Otkako je upotreba društvenih mreža u kampanjama porasla do neviđenih razmera, često mi se dešava nešto ovako. Poziv od šefa izbornog štaba stigne u sredu kasno uveče, tri nedelje pred izbore. Na mrežama kruži nešto vrlo negativno o kandidatu, deli se brzo, i sad bi to trebalo nekako demantovati. Panično pitanje sa druge strane: ‘znaš li nekoga ko bi to mogao da uradi?’ Šta? Pa znaš, da obriše sa interneta. Šta znam, možda i ima. Problem je što je u tom trenutku vaš protivnik već obavio posao koji je hteo. Iz vremena analognih kampanja znam da provera činjenica nije bila hitan, a još manje prioritetan posao. Onda su došle mreže, ali ni tu stvar nije mnogo drugačija, jer i dalje ne postoji softver koji se uključi kad zagusti, kao pravna služba ili portparol za krizne situacije. Kupite uslugu, dobijete demanti, laž nestane sa interneta. Naravno, stvari tako ne funkcionišu. Kada se bavite kampanjama, znate da vam provera činjenica gotovo nikad ne stigne na vreme. Dodajem i to: ne sećam se...

‘Mlade ne zanima politika niti članstvo u strankama’ je jedna od onih rečenica koje se u političkom životu Srbije izgovaraju sa tužnim uzdahom, kao premisu koja se ne može promeniti. I iskustva znam da ih zanima i to više nego što štabovi misle, samo što neće da budu besplatna radna snaga koja će lepiti plakate ili statisti na skupovima i snimanju izjava liderima. Kada na to dodamo pogrešne mreže preko kojih im se obraćamo pogrešnim jezikom nije ni čudo što ih nema. Koliko čujem izbori u Srbiji su i bliže nego što smo pretpostavljali. Zbog svega toga jako je bitno pažljivo pročitati istraživanje Ipsos Srbija iz jula 2026. (ICT tracker, N=1.004, uzrast 12+) koja su izmerila ko je gde na mrežama, pošto brojke ne ostavljaju mnogo prostora za njihovo proizvoljno tumačenje.   Facebook je mreža roditelja onih koji su ‘first-time-voters’.  Koristi ga 59% internet populacije u Srbiji i to je ubedljivo najviše od svih mreža ali među tinejdžerima ga koristi svega njih 12%. Najviše na FB...

Republikanci su 2013. napravili najozbiljniju postizbornu analizu koju je jedna partija ikada uradila: sto strana, 36.000 popunjenih anketa i preko 50 fokus grupa. Zvala se „Growth & Opportunity Project". Deceniju kasnije, RNC je naručio novu jer prvu praktično niko nije primenio. To je cela priča o postizbornoj analizi u jednom pasusu. Problem nikada nije bio u tome što se analiza ne može uraditi. Problem je što se, i kad se uradi, retko ko posle nje ponaša drugačije. A kod nas se najčešće ni ne uradi nego se, u zavisnosti od ishoda, organizuje proslava ili parastos. Ovo je osamnaesti nastavak serijala o tome kako se kampanje vode. Ovoga puta o dokumentu koji svi obećaju na konferenciji za novinare, a skoro niko ne napiše. Ili još gore: napiše ga ali ga niko ne pročita.   Svakom štabu, posle svakih izbora, kažem isto: ‘Sad vam sledi detaljna analiza.’ Pobednici to najave na konferenciji na kojoj su objavili pobedu da pokažu ozbiljnost. Gubitnici to isto urade da pokažu kako s...

Postoji ta jedna rečenica koju izgovorite verovatno hiljadu puta, i svaki put vas neko pogleda kao da ste rekli nešto jako glupo. Izbori se ne dobijaju na izborni dan ali se tada najlakše gube. Ipak ću je ponoviti i ovde: izbori se dobijaju mesecima ranije, u kancelarijama u kojima nema kamera i nema nikoga ko bi to što se dešava postavio na Instagram. Pre nego što dođemo do te nedelje ujutru, treba preživeti i nešto što gotovo niko ne planira ozbiljno a to je period između trenutka kada počne izborna tišina do trenutka kada se otvore biračka mesta.   Mit o izbornom danu Pisao sam već o tome ali nije zgoreg ponoviti. U glavama većine ljudi izborni dan izgleda kao vrhunac kampanje, kruna, veliki trenutak. Kandidati obilaze biračka mesta, štab je u nekoj vrsti manje više kontrolisanog haosa, telefoni zvone, neko viče brojke. Kao u američkom filmu, priznajem, ali ta predstava je potpuno pogrešna. Izborni dan nije vrhunac. On treba da pokaže da sistem koji je mesecima građen konačno ra...

Naviknut da radim napolju i ja sam zamenio naziv Centralni izborni štab sa ’ozbiljnijim’ War room. Termin dolazi direktno iz vojne terminologije, jer se tako zovu prostorije u kojima su se donosile odluke od kojih je zavisila sudbina država tokom ratova. Kaže legenda da je u kampanje tu kovanicu uveo Sten Grinberg, Klintonov pollster i to 1992. Kao što legenda kaže da je baš u toj kampanji Džejms Karvil, glavni strateg, napisao na tabli čuvenu rečenicu koja važi i danas: ’It’s all about economy. You stupid.’ No o temi ekonomije nekom drugom prilikom.  Od tada, gotovo svako ko učestvuje na izborima centralni izborni štab naziva war room. Iskustvo mi govori da retko ko razume zašto je baš ovaj termin usvojen. Open space soba. Na zidovima mnogo TV-a i svaki prikazuje različiti kanal. Na svakom radnom stolu laptop na kome se kuca nešto važno. Telefoni zvone. Neko viče brojeve iz najnovijeg istraživanja. Šef izbornog štaba stoji u sredini i sve kontroliše pogledom. Tako war room izgleda...

 Samu analizu izbornih rezultata i broj osvojenih glasova ostavljam za kasnije – kada CIK objavi zvanične rezultate. Iz iskustva ranijih izbora to saopštavanje rezultata će biti tamo sredinom novembra… Da se osvrnemo sada na ono što znamo 1.       SEKS = EMOCIJA x TEHNIKA Svi koji su išli na moje seminare znaju za ovu definiciju. Na ovo dolazi slajd da je isto i sa političkim kampanjama. Emocija = poruka Tehnika = organizacija stranke.  I u ovim izborima ova formula je potvrđena. Stranke, većina njih, su imale emociju ali je malo njih sem onih najbrojnijih (SDA, SNSD, HDZ BiH) imalo organizaciju. I one su na tu organizaciju i dobile izbore. Rekao bih – skoro bez emocije. Na drugoj strani – po pravilu – odličnu emociju je i ovoga puta – razvila Naša stranka. Sa boljom organizacijom, jer gotovo da ne postoje u malim sredinama, na sledećim izborima mogu biti ključ svih nivoa vlasti.  2.       IZBORNI...