U svakom periodu ruske istorije postoje bele i crne stranice. Mi ne možemo i ne želimo da ih delimo na naše  i tuđe. To je naša istorija! Njene pobede su – naše pobede, njeni porazi – naši porazi. Uvereni smo da prestajući da delimo prošlost nalazimo sadašnjost i osiguravamo budućnost. Sledeći svoj hiljadugodišnji put od „Svete Rusije“ ka „Velikoj Rusiji“, Ruska Država se istorijski urušila. Kijev! Vladimir! Moskva! Peterburg-Petrograd! Moskva! To je pet etapa života naše Otadžbine, sudbina naše Domovine.  Kijev je – početak „Svete Rusije“. Knez Vladimir je krstio ruske ljude u pravoslavnu Hristovu veru. Staranjem i podvizima velikog kneza Andreja Bogoljubskog „Sveta Rusija“ je procvetala u Vladimiru i, ojačavši tokom vekova, postala srce Moskovskog Carstva. U to vreme vera je prirodno ulazila u način života, a način života u veru. Državna ideologija bila je neodvojiva od pravoslavnog poimanja sveta, od simfonije Carstva i Sveštenstva. Sav život je u Crkvi – to je aksiom ...

15  strateških pravila predizbornih kampanja koje morate znati: 1)    Na izborima pobeđuje kandidat (stranka/koalicija) za koga/koju glasa najveći broj onih izašlih na izbore; 2)   nisu preterano važna istraživanja i procenti za koga bi glasali oni koji neće izaći na izbore ili koji je kandidat (stranka/koalicija) imao najveću podršku mesec dana uoči izbora. Bitan je izborni dan. Joe Napolitano je rekao - Izbori su poput jednodnevne rasprodaje ; 3)   za postizanje pobede ključna je kampanja usmerena ka verovatnim biračima (likely voters), odnosno,  onima koji će najverovatnije izaći na izbore; 4)   usmeravajte aktivnost na ona područja gde ima naviše verovatnih birača koje možete uveriti da glasaju za vašeg kandiata (stranku/koaliciju); 5)   pokušajte da povećate izlaznost u područjima gde kandidat (stranka/koalicija), ima najveću podršku; 6) pokušajte da smanjite izlaznost  u područjima gde protiv-kandidat (stranka/koalicija)...

Iako mnogi tvrde da je politički marketing specifičan mislim da je moguće naći osnovne elemente koji su potpuno isti. Uporedimo šest osnovnih izraza sadržanih u definiciji komercijalnog marketinga sa onim šta su u političkom marketingu. 1. Proizvod u komercijalnom marketingu je u političkom marketingu ideja kandidata, njegova pripadnost ali i sam kandidat;  2. Tržište je u politici biračko telo;  3. Potrošač je birač za politički marketing; 4. Isticanje razlika je konkurencija među političarima, strankama i idejama u  političkom marketingu; 5. Prodaja u komercijalnom marketingu podrazumeva ustupanje nekog predmeta po ugovorenoj ceni. U političkom marketingu toga pojma nema. Funkcija političkog marketinga bila bi da organizuje kandidatovo znanje i ideje, da ga predstavi javnosti i da mu osigura glasače; 6. P rofit u komercijalnom marketingu, je izbor na javnu funkciju u političkom marketingu. Ispitujući danalogiju između potrošača u ekonomskoj teoriji i birača u ...

I način – nakon II svetskog rata, može biti nazvana i 'faza partijske dominacije'. Ona je bila bazirana na krupnim ideološkim i programskim razlikama. Poruka je bila vrlo jasna. Bilo je bitno izvesti svoje članove i simpatizere i izbori su mogli biti dobijeni. II način počinje negde oko 1960 godine čuvenim TV duelom Kenedi – Nikson. Šefovi izbornih štabova su shvatili da TV postaje dominantni medij za emitovanje poruka na nacionalnom nivou. Usvojena je nova strategija u kojoj su bile bitnije mogućnosti kandidata da uspešno nastupa na televiziji nego njegov program. 1967 se pojavila jedna studija (American istitute for political communication) koja je navela novu mantru: kampanja je bazirana na jednostavnim temama, okrenutim običnom čoveku a izvedena je hiruškom preciznošću. Otprilike u to doba pojavljuju se i nova radna mesta u izbornim štabovima: politički konsultanti – specijalizovani za strateške komunikacije, PR konsultanti, a ogroman značaj dobijaju istraživanja javnosti....

Logika upotrebljena danas je jasna: prelazimo sa socijal-demokratije na socijalizam. Idemo još levlje. Venecuela je model. Samo oni imaju naftu pa mogu da eksperimentišu.  I prevodim njegov govor na naš jezik: Da imamo državnu mlekaru imali bi mleko na rafovima, da imamo državnu uljaru imali bi ulje u prodavnicama, i pojava ulja iz robnih rezervi ne bi bila breaking news. Da imamo kolhoze ne bi nam jabuka bila skuplja od banane... Hoće to sa Ministrom poljoprivrede koji jagnje i prase jedino razlikuje na trpezi. Ili sa Ministrom trgovine za koga Delta nema monopol... Da imamo mozga setili bi se da se Tito (a posle njega Milka Planinc) zajebavao sa restrikcijom kafe, kivija, benzina a ne mleka i hleba.  Kad narod mora da plati litar jogurta koliko i flašu vina nije čudo što su mnogi pijani. I reče još:  "Predložiću da DS sebe osnaži kada je u pitanju socijalni dijalog, da pomeri političko težište ka levici, da ostvari strukturnu organsku vezu sa sindikatima,...