Mora ovako, nema druge... Otv oreno pismo Sanji Ilić, „novinarki“ „Kurira“ Sanja, draga, Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično, jer si ti samo posledica tragedije koja je zadesila novinarstvo u Srbiji. Uzroci su mnogo dublji i plašim se da ih ne bi razumela. Želeo sam da ti pišem već posle tvog prvog „teksta“ o porodici Ognjanović i parama koje su ostale na njihovom računu posle Tijanine smrti. Međutim, to bi se verovatno svelo na lične uvrede, slične onima koje su čitaoci tvojih „novina“ u svojim komentarima upućivali na adresu porodice koja je izgubila dete pre samo nešto više od četiri meseca. Zato sam rešio da još malo pratim tvoj „istraživački“ rad, a da u isto vreme pokušam da saznam kako bi medij poput BBC-ja propratio tu priču. Na taj način, možda ćete ti i tvoje „kolege“ naučiti nešto. Da odmah budem jasan. Ja sa ponosom ističem da sam po zanimanju novinar ( i to iz Srbije) iako se već desetak godina bavim menadžmentom u medijima, a poslednjih 6 brinem o aktivnostima i ra...

Bezbednost     Ovi za koje radim pridr ž avaju se USA kodiranja opsnosti od terorizma. Zeleno, plavo, ž uto, narand ž asto i crveno. Zeleno - nema opasnosti, crveno - hvataj svoj security bag i be ž i u sigurnu oblast. Poku š avao sam da saznam ima li neko uputstvo š ta se trpa u taj bag. Naravno da ne postoji ali sam ja zaklju č io – paso š , pare, kompjuter i punja č za isti, kablovi za punjenje mobilnog, foto aparat sa rezervnom baterijom, č etkica za zube i pasta, majica, ga ć e, mali hotelski sapun, vla ž ne i papirne maramice i par proteinskih tabli. Dovoljno da pre ž ivi š (i ne usmrdi š se) dan ili dva dok ne do đ e konjica i izvu č e te na prijateljsku teritoriju. Ka ž u mi veterani Somalilanda da opasnost nikad nije bila plava, a o zelenoj i ne sanjaju... Oduvek je ž uta, povremeno narand ž asta ali od 2010 sre ć om nije bilo mnogo crvene. Al Š abab, teroristi č ka organizacija za koju tvrde da je pod kontrolom Al Kaide, dobila je nekoliko ozbilj...

Seminar Konačno počinje ono zbog čega sam i došao - seminar o organizaciji političkih stranaka... I pre nego što sam pošao, iz iskustva sam znao šta mogu da očekujem. SSSR (Svadbe - Svečanosti - Seminari - Recitali) sale, bez klimatizacije. Aktivisti stranaka, od kojih su neki došli samo zbog dnevnice. Nepoverenje prema predavačima koji su došli iz daleka da im pričaju a oni su specifični. A ta rečenica - mi smo specifični - proganja me od Aljaske do Somalilanda... Uvek pokušavam da objasnim kako u političkim kampanjama nema specifičnosti... Ima prilagođavanja ali nema specifičnosti. Ipak, nevoljno priznajem da u Somaliland postoji jedna specifičnost kada se radi o strankama. Kroz strašno čudan I komplikovan process preregistracije stranaka, od preko 60 koliko ih je bilo, sada ih ima samo 3 registrovane sa pravom da učestvuju na izborima. Pokušavao sam da shvatim postupak I Zakone ali sam odustao. Ovog puta… Spremam se uvek za uvodni govor. Dugo i temeljito...