Naviknut da radim napolju i ja sam zamenio naziv Centralni izborni štab sa ’ozbiljnijim’ War room. Termin dolazi direktno iz vojne terminologije, jer se tako zovu prostorije u kojima su se donosile odluke od kojih je zavisila sudbina država tokom ratova.
Kaže legenda da je u kampanje tu kovanicu uveo Sten Grinberg, Klintonov pollster i to 1992. Kao što legenda kaže da je baš u toj kampanji Džejms Karvil, glavni strateg, napisao na tabli čuvenu rečenicu koja važi i danas: ’It’s all about economy. You stupid.’ No o temi ekonomije nekom drugom prilikom.
Od tada, gotovo svako ko učestvuje na izborima centralni izborni štab naziva war room. Iskustvo mi govori da retko ko razume zašto je baš ovaj termin usvojen.
Open space soba. Na zidovima mnogo TV-a i svaki prikazuje različiti kanal. Na svakom radnom stolu laptop na kome se kuca nešto važno. Telefoni zvone. Neko viče brojeve iz najnovijeg istraživanja. Šef izbornog štaba stoji u sredini i sve kontroliše pogledom.
Tako war room izgleda ali u filmovima. U stvarnosti to izgleda mnogo drugačije.
Pre nego što i upotrebite reč war room morate imati odgovor na ova pitanja: ko o čemu odlučuje i za koliko vremena?
Kreiranje war rooma počinje imenovanjem njegovog šefa imajući stalno na pameti da je šef izbornog štaba ono što je u vojsci načelnik generalštaba. To nije počast koju partija/kandidat dodeljuje zaslužnom članu ili prijatelju. Nije nagrada za lojalnost, nije kompenzacija za prethodnu pobedu ili poraz, nije pozicija koja se dodaje uz ‘on je i inače deo našeg tima’. Kada se nešto loše desi u kampanji, a uvek se nešto loše desi, odgovornost je na njemu. Zbog toga je izbor prave osobe na to mesto možda najvažnija odluka cele kampanje. Važnija od slogana, važnija od mitinga i bilborda.
Loš šef štaba neće upropasti samo svoju reputaciju.
Lošim odlukama on će upropastiti celu kampanju. Zajedno sa sobom upropastiće i ljude koji su u nju uložili vreme, ugled i ime. Upropastiće stranku/pokret koja su možda imali istorijsku šansu. I svi će to shvatiti tek kad bude kasno. Najčešće kada se prebroje glasovi.
Jutarnji sastanak u war roomu nije neformalan i ne služi za razbuđivanje ekipe. Večernji sastanak nije debrifing uz kafu i prijateljsko ćaskanje. Oba su kratka, oba su praktična, oba imaju jednu temu: šta se promenilo od poslednjeg i šta zbog toga radimo drugačije.
Sve ostale teme su opstrukcija.
War room savršeno funkcioniše tek kada svaki član tima zna tačan odgovor na to koju odluku on može samostalno da donese, a za koju mora da pita one iznad sebe. Nema u kampanji ni d od demokratije. Nema konsenzusa. Nema plenumske atmosfere i rečenice ’čujmo sve glasove prisutnih pa ćemo odlučiti’. Speed is a king. Brzina reakcije u kampanji retko se meri u satima, mnogo češće moramo reagovati u minutima. Stav plenuma koji glasa kako da se odgovori na jutarnji napad u medijima stigne tačno na vreme i odličan je. Za juče.
Izborni štab koji radi dobro je nevidljiv. Kandidat se oseća sigurno, poruka je konzistentna, čitav tim zna šta radi.
Kada izborni štab radi loše svi to vide. Najčešće tek na kraju shvate, posle neuspešnih izbora, gde je bila greška.
#izbornakampanja #politickimarketing #warroom #kampanja #izbornastrategija #politika #stranačkaorganizacija #izborništab #MANDAT #Srbija #Balkan
Нема коментара:
Постави коментар