IZBORNA ANALIZA: Trideset pet kandidata i jedan pobednik

 Šta izbori u Peruu 2026. govore o kampanji na prenatrpanom biračkom listiću i zašto se slična situacija u Srbiji mora posmatrati iz drugog ugla

 

Zašto uopšte Peru

Kada se u političkoj komunikaciji povede razgovor o demokratijama u kojima je politička moć rascepkana na mnogo aktera, primer koji se skoro po pravilu izvlači na sto jeste Holandija. Dvadesetak stranaka u parlamentu, svađe van očiju javnosti, koalicioni pregovori duži od nekih vlada. Sistem koji izbore pretvara u slagalicu, ali slagalicu sa jasnim pravilima.

U Peruu se 2026. dogodilo nešto drugo. Usitnjavanje političke scene bez zaštitnih mehanizama, u zemlji sa slabim institucijama i sa jasnim obrascima nasilja povezanog sa izborima. Kada se to zna, analiza ovih izbora postaje neuporedivo korisnija za svakoga ko se bavi kampanjama kod nas.

Pre nego što izvučem ijednu pouku, potrebno je napomenuti nekoliko stvari. Politički ambijent u Peruu ima svoje specifičnosti: reč je o zemlji koja je u proteklih deset godina promenila devet predsednika, u kojoj je izborni proces 2026. pratila kriza oko brojanja glasova i u kojoj je pitanje bezbednosti praktično potisnulo sve ostale teme u kampanji. Sve što sledi jesu principi koje na svakom terenu iznova proveravate istraživanjima i fokus grupama.

U poslednjih 25 godina gledao sam istu vrstu problema kao u Peruu — u Ugandi, u Keniji, na Filipinima, u Bosni i Hercegovini i u Srbiji, gde se ista greška uvek pravi na isti način: štab pokušava da odgovori na pretrpan izborni listić tako što i sama kampanja postane pretrpana.

Razlog zbog kojeg je poređenje sa Srbijom moguće baš u ovom trenutku je prost. Parlamentarni izbori u Srbiji do trenutka pisanja ovog teksta još nisu raspisani. Predsednik Republike je 23. jula, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa češkim premijerom Andrejem Babišem, na pitanje češkog novinara odgovorio da očekuje da izbori budu raspisani u septembru ili početkom oktobra, a održani u oktobru ili novembru. Ukoliko se ponovi obrazac iz prethodnih ciklusa, a 2023. je bilo osamnaest proglašenih lista, a 2022. devetnaest, realno je opet očekivati dvocifren broj na glasačkom listiću. Moguće je da će biti i više učesnika nego ranije, s obzirom na to koliko ih je učešće najavilo u proteklih nedelju dana.

Peru uzimam za primer kao ekstremnu verziju problema koji će štabovi u Srbiji, pa i u Bosni i Hercegovini, imati u nešto blažem obliku. Problem se svodi na pitanje kako biti primećen kada birač gleda listić na kojem ima previše učesnika.

Aritmetika prenatrpanog listića

Prvi krug predsedničkih izbora u Peruu održan je 12. i 13. aprila 2026. Na listiću se inicijalno našlo 36 kandidata. Nakon što je jedan od njih preminuo pre izbornog dana, u trci je ostalo 35 imena. Listić je zbog toga bio dimenzija 42 × 44 cm i u peruanskim medijima je opisivan kao komad papira veličine kutije za picu. Da stvar bude gora, istog dana je birano i 130 poslanika i 60 senatora, jer je Peru prvi put posle više od tri decenije ponovo uveo dvodomni parlament.

Izborni dan je bio logistički neuspeh. Zbog kašnjenja u distribuciji izbornog materijala u Limi, oko dvesta biračkih mesta u glavnom gradu nije ih dobilo na vreme, glasanje je moralo da se produži na ponedeljak, 13. april, a prema navodima medija preko 52.000 građana uopšte nije uspelo da glasa. Prebrojavanje je trajalo skoro do sredine maja, što je i za naše pojmove previše.

Rezultat prvog kruga, nakon konačnog prebrojavanja, bio je sledeći:

— Prazni i nevažeći listići — preko 3,4 miliona, odnosno oko 17 odsto od izašlih

— Kejko Fudžimori (Fuerza Popular) — 2.877.678 glasova, odnosno 14,3 odsto od izašlih birača

— Roberto Sančez (Juntos por el Perú) — 2.015.114 glasova, odnosno 10 odsto od izašlih

 

Ukoliko pažljivo pogledamo ove brojke, videćemo da je odbijanje da se glasa za bilo koje ime na listiću bilo brojnije od podrške nekom pojedinačnom kandidatu i to u sistemu sa obaveznim glasanjem i novčanim kaznama za one koji neopravdano ne izađu.

 

Drugi krug održan je 7. juna, a konačan rezultat, koji je JNE (njihov RIK) proglasio 3. jula, izgleda ovako:

— Fudžimori — 9.223.396 glasova, 50,13 odsto

— Sančez — 9.173.755 glasova, 49,86 odsto

Razlika je bila 49.641 glas, pa je Fudžimori inaugurisana 28. jula 2026. godine, u svom četvrtom pokušaju da dođe do predsedničke funkcije, pošto je izgubila u drugom krugu 2011, 2016. i 2021. godine. Ona je prva žena u Peruu koja je predsedničku funkciju osvojila na izborima, pošto je Dina Boluarte bila prva predsednica te zemlje, ali je funkciju bez izbora preuzela 2022. kao potpredsednica.

Glavne teme kampanje bile su kriminal, korupcija i bezbednost, a razloge za to nalazimo ne samo u istraživanjima već i u novinskim izveštajima. Prema podacima koje je preneo AP, prijave iznuda u Peruu upetostručile su se u prethodnom periodu i dostigle 28.948 slučajeva u 2025, dok se broj ubistava udvostručio i zaustavio se na 2.226. Stopa ubistava porasla je sa 5,8 u 2020. na 10,7 na 100.000 stanovnika u 2025. Kada se vide te brojke, jasno je zašto su sve ostale teme tokom kampanje bile manje bitne.

Tri formata u jednoj poruci

Logika većine stratega u trci sa mnogo protivkandidata glasi: povećajmo broj poruka, jer ako ima više konkurenata, treba da pokrijemo više tema.

Izbori u Peruu pokazali su nam suprotno.

Kada prosečan birač mora da odluči između 35 opcija, on ne upoređuje programe jer nema ni volje ni vremena za to, kao što ga uostalom nema nijedan birač na svetu. Čak i veštačka inteligencija digne ruke i počne mnogo lakše da halucinira kada joj date toliko programa odjednom. Zato prosečnom biraču moramo da ponudimo orijentir: jednu temu koja ga muči, a o kojoj svaki kandidat priča, jer su svi uradili domaći zadatak, odnosno istraživanja. U takvim kampanjama komunikaciona prednost prestaje da bude širina i postaje sažimanje.

Kampanja Fuerza Popular svela je poruku na samo tri reči — Perú con Orden (Peru u kojem vlada red). To nije ostao samo slogan; proširili su ga na sav materijal za kampanju, a posebno su ga istakli u programskom manifestu za izbore, u kojem je red prva tema po važnosti. Nije reč o apstraktnoj vrednosnoj poruci: red je bio direktan odgovor na korupciju, reket i ubistva, odnosno na teme koje su prema istraživanjima imale prioritet kod većine birača.

Problem koji ja često imam u kampanjama, da poruku prenesem u reklamu, savetnici pobednice u Peruu nisu imali, jer je njihova poruka mogla da se prenese u video od trideset sekundi, na bilbord ili plakat koji se vidi iz autobusa i u audio-najavu od šest sekundi na radiju. Kada bolje razmislite, to je jedini test koji svaka poruka u zbrci od 35 kandidata mora da prođe.

Praktičan savet za stranke u regionu: u trci sa petnaest ili više lista, poruka koja se ne može ponoviti identično na plakatu, u televizijskom gostovanju i u jednom kadru na mreži nije poruka, već neka vrsta programa. Ne kažem da vam program ne treba, ali on ne radi posao jer ga retko ko čita. Evo, proverite sa svojim članovima predsedništva šta je tačka 78 u njemu. Ukoliko znaju, imate piće od mene.

Isto pravilo važi i za vladajuću i za opozicionu listu. Razlika je samo u tome što vladajuća stranka mora da dokazuje kontinuitet temama koje njoj odgovaraju, a druga strana mora da traži promenu. I jedni i drugi glavnu poruku moraju da svedu na rečenicu koju birač može da ponovi komšiji ispred kontejnera dok izbacuje smeće.

Test koji godinama koristim sa klijentima je banalan i baš zbog toga radi. Kandidat mora da izgovori glavnu poruku dok stoji, bez papira, bez pripreme, u trenutku kada ga presretnem u hodniku. Ako mu treba više od jednog udaha da je izgovori, poruka nije dobra. U regionu sam poznat po tome što kandidatima govorim onu rečenicu koju su nama često govorili učitelji u nižim razredima osnovne škole: kada te probudim usred noći, ovo moraš da znaš kao pesmicu.

Cenzus je matematika

Fudžimori je prvi krug dobila sa 17,19 odsto važećih glasova. U dvokružnom predsedničkom sistemu to je dovoljno da se uđe u drugi krug, gde se onda gradi koaliciona većina za pobedu. U proporcionalnom parlamentarnom sistemu takav broj znači nešto potpuno drugo.

Da utvrdimo gradivo. Srbija bira 250 poslanika u jednoj izbornoj jedinici, po proporcionalnom sistemu, sa zatvorenim listama, cenzusom od 3 odsto glasova od ukupnog broja birača koji su glasali i raspodelom mandata po sistemu najvećeg količnika, poznatijem kao D'Ontov metod. Manjinske liste imaju prirodni prag, s tim što im se, ako osvoje manje od 3 odsto, izborni količnik uvećava za 35 odsto.

 

Najbitnija stvar o kojoj odjednom svi vode računa jeste to da glasovi dati listama ispod cenzusa ne nestaju iz sistema. Kako se mandati raspodeljuju samo među listama koje su prešle prag, glasovi dati listama koje su ostale ispod praga prelivaju se na one koje su ga prešle, i to u korist najveće liste, bez obzira na to kako se ona zove.

Evo i tabele na osnovu zvaničnih rezultata izbora od 17. decembra 2023. godine, prema izveštaju RIK-a:

Izborna lista	Glasovi	% od izašlih	Mandati	% mandata
'Aleksandar Vučić — Srbija ne sme da stane'	1.783.701	46,75%	129	51,60%
'Srbija protiv nasilja'	902.450	23,66%	65	26,00%
'Ivica Dačić — premijer Srbije'	249.916	6,55%	18	7,20%
NADA	191.431	5,02%	13	5,20%
'Mi — glas iz naroda'	178.830	4,69%	13	5,20%

 

Budući da procenti nisu toliko bitni, želim da posmatramo sliku u apsolutnim mandatima, koja je mnogo jasnija. Kada bismo mandate računali po čistoj proporcionalnoj metodi, prva lista bi sa 46,75 odsto glasova dobila 116,9 mandata, a dobila je 129, dakle dvanaest poslanika više, dok je druga lista dobila oko šest mandata više nego što bi joj po čistoj proporciji pripalo. To je ta prednost koju donosi D'Ontov sistem i iz ovog primera jasno se vidi kako ona raste sa veličinom liste.

Ukoliko izlaznost bude na nivou iz 2023. godine, cenzus od 3 odsto iznosiće približno 114.000 glasova. Kao neko ko se bavi izborima, samo bih rekao ovo: svaka lista koja realno, ponavljam realno, ne vidi način kako da dođe do tog broja glasova, svojim izlaskom ne menja sopstveni rezultat nego svesno dodaje mandate drugim listama. Koliko kojoj, znaćemo posle prebrojavanja.

Ovo je uprošćen opis važećeg izbornog sistema i ništa više od toga. Sistem jednako pogađa svakoga ko ostane ispod cenzusa i nagrađuje svakoga ko se nađe na vrhu. Moj zaključak je na praktičnom nivou: odluka o samostalnom izlasku ili koaliranju je u proporcionalnom sistemu najvažnija strateška odluka i donosi se sa istraživanjem na stolu, i za sujetu tu nema mesta.

Od 2002. do 2014. bio sam u stranci, sa one strane stola gde se donose odluke, pa sam i sam često glasao za koalicije, ali uvek posle uvida u istraživanje. Kao konsultant, iako nisam hteo, učestvovao sam desetine puta i u stvaranju koalicija, ali i u odluci da se ide sam na izbore iako je izgledalo da stranka neće preći cenzus. Nijednom mi ta odluka nije bila laka, ali svaki put sam i tada pokušao da odluka bude doneta na osnovu istraživanja, a ne na osnovu toga ko je koga uvredio na nekom portalu prošle godine.

Peruanska lekcija glasi: budi najjasniji glas. Za većinu onih koji će učestvovati na izborima u Srbiji čiji datum još niko ne zna, ta lekcija ima dodatak: budi najjasniji glas da bi preskočio tih minimalnih 114.000 glasova za cenzus.

I nula je rezultat

U prvom krugu u Peruu ponovilo se ono što smo mi imali u prvom i drugom krugu predsedničkih izbora 2012. godine i zvali smo to 'beli listić'. U Peruu su nepopunjeni i nevažeći listići zajedno imali oko 17 odsto od izašlih birača, u sistemu sa obaveznim glasanjem, gde je izlaznost bila 73,81 odsto. Međutim, s obzirom na to da je reč o prvom krugu sa 35 kandidata, oni gotovo da nisu uticali na krajnji ishod.

Kod nas je bilo drugačije. U drugom krugu predsedničkih izbora 2012. godine bilo je 98.664 nevažećih listića ili 3,15 odsto. Razlika između Tomislava Nikolića i Borisa Tadića bila je 70.111 glasova. Nevažećih listića bilo je za skoro trideset hiljada više od razlike koja je odlučila izbore. Da li bi ishod bio drugačiji da nije bilo kampanje belih listića, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim. 'Šta bi bilo da je bilo' posao je za one koji se bave gledanjem u kuglu, a ne za savetnika za kampanje.

Stvari bih ipak gledao iz drugog ugla. U Srbiji i regionu je najveći problem apstinencija. Izlaznost od 58,69 odsto u 2023. znači da oko 2,69 miliona upisanih birača nije glasalo. To je, u apsolutnim brojevima, veći blok od bilo koje pojedinačne liste koja se pojavila na izborima i za skoro milion glasova veći od pobedničke liste na tim izborima.

Za štabove je to najskuplji previd u kampanji. Uobičajena strategija je borba za neopredeljene birače, jer su oni vidljivi u istraživanjima i lako se opisuju. Birači koji ne izlaze na izbore ne pojavljuju se u standardnim presecima, jer im se ne postavljaju prava pitanja, a oni su najveći neiskorišćeni resurs u svakoj kampanji u ovom regionu. Videli smo to na lokalnim izborima 29. marta 2026. u deset lokalnih samouprava, gde je izlaznost u Lučanima prešla 77 odsto, u Sevojnu bila 76 odsto, a u Bajinoj Bašti blizu 75 odsto, što je daleko iznad republičkog proseka.

Metodološki, istraživanje koje se radi mnogo pre kampanje i koje meri samo za koga biste glasali ne meri ništa upotrebljivo o grupi apstinenata. Potrebna su pitanja o verovatnoći izlaska i o razlozima neizlaska, pa onda o tome šta bi konkretno promenilo odluku, a zatim ukrštanje tih odgovora. Iza toga obavezno radite fokus grupe, jer one koje se rade sa apstinentima gotovo uvek daju drugačiju sliku od fokus grupa sa opredeljenim biračima i gotovo uvek daju nalaze koji naručiocu nisu prijatni, pa je to možda, uzgred budi rečeno, i razlog zbog kojeg ih malo ko naručuje.

Trenutno pripremam upravo takvo istraživanje u Keniji, za izbore koji će biti održani 2027. godine. Tamošnja izborna komisija IEBC postavila je cilj da do tada upiše 6,3 miliona novih birača, pretežno mladih, povrh 22,1 miliona, koliko ih je bilo upisano 2022. Ključ istraživanja i kasnijih fokus grupa nije da te ljude ubedimo da glasaju za nekog određenog kandidata, nego da uopšte izađu na izbore.

Zašto je to važno, najbolje pokazuje prethodni ciklus. Na izborima 2022. u Keniji je od 22,1 miliona upisanih glasalo 14,3 miliona. Nije glasalo 7,8 miliona ljudi, pretežno mladih. Izbore je odlučila razlika od oko 233.000 glasova, što znači da je blok koji nije izašao bio više od trideset puta veći od razlike koja je odredila predsednika. Zbog toga, ako vam neko kaže da je rad sa apstinentima luksuz, pokažite mu ovaj račun.

U debati razmišljajte o…

Peruanski JNE, suočen sa 35 kandidata i zakonskom obavezom da svima obezbedi jednak tretman, organizovao je debate u šest sesija, sa po jedanaest ili dvanaest kandidata u jednom nastupu.

Ko nije radio kampanju nema predstavu o tome koliki je stres-test priprema kandidata za bilo kakvu debatu. U klasičnoj debati u kojoj su na sceni dva ili tri učesnika, priprema je duboka i tematski ograničena, dok kada vam je kandidat jedan od desetak učesnika, morate biti svesni toga da je pažnja gledaoca potrošena i pre nego što je on došao na red.

U prenatrpanom studiju debatu ne pripremate kao događaj koji može nešto da promeni u krajnjem rezultatu, već je pripremate kao potencijalni izvor materijala za društvene mreže, a cilj vam je dobrih trideset sekundi koje ćete posle emitovanja proširiti mrežama. Možda vam zvuči čudno, ali kako kandidat izgleda tih sat i po vremena je za mene sporedno.

Većina štabova i dalje priprema kandidata kao da je publika u studiju. Nije. Publika je sada na mrežama, sutradan, i gleda klip koji smo mi napravili. Kampanje su se zbog toga preselile iz domena šta je bilo u domen šta smo mi odlučili da je bilo. Iz realne u virtuelnu stvarnost.

To ima nekoliko operativnih posledica o kojima moramo voditi računa u pripremi. Kandidat uči dve do tri unapred testirane rečenice koje mora da izgovori bez obzira na to šta ga pitaju, umesto da odgovara na sva pitanja. Ovo kandidati najteže prihvataju, jer im deluje kao izbegavanje, a zapravo je jedini način da iz sat i po programa izađu s nečim što kasnije možemo da iskoristimo.

Druga posledica je organizaciona. Štab mora imati kapacitet da montira u realnom vremenu, pošto bi bilo idealno da prvi klip bude postavljen na mreže dok debata još traje. Za taj udarni klip, oko kojeg se sve vrti, sutra ujutru je već kasno. Ovo je pitanje opreme i ljudi, ne pitanje talenta. Uz to, isečak se pravi za vertikalni format i za gledanje bez tona, što znači da mora biti titlovan. Bez titla na ekranu, klip danas ne vredi, kako bi narod rekao, ni pišljiva boba.

Ove godine sam u Budimpešti radio seminar o opozicionoj strategiji na primeru Tise i Petera Mađara. Jedan od nalaza koji su svi u sali prepoznali je da su njihovi najgledaniji materijali gotovo bez izuzetka bili isečci, dok originalni nastupi nisu ni prišli mrežama, jer formu izveštavanja u modernim kampanjama diktira platforma.

Kako do glasova dijaspore

Deo peruanskih izbora koji je za region ex-YU najzanimljiviji istovremeno je i onaj koji se najlakše pogrešno prepisuje u ovdašnje kampanje.

U drugom krugu u Peruu glasovi iz inostranstva bili su odlučujući. Prema konačnim podacima, Fudžimori je van zemlje dobila 184.621 glas, a Sančez 106.697, što joj je donelo prednost od 77.924 glasa. Unutar zemlje Sančez je vodio sa oko 28.000 glasova. Pošto je ukupna razlika u drugom krugu iznosila 49.641 glas, elementarna matematika je nedvosmislena: dijaspora je okrenula rezultat i doprinela da kandidat koji je pobedio u sopstvenoj zemlji na kraju izgubi izbore. Sličnu situaciju imali smo nekoliko puta u Moldaviji.

Da se iz Perua ipak vratimo u Srbiju. Na parlamentarnim izborima 2023. u inostranstvu je glasalo 31.550 građana Srbije, odnosno 0,8 odsto od ukupnog broja izašlih. Za glasanje se prijavilo 32.216 birača, na 81 biračkom mestu u 35 država. Broj biračkih mesta je bio najveći od 2004. godine, otkad je glasanje u inostranstvu i omogućeno. Broj prijavljenih, međutim, bio je manji nego 2022. godine, kada se prijavilo 38.876 birača.

Razlika između Perua i Srbije je red veličine. Uzrok je u izbornim pravilima i infrastrukturi, a ne u broju ljudi koji živi u dijaspori. Peruanski birač u inostranstvu automatski je u biračkom spisku svog konzularnog područja. Za razliku od njega, građanin Srbije mora lično da podnese zahtev preko diplomatsko-konzularnog predstavništva, u propisanom roku, a biračko mesto se po izbornom zakonu otvara tek ako se prijavi najmanje 100 birača. Zakon dozvoljava izuzetak kada je zbog udaljenosti ili geografskog položaja glasanje otežano, pa je tako 2023. otvoreno biračko mesto u Centralnoafričkoj Republici sa 83 prijavljena birača, ali to je izuzetak koji potvrđuje pravilo.

Zaključak štaba ne treba da bude 'napravimo kampanju za dijasporu'. Glasanje dijaspore u Srbiji je prvenstveno administrativni, a tek onda komunikacioni problem. Digitalna kampanja usmerena ka dijaspori koja ne sadrži jasno uputstvo o načinu prijavljivanja, rokovima i lokaciji biračkog mesta troši novac na entuzijazam koji se ne pretvara u glas, što je po meni bacanje novca koji stranke uglavnom nemaju u izobilju.

Zbog toga redosled mora da bude: prijava u ambasadi ili konzulatu, pa potvrda, pa tek onda izlazak na izbore. Ukoliko preskočite prvi korak, nećete ni stići do trećeg.

Iskoristiću priliku da još jednom i ovde ponovim ono što ponavljam od 2008. godine. Nama je, više nego bilo kojoj drugoj državi, potrebno elektronsko glasanje, makar za dijasporu.

U ovoj priči o dijaspori postoji i druga strana računice, koja se retko uzima u obzir. A trebalo bi. Tih 31.550 glasova jeste samo 0,8 odsto od ukupno izašlih, ali je to istovremeno oko 28 odsto cenzusa pri prosečnoj izlaznosti. Za listu koja očekuje više od milion glasova to je zanemarljivo, ali za listu koja se bori za cenzus to uopšte nije mali broj potencijalnih birača i zbog toga se oko njih valja potruditi.

Ono što se može prepisati od Perua

Jedan od komunikaciono najjačih elemenata kampanje u Peruu bio je predlog da se napravi internet platforma za praćenje kriminala u realnom vremenu. Mape rizičnih gradskih zona. Mape prijava i push-obaveštenja o tome gde je situacija opasna.

Za analizu kampanje nije bitno da li će ovo obećanje biti sprovedeno. Bitno je kako takav predlog funkcioniše na nivou sadržaja, jer je 'Imaću nultu toleranciju prema kriminalu i korupciji' rečenica koju izgovori svaki kandidat u svakoj zemlji, i zato ona ne znači ništa. Mapa koja pokazuje nivo kriminala je konkretna, vizuelna i, što je najvažnije, lako deljiva.

Jedna od najvećih slabosti kampanja u regionu, po mom iskustvu, jeste to što stranke još uvek pokušavaju da sa biračima primarno komuniciraju tekstovima: saopštenjima, konferencijama za štampu, lifletima, programskim dokumentima od osamdeset strana koje niko ne otvori, čak ni kandidati za poslanike sa te iste liste.

Prevesti jednu ključnu meru u vizual, umesto u tekstualno obećanje, jeftinije je i efikasnije od bilo koje dodatne konferencije za novinare.

U kojem god gradu ili državi smo radili ulične štandove ili door-to-door kampanju, prvi povratni rezultati sa terena uvek su se odnosili na dizajn materijala koji smo delili. Onaj liflet koji je imao sliku i jednu rečenicu ostajao je kod ljudi, a onaj koji je imao više pasusa, ma koliko dobro oni bili napisani, završavao je u kanti pre nego što volonter stigne do sledećih vrata.

Biografija koja pozicionira

Rečenicu 'Politička biografija nije isto što i CV za posao' kandidati retko razumeju onako kako bi trebalo, i baš zbog toga u pripremnoj fazi kampanje ovome posvećujem mnogo vremena.

Fudžimori je četiri puta izlazila na izbore, tri puta gubila u drugom krugu, neko vreme je bila u pritvoru i nosi izuzetno podeljeno nasleđe svog oca, osuđenog za teška krivična dela.

Ono što je njena kampanja 2026. uradila drugačije nego u prethodne tri jeste da je prestala da pokušava da to pitanje zakopa. Umesto odbrane ili izvinjenja, dve uobičajene i podjednako neuspešne strategije, nasleđe je tretirano kao zatvoreno pitanje sa kratkim, doslednim odgovorom, posle kojeg se razgovor uvek vraća na glavnu temu kampanje. Da li je takva strategija moralno prihvatljiva drugo je pitanje i legitimno je o njemu raspravljati, ali ne ovom prilikom.

Svaki iole ozbiljniji politički akter u regionu, bio on vlast ili opozicija, nosi sa sobom deo prošlosti koji jednom delu biračkog tela smeta. Izborni štabovi se najčešće drže jedne od dve strategije: sve se brani ili se sve prizna. Obe su loše.

Oduvek sam se držao treće. Kratak odgovor koji se ne menja nikada, posle kojeg se razgovor vraća na glavnu temu kampanje, najbolji je izbor, jer eliminiše ponovno otvaranje iste teme svakih deset dana. Kada je političar dobro uvežban da daje prave i unapred spremljene odgovore, novinari vrlo brzo odustanu od tih pitanja, jer više nemaju vest.

Digitalni kanali

Peruanska kampanja imala je paralelne digitalne operacije, pripremane i za različite mreže i za različite ciljne grupe. To je moguće samo uz dobro terensko istraživanje, kada tačno znate ko je gde. U slučaju Srbije, ti podaci postoje i prilično su nedvosmisleni. Pročitajte ih pažljivo.

Evo šta kaže Ipsos ICT tracker iz jula 2026, sproveden na uzorku od 1.004 ispitanika uzrasta 12 i više godina:

Facebook koristi 59 odsto onih koji imaju pristup internetu i to je najviše od svih mreža. Među tinejdžerima koristi ga svega 12 odsto, dok je u grupi od 30 do 39 godina na 78 odsto, a među starijima od 66 godina na 45 odsto. Kada digitalnu kampanju svedete na Facebook, ne razgovarate sa mladima, već sa njihovim roditeljima i bakama.

Instagram koristi 92 odsto tinejdžera, 82 odsto dvadesetogodišnjaka i 68 odsto tridesetogodišnjaka. Ipak, biti na Instagramu i biti viđen nije isto. Morate znati da se story prvi otvara, da reels drži pažnju najduže, a da su feed objave, prema istraživanju Social Serbia iz 2025, pretežno navika korisnika starijih od 35 godina.

TikTok koristi 65 odsto tinejdžera, 45 odsto dvadesetogodišnjaka i 30 odsto tridesetogodišnjaka, uz 28 odsto internet populacije ukupno. Reuters Institute je u Digital News Reportu za 2025. zabeležio da se 45 odsto korisnika uzrasta od 18 do 24 godine informiše preko TikToka, što je rezultat o kojem moramo da razmišljamo.

X koristi 19 odsto dvadesetogodišnjaka i dvostruko je jači u Beogradu, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde je na 12 odsto, nego u ostatku zemlje, gde je na 6 odsto. Problem sa ovom mrežom je što ima samo 9 odsto korisnika ukupno.

Snapchat je na nivou Srbije statistička greška sa 5 odsto, ali ga koristi 24 odsto tinejdžera, najviše u Vojvodini.

Iz ovog istraživanja čitamo dve stvari direktno.

Prvo, kampanja za mlade na samo jednoj mreži ne postoji. Tinejdžerku na Instagramu, dvadesetogodišnjaka na X-u u Beogradu i srednjoškolca na Snapchatu u Vojvodini deli nekoliko godina u datumu rođenja i tri potpuno različita kanala preko kojih do njih dolazimo. Kada emitujemo jednu poruku na jednoj mreži, pogađamo slučajan manjinski deo te populacije.

Drugo, poverenje se ne kupuje dometom. Istraživanje Social Serbia 2025 pokazuje da svega 2 odsto onlajn populacije potpuno veruje influenserima koje prati. Kantarovo merenje poverenja u medijske kanale s kraja 2020. pokazalo je da su društvene mreže bile jedini kanal sa negativnim odnosom poverenja i nepoverenja, 19 prema 42 odsto, dok su novine, radio, televizija i sajtovi kompanija bili u plusu. Taj podatak jeste star i ne bih ga koristio kao dokaz o današnjem stanju, ali obrazac koji opisuje i dalje se prepoznaje na terenu.

Ovde se zatvara krug sa peruanskom lekcijom o jasnoj poruci. U gužvi, poruka koja i najmanje miriše na kampanju gubi pažnju pre kraja prve rečenice u opisu objave. Sama mreža svojim algoritmom određuje da li poruka uopšte stiže tamo gde treba, dok ton i vizuelno rešenje određuju da li joj neko veruje kada je vidi.

Peru pri tome ima demografski profil koji ovo dodatno zaoštrava. Prema analizi CSIS-a, četvrtina biračkog tela u Peruu je u uzrastu od 18 do 29 godina pa kampanja koja tu populaciju ne dohvati svojom porukom ostaje bez četvrtine biračkog tela.

Umesto zaključka

Odluka o izlasku na sledeće izbore u Srbiji je na prvom mestu matematika. Da biste preskočili cenzus od 3 odsto, pri izlaznosti iz 2023. potrebno vam je približno 114.000 glasova. Pošto je cenzus procenat, a ne fiksan broj, svaki dodatni izašli birač podiže i apsolutni prag. Ako izlaznost poraste, što je pri referendumskoj atmosferi koja se već stvara sasvim realno, taj broj raste srazmerno. Lista koja tu cifru ne vidi u nekoliko istraživanja za redom mora da razume da svojim izlaskom i neprelaskom cenzusa pomaže rezultatu prvoplasirane liste, ko god ona bila.

Moram da kažem i šta se iz Perua ne može prepisati, jer bi bez toga ceo tekst bio pola istine. Peru ima obavezno glasanje sa novčanim kaznama i izlaznost preko 73 odsto; Srbija ima dobrovoljno glasanje i prosek ispod 59 odsto, pa peruanski podatak o praznim listićima nije uporediv sa našim podatkom o apstinenciji. Isti impuls u dva sistema proizvodi dva različita načina ponašanja: tamo je to izlazak i prazan listić, kod nas ostanak kod kuće. I na kraju, peruanski birač u inostranstvu je automatski upisan, a srpski se sam prijavljuje. Svaka od ovih razlika utiče i na strategiju, ne samo na plan kampanje.

I poslednja ograda. Broj lista na predstojećim izborima u Srbiji u ovom trenutku niko ne zna, jer izbori nisu raspisani, rok za predaju nije počeo i sve procene do proglašenja zbirne izborne liste su nagađanje. Ono što se može planirati unapred nije broj konkurenata, nego sopstvena disciplina. A nju, za razliku od tuđih odluka, štab mora da kontroliše u potpunosti.

P. S. Jedna napomena o institucijama, jer se u Peruu lako pomešaju. Postoje dva odvojena tela: ONPE, izvršna izborna služba koja sprovodi glasanje i prebrojava glasove, i JNE, izborni sud koji proglašava rezultate i po nadležnostima je najbliži našem RIK-u. Ova razlika nije birokratski detalj; u ovoj priči nosi značenje.

Izvori

Peru 2026

Jurado Nacional de Elecciones (JNE) i Oficina Nacional de Procesos Electorales (ONPE) — proglašenje rezultata prvog kruga (17. maj 2026.) i drugog kruga (3. jul 2026.).

El Comercio — konačni rezultat prvog kruga: 2.877.678 glasova (17,192%) i 2.015.114 (12,039%). https://elcomercio.pe/politica/elecciones/

CNN en Español, 3. jul 2026 — proglašenje pobednice, 9.223.396 naspram 9.173.755, razlika 49.641 glas. https://cnnespanol.cnn.com/2026/07/03/latinoamerica/proclaman-keiko-fujimori-presidenta-electa-peru-orix

Infobae, 12. jun 2026 — konačni glasovi iz inostranstva po kontinentima i zemljama: 184.621 naspram 106.697, razlika 77.924. https://www.infobae.com/peru/2026/06/12/voto-extranjero-2026-pais-por-pais-donde-gano-keiko-fujimori-y-donde-se-impuso-roberto-sanchez-en-segunda-vuelta/

NPR i AP, 28. jul 2026 — inauguracija, razlika manja od 50.000 glasova, deveti predsednik u deceniji. https://www.npr.org/2026/07/28/nx-s1-5910830/peru-president-keiko-fujimori-inaugurated

Wikipedia, 2026 Peruvian general election — birački spisak 27.325.432, izlaznost 73,81% u prvom krugu. https://en.wikipedia.org/wiki/2026_Peruvian_general_election

Wikipedia, Presidential candidates of the 2026 Peruvian general election — 36 kandidata na inicijalnom listiću, dimenzije 42 × 44 cm. https://en.wikipedia.org/wiki/Presidential_candidates_of_the_2026_Peruvian_general_election

RPP i El Comercio, 21. april 2026 — ostavka Pjera Korveta sa čela ONPE, krivična prijava JNE, preko 52.000 građana onemogućeno da glasa. https://rpp.pe/politica/elecciones/piero-corvetto-renuncia-onpe-las-presuntas-irregularidades-cometidas-en-las-elecciones-2026-noticia-1685294

CSIS, Peru 2026 General Election: First-Round Vote Must-Knows — struktura listića, dvodomni parlament, udeo birača od 18 do 29 godina. https://www.csis.org/analysis/peru-2026-general-election-first-round-vote-must-knows

AS/COA, Peru Elects 2026: Ongoing Coverage — hronologija prebrojavanja i polje od 35 kandidata. https://www.as-coa.org/articles/peru-elects-2026-ongoing-coverage-presidential-race

AP (preneto), 2. jun 2026 — podaci o iznudama i ubistvima navedeni u tekstu.

Fuerza Popular, Plan de Gobierno 2026-2031: Perú con Orden — naziv programa i tri strateške ose. https://fuerzapopular.com.pe/wp-content/uploads/2026/02/Plan-de-Gobierno-Reforzado_V2.pdf

Infobae, prenosi sa debata JNE — šest sesija, 11 do 12 kandidata po večeri, 23 do 25. i od 30. marta 2026.

Srbija

RIK, O izborima za narodne poslanike — cenzus, sistem najvećeg količnika, prirodni prag i uvećanje količnika za 35% za manjinske liste ispod 3%. https://www.rik.parlament.gov.rs/tekst/sr/77/o-izborima-za-narodne-poslanike.php

RIK, 51. sednica — ukupan izveštaj o konačnim rezultatima izbora od 17. decembra 2023: 6.500.666 upisanih, 3.820.746 izašlih, 3.815.007 glasalih, 104.029 nevažećih, 3.710.978 važećih. https://www.rik.parlament.gov.rs/vest/sr/564488/51-sednica-republicke-izborne-komisije.php

RTS, konačni rezultati RIK-a 2023 — 18 lista, 10 u parlamentu, glasovi i mandati po listama uključujući 178.830 glasova i 13 mandata liste 'Mi — glas iz naroda'. https://www.rts.rs/lat/vesti/izbori-2023/5344989/rik-rezultati-konacni-izbori-2023.html

RTS, konačni rezultati drugog kruga predsedničkih izbora 2012 — Nikolić 1.552.063 (49,54%), Tadić 1.481.952 (47,31%), izlaznost 46,28%, nevažećih 98.664 (3,15%). https://www.rts.rs/lat/vesti/izbori-2012/1108306/konacni-rezultati-predsednickih-izbora-.html

Danas i N1, 30. mart 2026 — rezultati i izlaznost na lokalnim izborima od 29. marta 2026. u deset lokalnih samouprava. https://www.danas.rs/vesti/politika/prvi-rezultati-lokalni-izbori-2026-u-deset-mesta-u-srbiji/

Danas, 21. decembar 2023 — zbirni izveštaj RIK-a o glasanju u inostranstvu: 31.550 glasalih, 31.189 važećih, 361 nevažeći listić. https://www.danas.rs/vesti/politika/izbori-2023/rik-objavila-rezultate-glasanja-u-inostranstvu/

CRTA — 32.216 prijavljenih birača, 81 biračko mesto u 35 država, poređenje sa 38.876 prijavljenih u 2022, izuzetak od pravila o 100 birača. https://crta.rs/glasanje-u-inostranstvu-manje-prijavljenih-biraca-vise-birackih-mesta/

Nova.rs, 16. decembar 2023 — 81 biračko mesto kao rekordan broj od 2004. https://nova.rs/vesti/politika/srbi-glasaju-u-cak-35-drzave-u-cetiri-zemlje-vec-danas/

Izjava predsednika Republike od 23. jula 2026, data na konferenciji za novinare sa premijerom Češke Andrejem Babišem, preneli domaći mediji.

Kenija

Daily Nation, 28-29. septembar 2025 — cilj IEBC od 6,3 miliona novih birača do izbora 2027, 22,1 milion upisanih 2022, 14,3 miliona glasalih, rezultat 2022: Ruto 7.176.141, Odinga 6.942.930. https://nation.africa/kenya/news/gen-zs-targeted-as-iebc-kicks-off-2027-contest-on-monday-with-voter-registration-5209042

Digitalni podaci za Srbiju

Ipsos, ICT tracker, jul 2026 (N=1.004, uzrast 12+) — korišćenje interneta i društvenih mreža u Srbiji.

Pioniri Communications i Smart Plus Research, Social Serbia 2025 (jun 2025, N=1.000, uzrast 12-64).

Reuters Institute for the Study of Journalism, Digital News Report 2025 — stranica za Srbiju.

Kantar — poverenje u medijske kanale, kraj 2020.