Strateška pravila izborne kampanje

15 strateških pravila predizbornih kampanja koje morate znati:

1)  Na izborima pobeđuje kandidat (stranka/koalicija) za koga/koju glasa najveći broj onih izašlih na izbore;

2) nisu preterano važna istraživanja i procenti za koga bi glasali oni koji neće izaći na izbore ili koji je kandidat (stranka/koalicija) imao najveću podršku mesec dana uoči izbora. Bitan je izborni dan. Joe Napolitano je rekao - Izbori su poput jednodnevne rasprodaje;

3) za postizanje pobede ključna je kampanja usmerena ka verovatnim biračima (likely voters), odnosno,  onima koji će najverovatnije izaći na izbore;

4) usmeravajte aktivnost na ona područja gde ima naviše verovatnih birača koje možete uveriti da glasaju za vašeg kandiata (stranku/koaliciju);

5) pokušajte da povećate izlaznost u područjima gde kandidat (stranka/koalicija), ima najveću podršku;
6) pokušajte da smanjite izlaznost u područjima gde protiv-kandidat (stranka/koalicija), ima najveću podršku;

7) kandidati moraju stvoriti predstavu o sebi kao prijatnim ljudima, koji odgovaraju što više liku idealnog političara svojih verovatnih birača;

8) poruke kampanje treba da odgovaraju kandidatu i ciljnim grupama birača (target voters) i pre svega moraju biti tačne, razumljive i lišene podcenjivanja birača;

9) kandidati (stranke/koalicije) koji su do izbora bili na vlasti, moraju isticati svoju legitimnost i kompetentnost; opozicija mora biti ofanzivna i kritična prema dotadašnjoj vlasti i nuditi alternativu;

10) poruka kampanja se širi kao «crni luk» oko središnje teme i ponavlja se u medijima tako da je svi ciljani birači znaju na dan izbora. Tokom kampanje morate odgovoriti na ključno pitanje: Zbog čega bih glasao upravo za toga kandidata (stranku/koaliciju), umesto za one druge?;

11) marketinške kampanje u izborima moraju istaći vizuelne i verbalne simbole koji snaže glavnu temu i izbegavati one simbole koji su s temom protivrečni;

12) kampanja se mora usmeriti na medije koji imaju najveći uticaj, odnosno, onaj preko kojeg većina ciljanih birača dobija najviše informacija;

13)  predizborne kampanje nisu mesto za otvaranje novih, složenih pitanja, edukacije birača o novim prioritetima ili poručivanje kako su prisutna verovanja i vrednosti pogrešni;

14) marketinška kampanja mora biti najjača u vreme kada ciljana grupa birača donosi izbornu odluku. Šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka kandidati su savetovani da iznesu svoje glavne argumente na početku kampanje, ali od druge polovine osamdesetih godina, ključni spotovi i druge poruke upućuju se poslednjih dana kampanje, jer se velik broj birača odlučuje u poslednjem trenutku;

15) u pripremi i izvođenju kampanje sve valja proveriti dva puta, jer male stvari mogu biti jako važne, a velike stvari svi kontrološu.

Ipak strategija kampanja razlikuje od izbora do izbora pa i od stranke do stranke i od kandidata do kandidata. 

List of political detainees or under house arrest in Belarus after elections

Here is a list of current political detainees or under house arrest in Belarus. If determined “guilty” by the regime they are now facing absurd sentences of between 5 – 15 years of prison based on drummed up charges:

1. Uladzimir Niakliayeu - presidential candidate

2. Andrei Sannikau - presidential candidate

3. Vital Rymasheuski - presidential candidate

4. Ryhor Kastusiou - presidential candidate (house arrest)

5. Mikalai Statkevich - presidential candidate

6. Ales Mikhalevich - presidential candidate

7. Pavel Seviarynets - head of Vital Rymasheuski's election HQ

8. Aliaksandr Atroshchankau - Press-Secretary of Sannikau's election HQ

9. Dzmitry Bandarenka - coordinator of the "European Belarus" campaign

10. Iryna Khalip - journalist, Andrei Sannikau's wife

11. Natallia Radzina - journalist, editor of the charter97.org web-site

12. Anatol Liabedzka - United Citizen’s Party Chair

13. Anastasia Palazhanka - "Young Front" Vice-Chair

14. Andrei Dzmitryeu - head of Uladzimir Nyaklyaeu's election HQ

15. Aliaksandr Fiaduta - political analyst, one of the coordinators of Uladzimir Niakliayeu's election HQ

16. Aliaksandr Klaskouski - former police officer

17. Uladzimir Kobets - head of Anderj Sannikau's election HQ (detained, not arrested yet)

18. Dmitry Us, presidential candidate (house arrest)

19. Siarhei Vazniak, Uladzimir Niakliayeu's election agent

20. Aliaksandr Arastovich, Mikalai Statkevich's election agent

21. Anatol Paulau, Yaraslau Ramanchuk's election agent

22. Aleh Korban, United Citizen's party.

Three more democracy activist from "Young Front", Zmitser Dashkevich, Eduard Lobau, Dzianis Lazar, were detained ahead of the election day rally, and are facing criminal charges for "disorderly conduct". If found guilty, they may be sentenced to 3 – 10 years in prison.

Možemo li politačara i žvake prodati na isti način?

Iako mnogi tvrde da je politički marketing specifičan mislim da je moguće naći osnovne elemente koji su potpuno isti. Uporedimo šest osnovnih izraza sadržanih u definiciji komercijalnog marketinga sa onim šta su u političkom marketingu.

1. Proizvod u komercijalnom marketingu je u političkom marketingu ideja kandidata, njegova pripadnost ali i sam kandidat; 

2. Tržište je u politici biračko telo; 

3. Potrošač je birač za politički marketing;

4. Isticanje razlika je konkurencija među političarima, strankama i idejama u  političkom marketingu;

5. Prodaja u komercijalnom marketingu podrazumeva ustupanje nekog predmeta po ugovorenoj ceni. U političkom marketingu toga pojma nema. Funkcija političkog marketinga bila bi da organizuje kandidatovo znanje i ideje, da ga predstavi javnosti i da mu osigura glasače;

6. Profit u komercijalnom marketingu, je izbor na javnu funkciju u političkom marketingu.

Ispitujući danalogiju između potrošača u ekonomskoj teoriji i birača u teoriji javnog izbora, Iain McLean u knjizi «Uvod u javni izbor» konstatuje da je glas na izborima, donekle sličan novcu. «U oba primera možemo pretpostaviti da ih građani upotrebljavaju kako bi maksimalno povećali svoje zadovoljstvo».

Sitne laži

Sitne laži čine veliki deo našeg života. Izgovaramo ih zbog praktičnosti, nekada zbog drugih ali mnogo češće zbog nas samih.

'Sve je u redu' kažemo iako svi vide da nije. 'Pozvaću te sigurno' kažemo iako nećemo. 'Idem kod prijateljice jer je bolesna' iako odlazimo u restoran....

Neki psiholozi kažu da su korisne. Kažu da ponekad sitnim lažima izbegavamo krupne svađe.

I verovatno su u pravu. Sve dok i vi kao slagani ne saznate istinu. Onda se onome ko je izgovarao sitnu laž ona vraća kao bumerang.