U svakom periodu ruske istorije postoje bele i crne stranice. Mi ne možemo i ne želimo da ih delimo na naše  i tuđe. To je naša istorija! Njene pobede su – naše pobede, njeni porazi – naši porazi. Uvereni smo da prestajući da delimo prošlost nalazimo sadašnjost i osiguravamo budućnost. Sledeći svoj hiljadugodišnji put od „Svete Rusije“ ka „Velikoj Rusiji“, Ruska Država se istorijski urušila. Kijev! Vladimir! Moskva! Peterburg-Petrograd! Moskva! To je pet etapa života naše Otadžbine, sudbina naše Domovine.  Kijev je – početak „Svete Rusije“. Knez Vladimir je krstio ruske ljude u pravoslavnu Hristovu veru. Staranjem i podvizima velikog kneza Andreja Bogoljubskog „Sveta Rusija“ je procvetala u Vladimiru i, ojačavši tokom vekova, postala srce Moskovskog Carstva. U to vreme vera je prirodno ulazila u način života, a način života u veru. Državna ideologija bila je neodvojiva od pravoslavnog poimanja sveta, od simfonije Carstva i Sveštenstva. Sav život je u Crkvi – to je aksiom ...

Nemojte u kampanji nikada pomešati: STRATEGIJU: - zašto - šta - gde  - ko i PLAN: - kako - kada

1. Morate uvek biti na netu. I vaši birači su tamo – 24 sata dnevno. 7 dana u nedelji. 2. Posle nekog događaja u kampanji morate ispratiti reakcije na netu. 3. Internet je danas primarno social networking. Uključite se. 4. Video mora biti centar vaše kampanje na netu. 5. Pogrešno je razmišljanje: Napraviću sajt (fun page, twitter nalog) i oni će doći. Neće. Morate biti aktivni. 6. Svaka kampanja je na kraju lokalna. Upotrebite net za sakupljanje IP brojeva i lokalizujte svoje poruke.

I način – nakon II svetskog rata, može biti nazvana i 'faza partijske dominacije'. Ona je bila bazirana na krupnim ideološkim i programskim razlikama. Poruka je bila vrlo jasna. Bilo je bitno izvesti svoje članove i simpatizere i izbori su mogli biti dobijeni. II način počinje negde oko 1960 godine čuvenim TV duelom Kenedi – Nikson. Šefovi izbornih štabova su shvatili da TV postaje dominantni medij za emitovanje poruka na nacionalnom nivou. Usvojena je nova strategija u kojoj su bile bitnije mogućnosti kandidata da uspešno nastupa na televiziji nego njegov program. 1967 se pojavila jedna studija (American istitute for political communication) koja je navela novu mantru: kampanja je bazirana na jednostavnim temama, okrenutim običnom čoveku a izvedena je hiruškom preciznošću. Otprilike u to doba pojavljuju se i nova radna mesta u izbornim štabovima: politički konsultanti – specijalizovani za strateške komunikacije, PR konsultanti, a ogroman značaj dobijaju istraživanja javnosti....

Izborna kampanja i unutarstranačka demokratija ne idu ruku pod ruku. Najčešće se mrze. Stranačke skupštine, rasprave, glasanje, izmene i dopune rezolucija, put dokumenata odozgo na dole pa zatim nazad – odnose previše vremena. Šef izbornog štaba i njegov tim traže prečice u komunikaciji - što brže odgovore na predloge, kao i  još brže odgovore na napade i aktivnosti protivnika. Zbog toga oni na unutarpartijsku demokratiju u doba izbora gledaju više kao luksuz nego kao potrebu. Sporo reagovanje u modernim kampanjama ubija. Zbog toga profesionalni  stratezi kampanja više vole da rade sa visoko centralizovanim strankama u kojima pokušavaju da ostvare prijateljski odnos sa liderom. Ovakve stranke im omogućavaju direktnu komunikaciju sa svim donosiocima odluka a izbegavaju prevelika objašnjenja onima koji odluke moraju da sprovode. Interna debata je žrtvovana u interesu jasne poruke. Ili kako reče Filip Guld, Blerov menadžer kampanje: stranka u doba izbora mora da ima jasnu ...