Otkako je upotreba društvenih mreža u kampanjama porasla do neviđenih razmera, često mi se dešava nešto ovako. Poziv od šefa izbornog štaba stigne u sredu kasno uveče, tri nedelje pred izbore. Na mrežama kruži nešto vrlo negativno o kandidatu, deli se brzo, i sad bi to trebalo nekako demantovati. Panično pitanje sa druge strane: ‘znaš li nekoga ko bi to mogao da uradi?’ Šta? Pa znaš, da obriše sa interneta. Šta znam, možda i ima. Problem je što je u tom trenutku vaš protivnik već obavio posao koji je hteo. Iz vremena analognih kampanja znam da provera činjenica nije bila hitan, a još manje prioritetan posao. Onda su došle mreže, ali ni tu stvar nije mnogo drugačija, jer i dalje ne postoji softver koji se uključi kad zagusti, kao pravna služba ili portparol za krizne situacije. Kupite uslugu, dobijete demanti, laž nestane sa interneta. Naravno, stvari tako ne funkcionišu. Kada se bavite kampanjama, znate da vam provera činjenica gotovo nikad ne stigne na vreme. Dodajem i to: ne sećam se...

‘Mlade ne zanima politika niti članstvo u strankama’ je jedna od onih rečenica koje se u političkom životu Srbije izgovaraju sa tužnim uzdahom, kao premisu koja se ne može promeniti. I iskustva znam da ih zanima i to više nego što štabovi misle, samo što neće da budu besplatna radna snaga koja će lepiti plakate ili statisti na skupovima i snimanju izjava liderima. Kada na to dodamo pogrešne mreže preko kojih im se obraćamo pogrešnim jezikom nije ni čudo što ih nema. Koliko čujem izbori u Srbiji su i bliže nego što smo pretpostavljali. Zbog svega toga jako je bitno pažljivo pročitati istraživanje Ipsos Srbija iz jula 2026. (ICT tracker, N=1.004, uzrast 12+) koja su izmerila ko je gde na mrežama, pošto brojke ne ostavljaju mnogo prostora za njihovo proizvoljno tumačenje.   Facebook je mreža roditelja onih koji su ‘first-time-voters’.  Koristi ga 59% internet populacije u Srbiji i to je ubedljivo najviše od svih mreža ali među tinejdžerima ga koristi svega njih 12%. Najviše na FB...

  Svaka velika tehnološka promena menjala je i način na koji se kampanje vode i strukturu izbornog štaba. Televizija je stvorila medijske konsultante, a internet nam je u štab doveo digitalne direktore. Kada smo počeli da više koristimo baze podataka, ljudi koji rade sa biračkim spiskovima, CRM sistemima i digitalnim oglašavanjem preselili su se sa periferije štaba u njegov centar. Sećam se kakva je revolucija bila kada smo prvi u Srbiji uveli internet odeljenje u štab 2011. godine.  Tada su se u štabu pojavili ljudi sa opisom posla koji pet godina ranije nije postojao, ali je pres službe ostala netaknuta.   Ovaj tekst je nastao kao odgovor na analizu Milesa Mafteana „Meet the Campaign AI Engineer“ (Partisan Hub). Njegova teza mi je delovala tačno, ali nedovoljno testirana na terenu kakav je naš, pa sam je proširio podacima i iskustvom iz kampanja u poslednjih godinu dana.   Svi traže zmaja na pogrešnom mestu Trenutna rasprava o AI u kampanjama vrti se uglavnom oko n...

Republikanci su 2013. napravili najozbiljniju postizbornu analizu koju je jedna partija ikada uradila: sto strana, 36.000 popunjenih anketa i preko 50 fokus grupa. Zvala se „Growth & Opportunity Project". Deceniju kasnije, RNC je naručio novu jer prvu praktično niko nije primenio. To je cela priča o postizbornoj analizi u jednom pasusu. Problem nikada nije bio u tome što se analiza ne može uraditi. Problem je što se, i kad se uradi, retko ko posle nje ponaša drugačije. A kod nas se najčešće ni ne uradi nego se, u zavisnosti od ishoda, organizuje proslava ili parastos. Ovo je osamnaesti nastavak serijala o tome kako se kampanje vode. Ovoga puta o dokumentu koji svi obećaju na konferenciji za novinare, a skoro niko ne napiše. Ili još gore: napiše ga ali ga niko ne pročita.   Svakom štabu, posle svakih izbora, kažem isto: ‘Sad vam sledi detaljna analiza.’ Pobednici to najave na konferenciji na kojoj su objavili pobedu da pokažu ozbiljnost. Gubitnici to isto urade da pokažu kako s...

Postoji ta jedna rečenica koju izgovorite verovatno hiljadu puta, i svaki put vas neko pogleda kao da ste rekli nešto jako glupo. Izbori se ne dobijaju na izborni dan ali se tada najlakše gube. Ipak ću je ponoviti i ovde: izbori se dobijaju mesecima ranije, u kancelarijama u kojima nema kamera i nema nikoga ko bi to što se dešava postavio na Instagram. Pre nego što dođemo do te nedelje ujutru, treba preživeti i nešto što gotovo niko ne planira ozbiljno a to je period između trenutka kada počne izborna tišina do trenutka kada se otvore biračka mesta.   Mit o izbornom danu Pisao sam već o tome ali nije zgoreg ponoviti. U glavama većine ljudi izborni dan izgleda kao vrhunac kampanje, kruna, veliki trenutak. Kandidati obilaze biračka mesta, štab je u nekoj vrsti manje više kontrolisanog haosa, telefoni zvone, neko viče brojke. Kao u američkom filmu, priznajem, ali ta predstava je potpuno pogrešna. Izborni dan nije vrhunac. On treba da pokaže da sistem koji je mesecima građen konačno ra...