Šta izbori u Peruu 2026. govore o kampanji na prenatrpanom biračkom listiću i zašto se slična situacija u Srbiji mora posmatrati iz drugog ugla   Zašto uopšte Peru Kada se u političkoj komunikaciji povede razgovor o demokratijama u kojima je politička moć rascepkana na mnogo aktera, primer koji se skoro po pravilu izvlači na sto jeste Holandija. Dvadesetak stranaka u parlamentu, svađe van očiju javnosti, koalicioni pregovori duži od nekih vlada. Sistem koji izbore pretvara u slagalicu, ali slagalicu sa jasnim pravilima. U Peruu se 2026. dogodilo nešto drugo. Usitnjavanje političke scene bez zaštitnih mehanizama, u zemlji sa slabim institucijama i sa jasnim obrascima nasilja povezanog sa izborima. Kada se to zna, analiza ovih izbora postaje neuporedivo korisnija za svakoga ko se bavi kampanjama kod nas. Pre nego što izvučem ijednu pouku, potrebno je napomenuti nekoliko stvari. Politički ambijent u Peruu ima svoje specifičnosti: reč je o zemlji koja je u proteklih deset godina...

Kada kažete 'obraćamo se svima', u prevodu to znači: ne obraćate se nikome.   Postoje dve rečenice koje mi pokazuju da oni koji sede preko puta mene ne znaju mnogo o kampanji. Zanimljivo je da sam obe čuo od Afrike, preko Balkana i Evrope do Filipina. One su: ‘Mi smo specifični’ i na nju sam tokom svih ovih godina naučio da ne reagujem. Druga je samo malo ređa a ona glasi: ‘Mi se obraćamo svim građanima.’ E kod nje se retko suzdržim i moj odgovor je uvek isti: ’Znači ne obraćate se nikome.’ Postoji romantična predstava kod nekih političara da je biračko telo jedna velika grupa ljudi koji gledaju istu TV, čitaju iste portale, slušaju istu poruku, klimaju glavom u istom trenutku i izlaze na birališta vođeni istim motivom.  Ta predstava je lepa ali u praksi potpuno netačna.  U izbornoj kampanji ne postoji jedna ciljna grupa. Postoji penzioner koga brinu cene lekova, mlada majka koju brine upis u vrtić, i čovek od četrdeset pet godina koji je glasao za vas prošli put ali ove ...

Naviknut da radim napolju i ja sam zamenio naziv Centralni izborni štab sa ’ozbiljnijim’ War room. Termin dolazi direktno iz vojne terminologije, jer se tako zovu prostorije u kojima su se donosile odluke od kojih je zavisila sudbina država tokom ratova. Kaže legenda da je u kampanje tu kovanicu uveo Sten Grinberg, Klintonov pollster i to 1992. Kao što legenda kaže da je baš u toj kampanji Džejms Karvil, glavni strateg, napisao na tabli čuvenu rečenicu koja važi i danas: ’It’s all about economy. You stupid.’ No o temi ekonomije nekom drugom prilikom.  Od tada, gotovo svako ko učestvuje na izborima centralni izborni štab naziva war room. Iskustvo mi govori da retko ko razume zašto je baš ovaj termin usvojen. Open space soba. Na zidovima mnogo TV-a i svaki prikazuje različiti kanal. Na svakom radnom stolu laptop na kome se kuca nešto važno. Telefoni zvone. Neko viče brojeve iz najnovijeg istraživanja. Šef izbornog štaba stoji u sredini i sve kontroliše pogledom. Tako war room izgleda...