno da svoj budžet za kampanju 2016 planirate već sada! Nikada nije prerano za kampanju, kao što nikada nije prerano ni za pravljenje inicijalnog budžeta!


PS Tekst je objavljen na: http://agencijapolis.org/2015/11/tomislav-damnjanovic-strateg-politickih-kampanja-za-polis-mozemo-li-ista-nauciti-iz-lokalnih-izbora-u-bugarskoj/

недеља, 25. октобар 2015.

Razlike između stratega kampanje, šefa izbornog štaba i PR-a

Već sam pisao o tome zašto PR agencije ne mogu da vode političke kampanje. 

Zatim sam na mnogim seminarima dobijao pitanja - šta je čiji posao u kampanji..

Evo nekih odgovora ko se čim bavi... 


Strateg kampanje - konsultant


'Dizajniranje' kampanja je mnogo komplikovaniji posao od PR-a.  Konsultanti su mnogo više okrenuti matematici i statistici nego društvenim naukama naročito u pripremi same kampanje. Oni se pre početka same kampanje najpre bave demografijom područja na kojem se održavaju izbori. Zatim na red dolaze istraživanja JM i mnogo fokus grupa pomoću kojih se svi zajedno - i konsultant i stranka i kandidat - upoznaju sa sumnjama, strahovima i očekivanjima birača. Tek posle toga pokušavaju da pronađu odgovarajući message box, slogan i logo za kandidata / stranku koja će odgovarati njihovom imidžu ali i željama birača. U USA se to zove  'how to tailor message'. Tokom kampanje konsultanti vrše konstantna istraživanja i fokus grupe kako bi uradili fine tuning poruka i dizajna kampanje. Često stratezi kampanja pišu prvi draft TV reklama ali i ostalog materijala za kampanju. U skladu sa istraživanjima, demografijom i potrebama kampanje određuju kanale komunikacije sa biračima.  

Menadžer kampanje

Često se, sa pravom smatra, da je pored kandidata najbitnija osoba u kampanji menadžer kampanje. Zajedno sa strategom on radi na prilagođavanju poruke stranci ali što je bitnije on je prenosi i kontroliše kao se saopštava na nižim nivoima.

Sve informacije bitne za organizaciju i funkcionisanje kampanje moraju da se slivaju kod njega. On pre svega mora da poznaje snage i slabosti svoje organizacije/stranke. 

U modernim kampanjama često je menadžer kampanje (šef centralnog izbornog štaba) i attacking dog, naročito u visoko liderskim kampanjama. 


Direktor komunikacija - PR


Posao direktora komunikacija je da vodi kampanju ka i u medijima. On gradi odnose sa novinarima, komunicira sa njima, ugovara intervjue i prenosi strategu šanse za proboj poruke u kampanji. Pod njihovim nadzorom i uz njihovo učešće pišu se materijali za kampanju. Piše draftove govora ali uz striktnu upotrebu odobrenog message box-a i uz superviziju stratega.  

Direktor komunikacija mora da ima odlične 'veze' u ofline medijima ali mora da poznaje i osnovne principe online medija. Mora dobro da poznaje kriznu komunikaciju ali odluke gotovo nikada ne donosi sam. 

среда, 22. јул 2015.

Zbogom Raiffeissen

Bio sam u prvim redovima kada ste došli da vas dočekam. Ne samo da sam otvorio svoj privatni račun, nego sam otvorio i sve račune za firmu kod vas. Čak sam i zaposlene maltretirao ubeđujući ih da ste najbolji.

Prvo ste počeli da me prodajete. Moje podatke, date vama, ustupili ste nekoj call centar firmi… I ovi su mi dosađivali. Sve dok im moj advokat jednog dana nije poslao pismo. Ostao sam verovatno crvenim slovima upisan – NE ZVATI! LUDAK!

I tako je naša veza trajala kao mnoge. Zbog navike.

Zbog stalnih gužvi izbegavao sam da uopšte ulazim u vase poslovnice. Zbilja samo kad sam morao. Kao onomad kada su mi kartice istekle, ja nisam ni pogledao, a vama nije palo na pamet da mi pošaljete SMS na onaj broj koji ste zajedno sa mojim imenom, adresom i JMBG-om ustupili nekom call centru. Srećom AmEx se postarao da ne ostanem da perem suđe…

A ovog meseca je došao konačni kraj.

Svi znate, pa i vi u banci po mojim izvodima, koliko putujem. Ne volim na put da nosim mnogo novca – mahom koristim kartice. AmEx i Diners su osnov a na njih je pridodata Visa electron. Dobio sam od vas (istine radi – nisam tražio) i Master i Visu. Nisam ih puno koristio ali ste mi redovno uzimali pare ‘za održavanje’. Nosao sam ih – za ne daj Bože.

Početkom jula sam shvatio da mi ipak trebaju. Za kupovinu karata kod Air Serbia koja samo sa njima radi… I tu počinje naš definitivni kraj.

Moj limit je na Masteru 45k dinara. Dovoljan za ono što meni treba. Kupio sam pošetkom jula kartu – 22k. Kupio sam neki parfem i cigare na free šopu. Platio sam ručak… Sve u svemu 41,5 k. Kako sam znao da će mi Master opet trebati, odmah po povratku sa puta sam došao kod vas i uplatio 36k dinara. Računam da mi je limit 39.5k. I tu se zeznem

Juče pokušam da kupim kartu sa vašim Masterom. Air Serbia me 6 puta odbije… Dobro nekom bi bilo dovoljno 2 puta ali ja sam uporan čovek. Sednem u auto po najvećoj vrućini, oko 14.00, i dođem kod vas u poslovnicu. Nije bitno koju za ovu priču jer bi mi se u svakoj desilo isto…

Dobar dan – Dobar dan. Šta je sa mojim Masterom. Kaže mi ljubazna službenica: pa vama je ostalo 3.5 k dinara. Ja: Nemoguće, uplatio sam prošle nedelje 36k. Da li je prošla uplata… Ona: Naravno gospodine, ali znate, politika banke da vam se te pare računaju tek sa sledećim izvodom. Mislim se, nisi dobro čuo… Ponovo pitam za uplatu… Ona mi objašnjava da je uplata prošla, ali da tim parama mogu da raspolažem tek kad prođe sledeći izvod. Krajem jula. Ništa mi nije jasno. Blokada. Na računu imam 39.5k ali mogu da koristim samo 3.5k dok ne prođe sledeći izvod. Pitam je, dobrano besan, da li čuje sebe šta priča. Kaže: da, pomalo nesigurno, ali kao automat na call centru dodaje: politika banke… Ulažem poslednji napor da doprem do birokratskog mozga, tonom koji je privukao pažnju obezbeđenja. Ne. Politika banke.

I onda, kako to često radim – odluka u trenutku. Molim vas da odmah zatvorim sve kartice, i sve tekuće račune. Molim vas za dokumenta kako da zatvorim sve račune firme. Dok ona zbunjeno zove šeficu, koja hitro dolazi i objašnjava mi da je to politika banke, vadim lap top i pred njima sav novac koji imam na firminom računu prebacujem u drugu banku.

Sada sam u postupku konačnog odlaska od vas. Znam da mi nećete pomoći da se lako rastanemo. Svi trikovi znani kao FT1P biće upotrebljeni.

No ja sam uporan čovek. Ne uporan – BANDOGLAV, kako bi rekla moja baba Rosa. Proverite kod ovih koji me znaju. Legende kruže o mojoj upornosti.   


A Master card? Setio sam se da sam, kada sam početkom juna obnavljao ugovor sa Telenorom izvadio i njihov. Aktivirao sam ga i jutros sam kupio kartu… Dok me i oni ne iznevere…



недеља, 19. јул 2015.

About campaign

Through years of managing campaigns, I've learned a few truisms along the way.  I created none of these, but I swear by these seven rules and have not lost a campaign since adopting them.


1. It's not what you say.  It's what you're talking about



All campaigns are helped or hurt by certain issues. Your candidate may have the greatest answers on education, but if education is an issue that helps your opponent more than you, you're fighting a losing battle even bringing it up.  Start your campaign by defining which issues help your candidate, and don't talk about anything else.

The key is to make the race "about" one of your key issues.  List issues for your candidate and issues for your opponent.  If your race becomes about one of your opponent's issues, you lose.

2. Issues only matter if they define your candidate


Most voter polls show a great affinity for issues, but issues aren't an end in themselves.  Few votes actually turn on one issue. What voters mean by "voting on issues" is that they use the issues in a campaign to determine the character of a candidate.  If your candidate's issues can't be connected together and articulated in a theme, change them until you can.  You must give a clear, consistent and favorable definition of who your candidate is. People want to vote for candidates like themselves, and can forgive an issue difference here and there if the theme represents values similar to the voters.

3. Make them fight for their base


If someone aligned with your opponent is running in a simultaneous race nearby, find an issue that they disagree on and push it.  If not, do the same with positions contrary to his supporters. Chances are, your opponent doesn't want a lead story about how he is out of touch with his own side, and it reminds his donors and voters that your opponent isn't always on their side, either.  Make him waste time and money shoring up people in his base while you take the middle.


4. Better to say the same thing ten times then to say ten things once


Nothing frustrates a candidate more than giving the same answer a thousandth time, except maybe losing the race, which he most surely will if he doesn't.  When the candidate is sick of saying it, that's when people are beginning to listen to it.  Many times, campaigns are months of rehearsal for a week of performance.  Stick to your message no matter how boring it is for a candidate who loves the thought of knowing everything about everything.   It'll pay off when it counts.

Tie every Q&A to your general theme, and from there back to one of your key issues.  If a question is not in your candidate's key areas, answer it briefly - very briefly - and bridge back to your themes and a key issue of yours.  You can't articulate your theme too often.


5. Negative should not mean angry

Reagan was a master.  You can say very negative things with a smile and a shake of the head and not appear negative.  When voters say they hate negative politics, what they mean is they hate angry politics.  If your tone is positive and your look is upbeat, you can say things as negative as you want and voters will chuckle with you, and hate your opponent for being angry about it.

6. Never campaign to your base


Especially with paid media.  They'll turn out.  They'll vote for you.  They aren't going to switch parties because of your race.  I do not mean ignore them.  Invite them to your rallies.  Call them for advice.  Ask them to spend a day campaigning with your candidate.  But don't spend a dime of paid media reaching them or promoting issues mainly for their benefit.  Go for the middle, or make a stab at the opponent's base instead.

7. The kitchen table conversation


My test for any key campaign issue.  Do families discuss this at the kitchen table?  If not, don't run on it.  Your candidate may have a passion for realigning the bus routes downtown, but if a majority of voters don't care about it in their lives, they aren't going to begin caring during your campaign.  A campaign's job is not to educate voters about things they should care about, or to reach out to people who never voted and turn them into activists. A campaign's job is to reflect and address the concerns that voters already have.

понедељак, 30. март 2015.

Da li smo išta naučili iz Obamine pobede 2012-te godine?

 Pobeda Baraka Obame 6. Novembra 2012. istorijska je na mnogo načina. Bilo je lako za poverovati da je bila sigurna, bilo zbog demografskih trendova bilo zbog slabosti guvernera Romnija. Protiv sam takvog pojednostavljenog gledanja. Dosta stvari je bilo protvi njega - slaba ekonomija; frustracija jer nije uspeo da nadigra ostale frakcije unutar Vašingtona; konstantno osporavanje njegovih najvećih inicijativa, kao što su ekonomski podsticajni paket i/ili zakon o reformi zdravstva. Protivnik je bio finansijski jak a ušao je u trku sa biračima privlačnom istorijom poslovnih uspeha.

Činjenica je da su Republikanci i Mit Romni mogli da pobede na ovim izborima. Činjenica da nisu pobedili govori u prilog seriji strateških odluka i praktičnih koraka koje su načinili Predsednik Obama i njegov tim – neke tokom 2012. godine, a neke još tokom kampanje 2008. godine i odmah iza nje.

Svaka država je drugačija kao što su i svaki izbori jedinstveni. Ono što je bilo dobro za Obamu neće biti moguće iskoristiti u mnogim kampanjama ni u SAD a kamoli u svetu. Ipak i pored toga, partije, kandidati, lideri i organizacije iz celog sveta mogu naučiti mnogo toga iz Obamine pobede. U ovom tekstu, pokušaću da predstavim 5 stvari koje su Obama i njegov tim preduzeli a koje su doprinele pobedničkom rezultatu. Nadamo se da će vam biti od koristi – i kao uvid u politiku Sjedinjenih Država, ali i kao izvor ideja za strategije koje možete iskoristiti za sopstvene potrebe.


Pet faktora koji su doveli Obamu do pobede

1. Obama je definisao bitku prema uslovima koji njemu odgovaraju. Ovo je nešto što često govorim kandidatima i strankama: morate definisati teme za vaše glasače pre nego što priđu biračkom mestu na dan izbora. Koji god kandidat da uokviri izbore obično izađe kao pobednik.
Mit Romni se mučio, iako mu je zadatak bio lakši. Tokom leta i početkom jeseni 2012-te, većina birača nije osećala ekonomski oporavak. Nezaposlenost je bila iznad 8% tokom većeg dela kampanje (tokom većine meseci i bliže 10 procenata) i sve do poslednjeg meseca 60 % USA birača je verovalo da država ide u pogrešnom smeru. Romni je imao potencijalnu temu - posrćući biznis kojem on zna i može da pomogne. Ipak, ovi izbori se nisu sveli na to ko može da ‘napravi’ više radnih mesta. Čak da je ovo i bila odluka njegovog štaba, mogao je da prođe mnogo bolje jer je i u post-izbornoj anketi, Romni imao prednost od 4 % u odgovoru na pitanje: ko bi bolje vodio ekonomiju i 5 % prednosti u odgovoru na pitanje: ko bi bio najbolji u stvaranju novih radnih mesta.
Kako je Obama sprečio da ovo budu pitanja koja će glasačima odzvanjati u glavi dok glasaju na biračkom mestu? Pre svega, on je proširio teme sa pitanjem (i odgovorom) o budućnost srednje klase. Birače je jednostavno pitao: „Da li želite nekoga ko se bori za srednju klasu, ili želite da se vratite propalim politikama koje su i nanele štetu ljudima kao što ste i vi?“ Ovo je promenilo izbore iz referenduma o tome da li država ide u pravom smeru u izbor čije politike će promeniti stvari na bolje za birače koji su srednja klasa. Post-izborna anketa pokazuje da je Obama imao prednost nad Mit Romnijem od 9 % u tome koji bi kandidat uradio više za oporavak srednje klase – iako je zaostajao u tome ko bi bio bolji za radna mesta i ekonomiju. Ovo mu je i dalo mogućnost da stekne većinu elektorata.
Delom, Romni je izgubio primat u temama o radnim mestima i ekonomiji odabirom Pol Rajana za Podredsednika. Rajan, kongresmen iz Viskonsina, bio je najpoznatiji po budžetskom planu u kom je srezao usluge i vrlo kontroverznim gledištima na ulogu vlade. Birajući Rajana, Romni je zamutio izbor koji je on kao kandidat nudio glasačima: umesto da to bude izbor ko je najbolji za radna mesta i ekonomiju, postao je izbor između suparničkih gledišta na ulogu vlade i kako Vašington služi siromašnima i najranjivijima.
Sve ovo je igralo na ruku Obamine definicije Romnija pogotovo nakon što je uragan „Sendi“, nedelju dana pre izbora, podsetio glasače na to šta vlada može da učini u slučaju krize. Anketa pokazuje da je najsnažnija tema među razlozima glasača da glasaju protiv Romnija bila to što nije razumeo običnog čoveka i što je favorizovao bogate, ali i zbog njegovog komentara kako „47 procenata“ Amerike zavisi od vlade, njegovih korporativnih politika, i zbog njegovog insistiranju na poreskim olakšicama za bogate.

2. Biti u vlasti i voditi kampanju je poseban izazov u politici. Mnogi politički lideri nakon nekog vremena provedenog na vlasti pričaju o dostignućima i koriste statistku i brojeve kako bi pokazali konkretna poboljšanja.
To funkcioniše kada je napredak evidentan i kada su glasači optimistični, ali je veoma problematično kada je  napredak nevidljiv ili spor a glasači frustrirani (misle da država ide u pogrešnom pravcu). Kao što je primećeno, Obama je ušao u ove izbore sa jakom većinom koje se osećala kao da država ide u pogrešnom smeru. Job apruval mu je bio ispod 50 procenata na početku 2012. Otvarala su se nova radna mesta, ali sporo, dok većina glasača taj napredak još nije osećala ili primećivala. Iz našeg iskustva širom sveta, percepcija glasača o rastu broja radnih mesta u državi uvek dosta zaostaje za realnošću. Postojala je realna opasnosta da ukoliko bi Obama previše istakao svoje uspehe, koje birači nisu osećali, ili naveo statistiku u koju nisu verovali, rizikovao da zvuči van pameti, otsečen od realnosti pa čak i arogantan.
Osećalo se kako se Obama i njegova kampanja ponekad muče sa ovim izazovom. Uvek sam imao i sumnje u vezi njegovog „Forward“ slogana, jer je bio baziran na verovanju koje mnogi glasači nisu delili – da je država već počela da se kreće unapred. Neke Obamine reklame su imale pogrešan prizvuk – poput one u kojoj je glumac Morgan Frimen narator, a koja troši previše vremena na prošlost i  probleme koje su Obama i njegova Vlada prevazišli.
Tokom vremena Obama i njegov tim su razvijali temu i odgovarali na izazov kako je kampanja napredovala. Konkretno, on je preuzeo 4 koraka da ponovo otvori birače ka sebi tokom izborne godine:
·      „Razumem – frustrirani ste.“ Ovu rečenicu mnogi lideri jako teško izgovaraju, jer misle kako ona odaje slabost ili čak neuspeh. Ipak jedna od stvari koje je Obama učinio kako treba je njegova rečenica „Nismo još učinili dovoljno za vas.“ On je bio svestan činjenice da su uslovi teški i da su mnogi birači nezadovoljni. Ove rečenice su ‘otvorile’ birače, i pokazale im da je u dodiru sa njihovim realnim, svakodnevnim, ekonomskim brigama.
·      Podsetio je birače na njegova neosporna dostignuća. Obama je suzio broj uspeha o kojima je pričao samo na one koje je većina birača bila spremna da prizna – a pogotovo na: „Osama bin Laden je mrtav a GM je živ.“ Ovo ističe neosporive uspehe spoljne politike Obamine administracije, i brzu akciju njegove administracije da sačuva General Motors i auto industriju Sjedinjenih Država.
·      Postavio je jasne izbore za budućnost. Iako mnogi misle da je Obamina kampanja mogla da predloži smeliju agendu za drugi mandat, ona je i dalje uspevala da stvori neke jasne izbore: implementirati Zakon o reformi zdravstva nasuprot Romnijevom protivljenju; povećati porez za bogate protiv smanjenja poreza za bogate; sačuvati „Medicare“ ili ga pretvoriti u vaučer program; fiksni datum za povlačenje Američke vojske iz Avganistana ili obavezivanje otvorenog roka. Na kraju, birači su razumeli koji su ulozi i izbori za sledećih četiri godine.
·      Podsećao je stalno birače na „old bad days“. Da je pitanje bilo samo o ekonomskim uslovima u Sjedinjenim Državama, Obama bi izbore sigurno izgubio. Umesto toga, on je držao fokus birača na uslovima koje je on nasledio i politikama koje su stvorile te uslove. On je uspešno podsetio birače na rizike vraćanju (Bušovim) politikama koje su i dovele Ameriku u problem.

3. Brojevi su bitni. Da je 6. Novembra proglašen još jedan pobednik, to bi bio kreator anketa i statističar Nejt Silver, kreator Bloga 536 „New York Times“-a. Silver je pratio sve javno objavljene ankete tokom kampanje i na nacionalnom i na državnom nivou. Primenjivao je statističke modele zasnovane na ovim informacijama kako bi dobio procenat verovatnoće da pobede Obama ili Romni i prilagođavao ih tokom kampanje. Na dan izbora, Silver je stavio da je Obamina verovatnoća da pobedi iznad 90 procenata. Nakon što su rezultati obrađeni, ispalo je da je Silver pogodio tačan ishod u 50 od 50 država. Mnogi su osporavali Silvera tokom kampanje, tvrdeći da se previše fokusira na brojeve a nedovoljno na „nematerijale“ stvari – poput momentuma, emocija, dinamike izlaznosti, ili uticaja različitih lokalnih kampanja. Ipak Silverov uspeh pokazuje da su precizni brojevi potrebniji kao osnova za efektivnu strategiju, a ne intuitivni osećaji marketinških stručnjaka. To je činjenica kaja važi u svim zemljama sveta. Romnijeva kampanja je žrtva verovanja da se realnost stvarnih brojeva može izbeći. U poslednjim danima kampanje, njegov štab je i dalje trošio resurse u Minesoti i Pensilvaniji – državama u kojima su ankete pokazivale da Obama ima sigurnu prednost. Da je Romni obratio više pažnje na Silverovo modelovanje, možda bi se više fokusirao na Floridu, gde je Obama pobedio za oko 73.000 glasova (oko .009% od svih glasova). Pobeda u Floridi bi značila 29 elektorska glasa više za Romnija, i mnogo neizvesniji krajnji rezultat.

4. Obamin fokus na „Rising American Electorate.“ Jedna od najznačajnijih lekcija izbora 2012. u Sjedinjenim Državama je da dugoročni trendovi u demografiji mogu da naprave veliku razliku u elektorskoj dinamici i strategiji. To je primenljivo na različite države i na različite načine, ali je bilo jasno 2012 u Sjedinjenim Državama.
2004 godine, Republikanci su opisali Ameriku kao 51-49 naciju i tvrdili da su stvorili „stalnu većinu.“ Vreme nije bilo na strani Republikanske partije, pogotovo za vođenje kampanje dizajnirane da privlači isključivo bele muške glasače a da i ni ne pokušavaju da dopru do manjina. Nasuprot tome, Obama se direktno obraćao „Rising American Electorate“ – mladima, neudatim ženama i manjinama svih vrsta.
Ovi glasački blokovi su stabilno rasli tokom vremena. Na primer, udeo Amerikanaca koji mogu da glasaju a nisu belci uvećao se za oko 2-3 procentna poena od 2008 do 2012. Udeo neudatih žena u biračkom telu se takođe uvećao. Sve ukupno, ove grupe sada čine 48 procenata birača Sjedinjenih Država – i oni su dali Obami preko 60 procenata svojih glasova.
Za ove glasače, dva najveća problema su bila: stvaranje radnih mesta i očuvanje penzionih benefita. Za one koji su dali izbor Predsedniku, bilo je jasno koji su im prioriteti – obnova srednje klase.
Obama ne samo da se obratio ovim glasačima, već je i pokrenuo program njihove masovne mobilizacije koji je pomogao da se osigura da ovi glasači zaista i izađu na glasanje – pošto mnogi u „Rising American Electorate“-a imaju ispod prosečnu sklonost izlaska na birališta.
Delom, Obama je pobedio mobilišući elektorat koji deluje kao budućnost Amerike, dok je Romni izgubio jer se obraćao elektoratu koji sve više deluje kao prošlost Amerike:
·      Izlaznost kod Hispano Amerikanaca je porasla, podižući ovu grupu na 10 procenata biračkog tela (sa 9% u 2008.). Obama je osvojio 71 procenat glasova Hispano Amerikanaca – porast sa 67 procenata koliko je imao 2008.
·      Jaz među polovima je bio velik na ovim izborima – Obama je osvojio ženske glasove u odnosu 55-44%, dok je Romni osvojio muške glasove u odnosu 52-45 procenata. Ipak, stvarni jaz je bio „marriage“ jaz. Među udatim ženama, Romni je imao prednost od 7 poena (53 prema 46 procenata), ali su neudate žene masovno podržale Obamu – 67 : 31. Neudate žene su činile skoro četvrtinu biračkog tela, i beleže brži porast od udatih žena.
·      Mnogi su predviđali da će mlađi glasači (mlađi od 30 godina) ostati kod kuće na ovim izborima, ali su oni zabeležili porast u udelu u elektoratima od 1 poena (na 19 %). Obama je pobedio kod ove grupe sa marginom od 23 poena; ne toliko dramatično kao njegova pobeda kod ovih glasača od 34 poena 2008. godine, ali i dalje daleko više nego što je Senator Džon Keri uradio 2004.

5. Obamina prednost u tehnologiji i organizaciji. Ova kampanja će uvek biti upoređivana sa Obaminom kandidaturom 2008. Organizaciju iz 2008., „Obama za Ameriku“, pretvorili su u „Organizacija za Ameriku“ odmah nakon prvih pobedničkih izbora. „Organizacija za Ameriku“ je bila konstantno prisutna u „glavnim“ državama, uključujući Ohajo i Floridu – što je retkost u međuizbornim godinama.
Bitno je podsetiti se da Obama nije imao izrazitu finansijsku prednost u odnosu na Romnija. Istina, uspeo je da prikupi preko 934 miliona dolara od strane više od 4 miliona unique donatora.
Obama je trošio novac na strateški način. Trošio ga je rano; bio je u etru ranije u ključnim državama, dok je Romni bio konzervativniji u trošenju u početku. I pored manje novca sveukupno, Obama je uspeo da pobedi Romnija „u etru“ mnogo pre početka zvanične kampanje. Rezultat je bila njegova mogućnost da ‘uokviri izbore’, i definiše Romnija. Mnogo pre nego što su Romni i njegovi „Super PACs“ krenuli punom parom sa novcem, Obamina poruka je već doprla do glasača.

Obama je takođe nadigrao Romnija u novim medijima i „online outreach“-u. Sve u svemu, obe kampanje su potrošile 6 puta više za „online“ nego 2008. Ovde je Obama imao istinsku prednost jer je potrošio više novca od Romnija u odnosu 2:1 na „online“ reklame, trošeći ranije i kreativnije. Obamina kampanja je nastavila da redefiniše kako se digitalni mediji koriste da se pobedi na izborima, dok je Romnijeva kampanja uvek bila par koraka iza.