Kada trčite kao kandidat u kampanji, često vam loklani odbori naprave na kraju dana žele da naprave plezir i vode vas na večeru. Ipak, postoji neka hrana koju svakako treba da izbegavate. Sa jedne strane iz zdravstvenih razloga a sa druge jer ste često okruženi gomilom ljudi koji imaju foto aparate na mobilnim koje mogu da iskoriste onda kada to vama najmanje odgovara. Jedan od mojih prvih predsedničkih kandidata, još tamo davne 2002 godine nije jeo tokom kampanje na putu. Zahtevao je od mene da u autu uvek ima dovoljno čokolade i koka kole. Izgleda da je on shvatio mnogo pre od mene kakve sve posledice mogu da budu… Evo nekih preporuka šta izbegavati tokom kampanje. 10. Mleko, jogurt… sigurno je zdravije od Cole, ukoliko niste intolerantni na laktozu… I sigurno je da je bolje da se u novinama pojavi vaša fotografija kako pijete mleko (ili jogurt) no da držite u ruci neko gazirano piće. Ipak pre nego što se slikate sa mlekom raspitajte se o ceni i stanju mleka...

...zašto je DJB prešao cenzus leži u, šahovskim rečnikom rečeno, minijaturi koju je DJB odigrao posle greške DS-a i koalicije ČBČ... Sećate se svi džakova sa početka II kruga predsedničke kampanje 2012 godine? E sad se setite povike DJB na DS u Vojvodini, Starom gradu i na Vračaru oko liste i učešća na izborima. Slično? Ja mislim da. Radulović ne govori istinu kada kaže da je bio pod medijskom blokadom. U periodu kada je bitno za kampanju, u poslednje 2 nedelje - bilo ga je u apsolutno svim medijima. Ko mi ne veruje neka u google ukuca radulovic ds lista i pogleda datume, ali i šta se pojavljuje. Najoštriji napadi DJB-a su išli upravo prema DS-u. Left Center Right Remove click to add a caption Zašto? Vratimo se na istraživanja... Većina je pokazivala da postoji preko 20% ljudi koji žele da izađu na glasanje ali ne znaju za koga bi glasali. Njihovom duboljom analizom (po polu, obrazovanju, mestu gde žive, zaposlenju, primanjima...) shva...

... i iskustvima iz Bugarske ali i ostalih zemalja. Neke od ovih stvari bi mogli i mi da primenimo. 1. Od kada krenu izborne radnje, stranke i grupe građana koje žele da učestvuju na izborima moraju da sakupe 5.000 potpisa. Imaju nedelju dana... 2. CIK (Bugarska izborna komisija) proglašava koje su sve stranke sakupile potpise i samo one mogu da učestvuju na izborima. 3. Kada CIK proglasi stranke koje mogu da učestvuju na izborima - kreće pravljenje koalicija koje traje takože nedelju dana. Bitno je naglasiti da u pravljenju koalicija ne mogu učestvovati oni koji prethodno nisu sakupili potpise. 4. Onda se žrebom izvlače broj koji će stranka imati na izbornom listiću. Slično kao kod nas na izborima za predsednika. 5. Sistem je proporcionalan sa jednom preferencijom. Znači, glasate za stranku ali možete glasati i za jednog čoveka sa liste. Ko ima više preferencijalnih glasova ide na vrh. Tako se često dešavalo da neko sa dna liste preskoči prvog. E sad, često se ovde dešava ...

Pogledajmo šta kaže statistika o izborima... Na izborima za Narodnu skupštinu Republike Srbije od 1990 godine izlaznost je u apsolutnim brojkama izgledala ovako: Kada to pretvorimo u procente dobijamo: Prosečna izlaznost od 1990 do danas je 60.9%. Ukoliko izbacimo najveći i najmanji rezultat (1990 i 2014 god)  dolazimo do prosečne izlaznosti od 60.56% Naravno da izlaznost ima veze i sa kampanjom. Što je ona negativnija - to manja izlaznost i obrnuto.  I za kraj ali ne kao poslednje - beli listići. Kao što sam jednom i napisao - oni su relativno najkonstantniji - na nivou su od oko 2,3% sem 2012 kada su imali 4.3%.  E sad, šta raditi sa ovim brojevima je drugo pitanje. 

Kad je Andy Warhol pre tridesetak godina proricao buduću slavu svakom pojedinom Zemljaninu, on je mislio da će ona trajati 15 minuta. Pokazalo se da je bio dobar prorok što se tiče slave, ali je malo preterao što se tiče njenog trajanja, jer evo, na talasu reality televizije ta slava je spala na 5 minuta. Možda i manje. Vidim svi se nešto čude oko izjava gospođice (gospođe?) narodne poslanice. Uopšte mi nije jasno zašto. Takvih i sličnih imate u svim partijama - ne samo u Srbiji već u svim zemljama u okruženju. Zato čuđenju nema mesta. Ona je samo bila u pravom trenutku, na pravom mestu, pokrećući pravu temu kako bi se dokopala svog parčeta popularnosti. Danas ona - sutra neko drugi. Danas ona iz vlasti, sutra neko iz opozicije. I tako godinama unazad, i verovatno godinama unapred. No, kako ovo promeniti? Kako da stranke izaberu zbilja najbolje za narodne poslanike. Sa delom svog tima (Dragiša​ i Marko​ pre svega) napisali smo predlog kako izabrati kandidate za NP a na osnovu isku...

Dan državnosti Nervozan sam jer mi Gary, bezbednjak, nije dozvolio da se uvalim u konvoj koji vozi Ristu do aerodroma Berbera… Mislio sam da iskoristim slobodan dan, malo procunjam i fotografišem luku, još od Osmanlija nazvanom kapijom Crvenog mora. Sve je palo u vodu njegovim kratkim: ‘No it’s orange alert. You will stay in compound.’ Izraz lica koji je imao nije mi davao ni promil nade da ću moljakanjem, pozivanjem na iskustvo fiksera iz balkanskih ratova, ili nečim trećim nešto promeniti. Znao sam da bih stalno dobijao isti odgovor na engleskom sa teškim južnoafročkim akcentom – No, it’s orange alert. Razmišljam kako ubiti još jedno veče iza ograde, u našem getu sa 3 zvezdice i 1,5 restoranom. I kao u lošem filmu – telefon. Stefani. Večaras je proslava Dana državnosti i imamo poziv ministra finansija da budemo gosti u Predsedničkoj palati. Za? U Beogradu bih bez razmišljanja odbio. Ne odlazim na prijeme i smatram ih gubitkom vremena. Ovde bez razmišljanja izgovaram da. ...

U svakom periodu ruske istorije postoje bele i crne stranice. Mi ne možemo i ne želimo da ih delimo na naše  i tuđe. To je naša istorija! Njene pobede su – naše pobede, njeni porazi – naši porazi. Uvereni smo da prestajući da delimo prošlost nalazimo sadašnjost i osiguravamo budućnost. Sledeći svoj hiljadugodišnji put od „Svete Rusije“ ka „Velikoj Rusiji“, Ruska Država se istorijski urušila. Kijev! Vladimir! Moskva! Peterburg-Petrograd! Moskva! To je pet etapa života naše Otadžbine, sudbina naše Domovine.  Kijev je – početak „Svete Rusije“. Knez Vladimir je krstio ruske ljude u pravoslavnu Hristovu veru. Staranjem i podvizima velikog kneza Andreja Bogoljubskog „Sveta Rusija“ je procvetala u Vladimiru i, ojačavši tokom vekova, postala srce Moskovskog Carstva. U to vreme vera je prirodno ulazila u način života, a način života u veru. Državna ideologija bila je neodvojiva od pravoslavnog poimanja sveta, od simfonije Carstva i Sveštenstva. Sav život je u Crkvi – to je aksiom ...