U maju 1453. godine, dok je vojska sultana Mehmeda II već probijala zidine Konstantinopolja, veliki broj stanovnika, među njima i mnogo vitezova, sakrio se u Aja Sofiju. Verovali su u staro proročanstvo da će se, u trenutku najveće opasnosti, pojaviti anđeo koji će predati mač običnom čoveku iz naroda i da će ovaj spasiti grad. Deo ove legende se provlači i kroz film ’Nebesko kraljevstvo’, ali to nije sada tema.   Dok su se molili i čekali čudo, osmanlijska vojska je pokorila tadašnju prestonicu istočnog hrišćanstva. Ne moram da vam objašnjavam šta je bilo sa ovima u Aja Sofiji.   Ta priča se često koristi kao metafora za političke stranke u kampanjama koje više veruju u čudo nego u organizaciju i rad na terenu. Ja to zovem “Aja Sofija kampanja”. Umesto suočavanja sa realnošću, stranke ponekad čekaju da se pojavi “spasilac” - jedno istraživanje, jedna televizijska debata ili jedan viralni video koji će promeniti sve i odvesti ih u pobedu.   Posmatrajući aktuelnu izbornu k...