Debata se retko dobija samo argumentima. Debata se dobija kontrolom.
Ovo je rečenica koju ponavljam svakom kandidatu pre gostovanja, i gotovo svaki put čujem isti odgovor: ’Pobediću jer imam bolje podatke, bolji program, bolju biografiju.’ Sve to može biti tačno ali i savršeno nevažno jer gledalac ispred televizora ne pamti argumente. Pamti utisak. Pamti ko je delovao mirno, a ko je delovao stešnjeno i najbitnije: pamti ko je gospodario studijom, a ko se branio.
Televizijski studio je za političare neprijateljski teren po definiciji. Tamo vas čeka nekoliko protivnika: sagovornik koji hoće da vas izbaci iz takta, voditelj koji hoće dramu jer drama podiže gledanost, i kamera koja snima sve a naročito ono što mislite da ne snima. Za sva tri protivnika postoje pravila. Evo kako se to zapravo radi.
1. Biti miran je poruka
Provokacija u studiju nikada nije slučajna. Protivnik koji vas vređa ne pokušava da vas ubedi, on pokušava da vas natera da eksplodirate, jer zna da se od vaše eksplozije pravi klip od petnaest sekundi koji će sutra da se vrti po svim mrežama. Vaš bes hrani manipulatora; mirnoća ga izgladnjuje.
Kandidat koji ostane miran dok ga napadaju šalje publici poruku snažniju od bilo kog argumenta: ovaj čovek se ne da uzdrmati. To je poruka o karakteru, a birači glasaju za karakter mnogo češće nego za program.
2. Pauza od tri sekunde
Najjeftinija i najefikasnija tehnika koju vežbam sa kandidatom na medija treningu: pre nego što odgovoriš na provokaciju, sačekaj tri sekunde. Udahni. Pogledaj sagovornika u oči.
Te tri sekunde rade dva posla: razbijaju emotivnu zamku odgovor koji dođe posle pauze dolazi iz glave, a ne iz besa. Drugo, na ekranu, kada napravite tu pauzu izgledate gledaocu kao neko ko ima autoritet. Čovek koji ne žuri da odgovori deluje kao čovek koji ne mora da se pravda.
3. Ne objašnjavajte previše
Ovo je greška koju prave i mnogi iskusni političari, a pogotovu ovi koji sebe zovu analitičarima: na optužbu odgovore sa pet rečenica objašnjenja, pa još tri, pa još dve. I na kraju kažu: ’ Da zaključim…’ pa još 10. Publika to ne čita kao temeljitost. Publika to čita kao krivicu. Ili kao želju za isticanjem.
Preterano objašnjavanje posle napada zvuči kao pravdanje, a ko se pravda taj je u očima gledaoca već kriv i u sebi čuje glas: ’Ne kara majka sina što se kockao već što se vadio’. Mi u treningu pokušavamo da ga naučimo sledećem pravilu koje glasi: reci istinu jednom, kratko i jasno, i stani. ’To nije tačno, i evo zašto i onda jedna uvežbana rečenica.’ Tačka. Sledeća tema. Ko ponavlja odbranu, produžava život optužbi.
4. Pitanje je jače od odbrane
Kad vas neko napadne, instinkt kaže: brani se. Instinkt greši. Odbrana vas drži na protivnikovom terenu i u protivnikovoj temi. Pitanje mu vraća lopticu u stilu koji radi GOAT teniser.
’Iznosite tešku optužbu na osnovu kog dokumenta?’ ’Recite mi konkretno: šta tačno tražite da uradim?’ Manipulatori mrze pitanja, jer pitanje prebacuje teret dokazivanja tamo gde mu je mesto. Sa druge strane voditelja koji vas pritiska osećanjem krivice najlakše razoružavate upravo direktno: ’Šta konkretno očekujete od mene?’ jer ga tera da manipulaciju izgovori naglas.
5. Ponovite mu njegove reči
Kad protivnik izgovori nešto sporno, ponovite to doslovno: ’Dakle, vi tvrdite da...’ pa njegove reči, bez ulepšavanja i bez parafraze koja mu ostavlja izlaz.
Ovim postižete dve stvari: terate ga da ponovi izjavu pred kamerama, pa posle ne može da izvrće ’nisam tako mislio’ a ujedno i pokazujete publici da slušate a čovek koji sluša deluje sigurnije od čoveka koji jedva čeka da upadne u reč.
6. Slušajte ton, ne samo reči
Ono što sagovornik krije, otkriva način na koji govori. Ubrzao je? Nervozan je. Podigao je glas? Ostao je bez argumenta. Prešao je na lične uvrede? Priznao je poraz a da nije ni svestan.
Iskusan političar prati ove signale kao pilot instrumente u kokpitu. Kad protivnik promeni ton tu je slaba tačka. Kada pipa nos znači da ne govori istinu najčešće. Tu se ostaje, mirno i uporno, dok se ne slomi.
7. Kad protivnik viče - vi spustite glas
Znam da mislite suprotno, ali ovo provereno radi: kad sagovornik podigne glas, vi svoj spustite. Ne, ne ućutite već samo spustite glas i budete mirniji, tiši i sporiji.
Na podeljenom ekranu taj kontrast radi za vas bez ijedne reči: on izgleda kao čovek koji gubi kontrolu, vi kao čovek koji je ima. Postoji i psihološki efekat ovog postupka sagovornik se nesvesno prilagođava vašem registru. Onaj ko diktira ton razgovora, diktira razgovor.
8. Kamera vas snima i kad ćutite
Većina kandidata se priprema za ono što će reći, a zaboravlja da će polovinu emisije provesti ćuteći dok kamera hvata njihovo lice i facijalnu ekspresiju. Kolutanje očima, nervozno klimanje u stolici, žvrljanje po papiru, ruka koja lupka po stolu ili se igra hemijskom olovkom: sve to publika vidi i sve to publika pamti.
Neutralan, miran stav tela: uspravno, sa malo podignutom bradom, lagani osmeh, lice i oči koji se vide, bez vrpoljenja, bez teatralnih reakcija rukama čini da delujete kao da kontrolišete prostor čak i kad ne govorite. Debata se ponekad dobija u kadrovima u kojima ćutite.
9. Ne napadajte onoga ko glumi žrtvu
Protivnik koji pred kamerama pređe u ulogu žrtve postavio vam je zamku: publika instinktivno brani slabijeg. Ko napadne ’žrtvu’, izgubio je simpatije čak i ako je sto posto u pravu.
Sa žrtvom se ne raspravlja. Žrtvi se mirno konstatuje činjenica, jednom, i prelazi se na temu koja vama odgovara. On hoće sažaljenje i dramu; uskratite mu i jedno i drugo.
10. ’Hvala’ umesto ’izvinite’
Reči koje upotrebljavate su jako bitne pa umesto: ’Izvinite što kasnim sa odgovorom’ jer zvuči pokorno. Izgovarate ’Hvala vam na strpljenju’ što zvuči dominantno. ’Izvinjavam se, ali moram da kažem...’ zvuči kao molba za dozvolu da nešto kažete. ’Dozvolite da budem precizan’ zvuči kao autoritativno.
Ovo nisu sitnice kao što mislite. Svako nepotrebno izvinjenje u etru je mali ustupak teritorije. Izvinjavajte se kad zaista pogrešite i tada iskreno i jednom a u svemu ostalom birajte formulacije koje vas drže uspravno.
11. Budite duplo oprezniji ako voditelj počne da vam laska
’Vi ste jedan od retkih ozbiljnih ljudi u našoj politici, pa ću vas zato pitati...’ i zatim sledi najgore pitanje te večeri. Laskanje pre pitanja nije kompliment; to je način da vam voditelj spusti gard. Kandidat kome je prijalo laskanje postaje neoprezan i ulazi u drugačiji odnos koji niko od savetnika nije planirao.
Isto važi i za takmičenje u šarmiranju voditelja: ko juri njenu ili njegovu naklonost, taj je već predao inicijativu. Voditelj vam nije ni prijatelj ali ni neprijatelj, ali ipak je ona/on domaćin na terenu na kome igrate kao gostujući tim.
12. Granica se ne brani — granica se drži
Na pitanje na koje ste odgovorili, a novinar ga vraća peti put: ’ Mislim da sam na to već odgovorio. Idemo dalje.’ Bez ljutnje, bez novog objašnjenja, bez rasprave o tome zašto nećete ponovo da odgovarate. Prosto je – već ste odgovorili.
Mirna doslednost izaziva poštovanje a nervozna odbrana izaziva nove napade. Zapamtite dobro: način na koji se voditelj i protivnik ponašaju kad im prvi put kažete ’ne’ govori vam tačno s kim imate posla do kraja emisije.
13. Srušite im Sneška
Protivnik dolazi u studio sa svojim scenarijom: on kaže A, vi ćete (predvidljivo) B, on ima spreman C. Predvidljivost je materijal od koga se prave zasede. Zato menjajte ritam. Tamo gde očekuju napad postavite mirno pitanje. Tamo gde očekuju odbranu složite se sa delom kritike i okrenite je u svoju korist. Da i ovde citiram Sun Cua: ‘Kao što voda oblikuje svoj tok prema terenu, tako i vojska prilagođava svoju pobedu protivniku.’
14. Ništa od ovoga ne radi bez pripreme
Sve navedeno zvuči jednostavno na papiru i raspada se pred kamerama ako nije uvežbano. Mirnoća pod pritiskom nije talenat, nego stvar treninga. Zato ozbiljne kampanje rade ozbiljnu pripremu: simulaciju emisije sa nekim ko igra najneprijatnijeg mogućeg voditelja i najbezobraznijeg mogućeg protivnika, snimljenu, pa analiziranu odgovor po odgovor.
Kandidat koji je najgore pitanje prvi put čuo na treningu, u studiju deluje kao da ga ništa ne može iznenaditi. Kandidat koji ga prvi put čuje u programu uživo postaje klip od petnaest sekundi koji se deli mrežama.
Složićemo se da klipovi od petnaest sekundi, dobri ili loši, danas su jedino što od debate zaista ostaje.
Нема коментара:
Постави коментар