Šta je rekao čovek pored

Otvoreno kao i uvek. Ne umem drugačije. Bez obzira, kada, kome, ispred koga i zašto govorim. Iako sam na početku, u prvoj rečenici, to istakao, mnogi uvod nisu čuli. Ili su odmah zaboravili. Misleći da je to deo ličnog marketinga. A nije...

Ukoliko kažete da su svi i dalje fascinirani delom Obamine kamapnje koji je sproveden na netu a da je ne razumeju, verovatno će većina onih koji misle da je razumeju biti uvređena. A ne bi trebalo...

Razjasnimo ovde neke stvari za koje nije bilo vremena.

Vođenje kampanje je jednostavno. Uradite podelu – sigurni, potencijalni, nisu moji glasači. I onda krećete odozgo na dole. Nacionalni, okružni, gradski, opštinski i na kraju, ali kao najvažnije, nivo biračkog mesta. Kako radite sa njima dajem često objašnjenje na nekim drugim mestima.

Isti princip pokušavate da sprovedete i na netu.

Koliko ljudi u Srbiji (od onih 40% koji su na netu) koristi laptop koji nose svugde sa sobom pa samim tim i menjaju IP broj. Složićemo se – MALO. Jako malo. I njih isključujemo iz dalje rasprave, mada i kod njih postoji zakonitosti pojavljivanja - posao, kuća, omiljeni kafić... Koliko nas koristi mogućnost da sakrije podatak odakle, sa kog mesta dolazi na neki sajt ili šalje mali – još manje. Okrenimo se ostatku, većini populacije, ili za stranke, birača, koja koristi 2 računara za pristup netu. Kućni i onaj na poslu.

Skratiću objašnjenje maksimalno.

Ukoliko imate sajt (ili nekoliko njih) jako je jednostavno povezati IP broj sa kojeg dolazi posetilac sa nekim mestom na mapi Srbije (Evrope, sveta) odakle poseta dolazi. Dalje je sve stvar tehnike, ali one pešačke – DtD – da te potencijalne birače smestite ili u grupu sigurni ili u grupu nisu moji...

Ukoliko izjavite da je strankma (u svetu a i kod nas) jedino bitno da saznaju IP ili e-mail onih sa kojima komuniciraju preko neta većini rušite neke iluzije.

Ipak, za kraj, pročitajmo pažljivo šta piše kada pravite Facebook ad:
Facebook Ads uses IP address and a user's profile information to determine location. Use the country field to target up to 25 countries or utilize state/province or city targeting (if applicable) to target a more precise location.

I ovde ću stati sa pisanjem.

Možda diskusiju i nastavimo. Pod uslovom da se saslušamo.

A možda i ne.

Zavisi...




Beograd,
27.05.2010

Apstinencija ili nevažeći listić?

 Čini mi se da će na predstojećim izborima u Srbiji pobediti nevažeći listići. I mislim da bi to bilo dobro za Srbiju, da bi to konačno uozbiljilo političku scenu. Ne mislim da je apstinencija pravi izbor jer apstinencija može da znači nezainteresovanost. Nevažeći listići su ozbiljna zainteresovanost i ozbiljno nezadovoljstvo. Prosto mi se čini da će tako biti – kaže za „Blic“ Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta u penziji. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/284972/Srbijanka-Turajlic-Na-izborima-ce-pobediti-nevazeci-listici

Ne znam da li zna profesorka Turajlić da je ovom svojom izjavom možda pozvala ljude da u stvari glasaju DIREKTNO za DS I SNS…

O čemu se radi... U Zakonu o izboru narodnih poslanika a u članu 81 piše:

U raspodeli mandata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali u izbornoj jedinici.

Koje je moje tumačenje po teoriji zavere. Ukoliko izađete na izbore i ubacite nevažeći listić vi ste birač koji je GLASAO. Samim tim znači da je više ljudi izašlo na birališta i da je cenzus veći. To znači da stranke, poput LDP-a i DSS-a moraju mnogo više da se pomuče da bi ušle u Parlament.

Najlepše naravno dolazi na kraju... Po Dontu, koji favorizuje velike stranke,  glasovi koji su otišli LDP+DSS a koje sa velikim brojem nevažećih listića ne mogu da pređu cenzus, ODLAZE DS-u i SNS-u...

Pa vi 29.04.2012 na izborima precrtavajte listiće...

PS Sve ovo je hipotetičko tumačenje jer član 81 zakona nije jasan...

Pitanja i odgovori za Danas

1. Da li stranke u Srbiji koriste Internet u predizbornim kampanjama? Odnosno, koliko je to kod nas popularno/nepopularno? A u svetu?

Mnogi danas u Srbiji internet vide kao čarobni štapić za vođenje uspešne kampanje. Pozivaju se na iskustva Obamine kampanje zaboravljajući (ili ne znajući) da je u njoj učestvovalo 2 MILIONA VOLONTERA koji su zakucali na preko 10 miliona vrata. Možda je bolje kada govorimo o USA da govorimo o novcu. Obamin štab je tokom kampanje potrošio 750 miliona $. Od toga 70% ili preko 500 mil $ je potrošeno na TV a samo 2% ili 15 mil $ na internet.

4,1 miliona korisnika interneta u Srbiji je brojka koju ni jedna stranka ne sme ignorisati. Ipak, mislim da internet neće biti, kao ni drugde u svetu odlučujući faktor. Ključ uspeha će se nalazati u političkom programu, ideji i dobroj organizaciji ‘door to door’ kampanje. Kako reče Gordana Čomić: Dilema oko prioriteta (terenski ili internet aktivizam) je danas kao da pre 15 ili 20 godina pitaš "terenski ili plakat aktivizam". 
Ne biva uspeha bez direktnog kontakta dobrog sadržaja, rukovanja, pitanja i - pažljivog slušanja.

2. Na koji nacin se Internet moze koristiti u te svrhe? Koji bi bili Vasi predlozi?

Postoje neka osnovna pravila on line kampanje za stranke

1.     Morate uvek biti na netu. I vaši birači su tamo – 24 sata dnevno. 7 dana u nedelji.

2.     Posle nekog događaja u kampanji morate ispratiti reakcije na netu.

3.     Internet je danas primarno social networking. Uključite se.

4.     Video mora biti centar vaše kampanje na netu.

5.     Pogrešno je razmišljanje: Napraviću sajt (fun page, twitter nalog) i oni će doći. Neće. Morate biti aktivni.

6.     Svaka kampanja je na kraju lokalna. Zbog toga lokalizujte svoje poruke.

3. Kako funkcionise koriscenje Interneta u predizbornim kampanjama, kad mnogi gradjani u Srbiji i dalje nemaju pristup Internetu?

Po nekim istraživanjima 50% stanovništva Srbije starijeg od 18 godina redovno ili povremeno pristupa internetu. Od njih čak 67% ima Facebook nalog, a više od 75% redovno gleda Youtube. Meni je u poslednje vreme izuzetno zanimljiv razvoj tvitera u Srbiji, koji doživljava mini ‘invaziju’ političara. Igor Manjenčić, naš poznati bloger koji se bavi programiranjem I internet marketingom (www.igormanjencic.com/2011/06/broj-tviter-korisnika-u-srbiji-2011/) procenio je da 50.000 korisnika ima svoj nalog.

I još malo statistike. Većina korisnika interneta je mlađa, obrazovanija, urbanija I sa većim ličnim dohotkom  od proseka u Srbiji. Ukoliko sve ovo znamo nemoguće je predložiti univerzalni način vođenja kampanje na netu u Srbiji. Svaka stranka će morati da pronađe svoj put – od potpunog ignorisanja do apsolutne glorifikacije.

4. U odnosu na druge medije, koliko je Internet bolji/gori kao sredstvo u politickim kampanjama, ako se zna da je nesumnjivo najbrzi?

Tačno je da je internet = brzina. Mnogima od nas koji smo više od proseka prisutni na netu je izuzetno bitno kako će se novinari, a ne stranke, prilagoditi brzini koju internet donosi. 06.08.2011. održan je Okrugli sto pod nazivom “Društvene mreže i mediji: Tviter na Kosovu” u organizaciji NUNS-a. (http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/3622/drustvene-mreze-i-mediji-internet-2011-i-novinarstvo/#ixzz1UnB8qUEx)

Otvorena su mnoga pitanja koja su podelila internet zajednicu I profesionalne novinare.

Zato ću ovaj razgovor zaključiti rečima – sutra u izborima neće biti bitno kako će se stranke organizovati na netu, već kako će tu gomilu inormacija, često lažnih, novinari preneti off-line građanima.

Vrste izbornih sistema

Većinski izborni sistem

Postoje tri osnovna oblika većinskih sistema:

jednokružni – u kome onaj ko je u izbornoj jedinici dobio prostu većinu dobija i mandat (USA sem predsedničkih, Velika Britanija);

dvokružni sa dva kandidata – u slučaju da u prvom krugu nemamo kandidata koji je osvojio preko 50% glasova izašlih birača, u drugi krug ulaze dva prvoplasirana kandidata iz prvog kruga. Pobednik je onaj kojii ima prostu većinu glasova u drugom krugu (Vojvodina, pokrajinski);

dvokružni sa tri kandidata – u situaciji kada u prvom krugu nemamo kandidata koji je osvojio preko 50% glasova izašlih birača, u drugi krug ulaze tri prvoplasirana kandidata iz prvog kruga. Pobednik je onaj kojii ima prostu većinu glasova u drugom krugu (Francuska – lokalni).

Ovaj izborni sistem ima za manu uništavanje političkog pluralizma, uništavanje zastupljenosti manjina i zastupljenosti polova i različitih socijalnih grupa. Takođe kritičari ovog sistema smatraju da se teoretski može baciti od 49 do 60% glasova. U suštini, na duge staze ovo je odličan sistem jer kandidati vremenom gledaju da obuhvate maksimum moguće podrške svih socijalnih grupa tako što se trude da razumeju i uključe u svoj program njihove interese ukoliko su kompatibilni sa glasovima baze. Političari ponikli iz ovakvih sistema su visoko obrazovani i u stanju su da se identifikuju sa svojim biračima i njihovim interesima, jer jedino njima polažu račune, zato što njih i predstavljaju.

U Srbiji bi ovaj sistem predstavljao vlast koja bi imala legalitet, ali bi imala visok stepen nedostatka legitimiteta. Potencijalni izvor ozbiljnih društvenih i državnih nemira.

Proporcionalni izborni sistemi

Čisti proporcionalni sistem

U Srbiji je u primeni proporcionalni izborni sistem. Srbija je celovita izborna jedinica. Da bi mogla da učestvuje u podeli poslaničkih mesta, izborna lista mora da na izborima osvoji najmanje 5% od ukupnog broja glasova. Podela poslaničkih mesta se vrši primenom D’ontovog količnika.

Izmenom Zakona o izboru narodnih poslanika, izbornim listama nacionalnih manjina je pružena prilika da u podeli mandata učestvuju bez obzira na to da li su osvojile 5% od ukupnog broja glasova. Stranke nacionalnih manjina su tako prvi put zaista mogle da biraju da li će u izborima učestvovati same, ili će pak imati svoje kandidate na izbornim listama drugih stranaka. Za nacionalne manjine je, takođe, to bila prva prava prilika da imaju svoje autentične predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nakon okončanih izbora i podele mandata, stranke, suprotno standardima, imaju pravo da po svom nahođenju biraju kojim će kandidatima sa izborne liste dodeliti dobijeni mandat. Birači tako, kada se opredeljuju za jednu listu, ne mogu znati koji bi ih od kandidata sa liste mogao zastupati u parlamentu.

S obzirom na navedeno, opravdano se nameće pitanje da li poslanici u Skupštini predstavljaju svoje partije ili građane, iako Ustav tu ne ostavlja prostor za dilemu, jer jasno navodi da suverenost pripada građanima, koji vlast vrše preko svojih predstavnika u Narodnoj skupštini. Takođe, posledično se nameće i pitanje čije će interese poslanici zastupati (interese građana ili partijske interese) i u kojoj meri će biti slobodni da se u budućem sazivu skupštine ponašaju i opredeljuju saglasno sopstvenom mišljenju i savesti. Logična posledica ovakvog rešenja može biti sticanje moći u rukama partijskih lidera.

Kako ovaj sistem više nije moguć na ovakav način, postoji jedino varijanta proportcijalnog sistema u kome bi lista bila zatvorena, i gde bi poslanici ulazili po rednom broju na listi.

Personalizovan proporcionalni sistem

Građani u okviru svoje izborne jedinice imaju spisak kandidata, sa imenom i prezimenom, ali i sa stranačkom pripadnošću.

Birači će glasati za jednog od ponuđenih kandidata, a stranke ni na koji način neće moći da utiču na to koji će od kandidata postati odbornik. (Zalažem se lično da u skupštinu ulazi 1/3  ili 1/4 sa liste po nahođenju  stranke, a 2/3 ili 3/4 sa liste prema ostvarenom rezultatu zbog problema dispariteta kvaliteta izbornih jedinica i kandidata. Na ovaj način bi došli i do bolje zastupljenosti žena i mladih)

U okviru svake stranke pravi se lista kandidata prema procentu glasova koji su ostvarili na izborima, a taj procenat se dobija stavljanjem u odnos ukupnog broja upisanih birača po toj izbornoj jedinici i broja glasova koje je svaki kandidat osvojio.

Stranačka lista uspešnosti se pravi tako što je prvi kandidat onaj sa najvećim procentom osvojenih glasova, drugi sa drugim najvećim procentom i tako redom…

Ukoliko je neka lista na lokalu osvojila pet mandata, u lokalni parlament ulaze prvih pet kandidata sa najvećim procentom osvojenih glasova.

Na taj način će se izbeći dosadašnji problem zatvorenih kandidatskih lista u kome građani nisu znali ko će ih kasnije predstavljati u lokalnoj skupštini.

Rešenjima iz Nacrta, koji je pripemila Radna grupa Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zadržava se visoka proporcionalnost između broja osvojenih glasova i broja osvojenih mandata stranaka koje su učestvovale na izborima. Posmatrano sa aspekta stranačkog rezultata sve ostaje isto, uz zadržavanje cenzusa od pet odsto.

Kako je to u okruženju:

Zemlja/Entitet	Izborni sistem	Oblik kandidature	Oblik glasanja	Nivo dodele mandata	Metode pretvaranja glasova u mandate
Republika Slovenija	Proporcionalni izborni sistem u višemandatnim izbornim jedinicama	Zatvorene, neblokirane liste	1 glas sa opcionim preferiranjem	Izborna jedinica	Drupova metoda; Hareova kvota za mađarsku i italijansku manjinu; cenzus 4%
Republika Hrvatska	Proporcionalni izborni sistem u višemandatnim izbornim jedinicama	Zatvorene liste	1 glas	Izborna jedinica	D’Ontova metoda; cenzus 5%
Bosna i Hercegovina	Proporcionalni i kompenzacioni izborni sistem u višemandatnim izbornim jedinicama	Zatvorene liste	1 glas	Izborna Jedinica Država	Sent-Lagijeva metoda; cenzus 5% Sent-Lagijeva metoda; cenzus 3%
Republika Srbija Kosovo i Metohija	Proporcionalni izborni sistem Proporcionalni izborni sistem	Zatvorene, neblokirane liste Zatvorene liste	1 glas 1 glas	Država Entitet	D’Ontova metoda; cenzus 5% Sent-Lagijeva metoda: cenzus ne postoji
Republika Crna Gora	Proporcionalni izborni sistem	Zatvorene liste	1 glas	Država	D’Ontova metoda; cenzus 3%
Republika Makedonija	Proporcionalni izborni sistem u višemandatnim izbornim jedinicama	Zatvorene liste	1 glas	Izborna jedinica	D’Ontova metoda; cenzus ne postoji