Možemo li politačara i žvake prodati na isti način?

Iako mnogi tvrde da je politički marketing specifičan mislim da je moguće naći osnovne elemente koji su potpuno isti. Uporedimo šest osnovnih izraza sadržanih u definiciji komercijalnog marketinga sa onim šta su u političkom marketingu.

1. Proizvod u komercijalnom marketingu je u političkom marketingu ideja kandidata, njegova pripadnost ali i sam kandidat; 

2. Tržište je u politici biračko telo; 

3. Potrošač je birač za politički marketing;

4. Isticanje razlika je konkurencija među političarima, strankama i idejama u  političkom marketingu;

5. Prodaja u komercijalnom marketingu podrazumeva ustupanje nekog predmeta po ugovorenoj ceni. U političkom marketingu toga pojma nema. Funkcija političkog marketinga bila bi da organizuje kandidatovo znanje i ideje, da ga predstavi javnosti i da mu osigura glasače;

6. Profit u komercijalnom marketingu, je izbor na javnu funkciju u političkom marketingu.

Ispitujući danalogiju između potrošača u ekonomskoj teoriji i birača u teoriji javnog izbora, Iain McLean u knjizi «Uvod u javni izbor» konstatuje da je glas na izborima, donekle sličan novcu. «U oba primera možemo pretpostaviti da ih građani upotrebljavaju kako bi maksimalno povećali svoje zadovoljstvo».

Tri vrste izbornih kampanja - 2. deo

I način – nakon II svetskog rata, može biti nazvana i 'faza partijske dominacije'. Ona je bila bazirana na krupnim ideološkim i programskim razlikama. Poruka je bila vrlo jasna. Bilo je bitno izvesti svoje članove i simpatizere i izbori su mogli biti dobijeni.

II način počinje negde oko 1960 godine čuvenim TV duelom Kenedi – Nikson. Šefovi izbornih štabova su shvatili da TV postaje dominantni medij za emitovanje poruka na nacionalnom nivou. Usvojena je nova strategija u kojoj su bile bitnije mogućnosti kandidata da uspešno nastupa na televiziji nego njegov program.

1967 se pojavila jedna studija (American istitute for political communication) koja je navela novu mantru: kampanja je bazirana na jednostavnim temama, okrenutim običnom čoveku a izvedena je hiruškom preciznošću. Otprilike u to doba pojavljuju se i nova radna mesta u izbornim štabovima: politički konsultanti – specijalizovani za strateške komunikacije, PR konsultanti, a ogroman značaj dobijaju istraživanja javnosti. Kako u partijama nije bilo ljudi koji su se ovim bavili – kandidati i stranke uzimaju na tržištu nezavisne profesionalce.

III način počeo je čuvenim govorom Dejvida Kameruna, sadašnjeg premijera Velike Britanije na inauguraciji za predsednika Konzervativne partije 2005 godine kada je rekao: There is no blue clear water beetwen us and Labors. Ova faza u vođenju izbornih kampanja još uvek traje i razvija se i karakteriše je 'segmentacija glasačkog tržišta' po kanalima komunikacije i vrstama birača. Ogromna promena je nastala razvojem interneta koji je postao jedan od glavnih kanala za komunikaciju sa sigurnim glasačima ali i kao odličan kanal za negativnu kampanju.

Politički marketing je zbog toga dobio novu dimenziju u svim kampanjama. TV se nametnula kao dominantni medij za vođenje kampanje i oko 90% budžeta je namenjeno za te aktivnosti.

Upravo zbog toga, napredne ili post-modernističke kampanje su bazirane na porukama baziranim na istraživanjima javnog mnenja, segmentaciji birača i posebnim kampanjama okrenutim ka swing glasačima.

Pogledati http://rastco94.blogspot.com/2010/10/tri-vrste-izbornih-kampanja.html

Heidi Janković - svako ima svojih 15 minuta slave

Ja sam to već danas napisao ali ajd da ponovim i ovde. Meni je ovo čist postmodernizam. Najizvorniji. Heidi je za mene, čoveka koji taj pravac u umetnosti obožava, uzor. Šta uzor... Više od toga... Mogu samo da budem tužan što ni u jednom svom radu, ma koliko se trudio, neću dostići nivo koji je ona sa svojom porodicom dostigla.

Mislite da preterujem? Da vidimo šta kaže Wiki o postmodernizmu

Može se reći da postmodernizam generalno ima sledeće karakteristike:

- Reakcija je na težnju za napretkom, objektivnošću i razumnošću koja se javlja u modernizmu
- Prihvata tezu da svetom dominiraju mas mediji kojima nedostaje originalnost, što izaziva satiričan način izražavanja
- Prihvata svetsku globalizaciju, decentralizaciju i pluralizam
- Smatra da je sve relativno i subjektivno, na primer iskustvo, moral i kultura.

Endi Vorhol je još 1967. godine rekao - U budućnosti svako će biti slavan 15 minuta.

Heidi je postavljanjem slika želela da postane slavna. Ipak, sumnjam da je to želela na ovaj način i u ovom obimu.

Nama koji nismo dosegli ove visine postmodernizma Heidi Janković može da posluži za nauk šta i kako radimo sa svojim profilima na FB.