Sapleli smo se...  Sapleli smo se jedno o drugo u najboljim tradicijama bizarnih slučajnosti početaka velikih ljubavi.   Ušao sam u njen život sa jasnom jednokratnom namerom. Ništa komplikovano, ništa planski, vođen onom specifičnom vrstom adrenalina zbog koje se ljudi često pokaju. Ostao sam duže na žurci nego što je bilo očekivano i neobjašnjivo dugo je gledao u oči to veče. Veče u kojem se po protokolu od mene očekivalo nešto skroz drugačije. Bila je zbunjena poput iznenadno pokisle pudlice. I ja sam bio. Ne pudlica. Zbunjen. Samo sam rekao: Ti znaš da ovo nije pametno... Bila je proizvod mog defektnog rezonovanja. Najlepše žensko koje sam ikada video, sićušna, preslatkih malih stopala kojima povremeno poskakuje kada negde žuri. Dovoljno mlađa da autentično bude impresionirana glupostima koje sam u to vreme dnevno izbacivao. 

I patetika je počela rano. Odmah. 
Brojali smo dane a ako se dobro sećam dugo mi je trebalo da joj kažem "volim te". Imala je jedno od onih slatkih ...