Jeste li znali da je jedna od obaveza sudija u vaterpolu da igračima pre utakmice pregleda nokte. Zbog toga pomoćni vaterpolo treneri gotovo uvek glume i pedikira... Iako otac nije propustio gotovo ni jednu moju utakmicu, majka nikada nije došla. Znala je koliko je vaterpolo grub sport i govorila mi je: Ne mogu sine ja da idem da gledam kako te drugi biju.

Jesam li vam pričao da sam trenirao vaterpolo? Kažu da sam bio dobar - o čemu govore i nastupi za reprezentaciju SFRJ u mlađim kategorijama i to u doba kada je konkurencija bila veća nego sada. A sada je ogromna... Sa 185 cm visine i 'samo' 78 kg bio sam skoro najsitniji među saigračima. No prednost mi je bila u tome što sam u vaterpolo došao sa sprinterskog plivanja. I to što sam levoruk. Od uspomena u ormanu kod roditelja su ostale medalje, kapice i par pocepanih gaćica. Od  onih uspomena koje su uz mene svaki dan ostao je most na mestu gde mi je izbijen zub, teška povreda levog ramena i još teža desne prepone... I slomljen nos... Davno, pripreme juniorske reprezentacije na Korčuli. Sa nama, ali u drugim terminima trenira i vaterpolo reprezentacija SSSR-a. I Ljuba Mečkić ugovori pred kraj priprema trening utakmicu sa njima. Tih godina je legendarni Vlaho Orlić počeo da uvodi ogromnu promenu u vaterpolo koju gledamo i danas. Probao je da 'sitan' igrač, najčešće l...