Najveća pretnja koja dolazi od veštačke inteligencije možda nije lakoća kojom ljudi pomoću nje kreiraju dezinformacije. Pre bih rekao da je glavni problem naša sve manja sposobnost da razlikujemo stvarni politički pokret od onog koji je sklepan uz pomoć AI i veštački proizvedene pažnje.
Ceo vikend proveo sam van kuće. Budimpešta, seminar za mlade političare. Jedna od neočekivanih koristi od putovanja jeste što ti razbije svakodnevni ritam i na par dana te izvuče iz politike. Više vremena sam provodio razgovarajući sa ljudima, šetajući i jedući dobro, nego buljeći u reklame, izborne analize i fidove na mrežama.
A onda sam se vratio kući.
Za nekoliko minuta već sam gledao političke reklame koje je proizvela veštačka inteligencija, fotografije koje kruže kao da su stvarne, kampanjske snimke koji nikada nisu nastali — ni u studiju, ni na terenu — i sadržaj proizveden u količini za koju bi pre samo nekoliko godina bilo potrebno čitavo odeljenje za komunikacije.
Tad mi je nešto sinulo. Možda najvažnija promena u 2026. neće biti sama veštačka inteligencija. Biće to ono što ona radi našoj sposobnosti da prepoznamo šta je istinito i šta je zaista važno.
Većina stratega danas razmišlja na isti način: kako da im AI pomogne da naprave više sadržaja, dopru do više birača, komuniciraju brže i jeftinije.
Posle dvadeset pet godina u ovom poslu, iskreno sumnjam da je to pravo pitanje.
Mnogo je važnije ovo: hoće li iko više umeti da prepozna stvarni politički pokret kada se informacioni prostor do vrha napuni veštačkim sadržajem? Jer pokret koji deluje stvarno, a nije, i pokret koji jeste stvaran — na mrežama izgledaju isto. Razliku sam nekada hvatao na terenu, u broju ljudi koji dođu na skup, u tome ko zove čije, ko stoji iza koga. Sada je i taj signal sve teže pročitati.
Za ovu pojavu su istraživači nedavno skovali termin — slopaganda. Reč su uveli Mihal Klincevič sa Univerziteta u Tilburgu, zajedno s Markom Alfanom i Amirom Ebrahimijem Fardom. Spoj je „AI slopa“ i propagande: jeftin, brz sadržaj koji ne cilja da te ubedi u neku činjenicu, nego da ti u glavu usadi osećaj i asociaciju. Niko ozbiljno ne veruje da Tramp pilotira lovcem, ali poenta i nije u tome. Poenta je u utisku koji ostaje i pošto znaš da je sve lažno.
Ružna reč, slopaganda. Ali precizna.
I tu je suština. Doba u kome je informacija bila retka i skupa se završava. Počinje doba u kome je redak — signal. Sve je glasnije, a sve je teže čuti šta od toga zaista nešto znači.
—
MANDAT — Agencija za komunikacije i strateški razvoj
Нема коментара:
Постави коментар