Postoji ta jedna rečenica koju izgovorite verovatno hiljadu puta, i svaki put vas neko pogleda kao da ste rekli nešto jako glupo.
Izbori se ne dobijaju na izborni dan ali se tada najlakše gube.
Ipak ću je ponoviti i ovde: izbori se dobijaju mesecima ranije, u kancelarijama u kojima nema kamera i nema nikoga ko bi to što se dešava postavio na Instagram. Pre nego što dođemo do te nedelje ujutru, treba preživeti i nešto što gotovo niko ne planira ozbiljno a to je period između trenutka kada počne izborna tišina do trenutka kada se otvore biračka mesta.
Mit o izbornom danu
Pisao sam već o tome ali nije zgoreg ponoviti. U glavama većine ljudi izborni dan izgleda kao vrhunac kampanje, kruna, veliki trenutak. Kandidati obilaze biračka mesta, štab je u nekoj vrsti manje više kontrolisanog haosa, telefoni zvone, neko viče brojke. Kao u američkom filmu, priznajem, ali ta predstava je potpuno pogrešna. Izborni dan nije vrhunac. On treba da pokaže da sistem koji je mesecima građen konačno radi ono za šta je napravljen, ili možda ne radi, pa svi vide da nikada nije ni bio ozbiljno napravljen.
Matematika koja se ne pominje
Pre nego što uopšte stignete do izborne tišine, postoji jedan posao koji odlučuje da li ste stvarno imali kampanju ili samo iluziju.
U Srbiji ima oko 8.200 biračkih mesta a to znači da vam treba najmanje toliko kontrolora. Idealno i toliko zamenika jer ljudi se razboljevaju, ljudi ne dođu, ljudi u sedam ujutru jave da ipak ne mogu. Dakle, najbolje po vaš rezultat, oko 16.500 imena.
To nije spisak koji sastavljate između dva posla, kad stignete. Predaja imena je jasno propisana zakonom, a to je 15 dana pre izbora. Posle toga je gotovo, nema dodatnih rokova i nemate kontrolore.
Kako to izgleda iznutra: imena stižu od opštinskih odbora, u različitim formatima i različitim tabelama, različitim tempom, sa različitim stepenom tačnosti. Vaš tim od toga pravi zbirnu tabelu. Proveravaju podatke. Vraćaju nazad ono što ne valja. Zovu one koji kasne. Komuniciraju sa RIK-om. Ispravljaju greške u imenima, JMBG-u, rasporedu po biračkim mestima.
Dok sam radio u Srbiji, na tom poslu je u mom štabu radilo desetak ljudi a počinjali su onog dana kada se potvrdi lista od strane RIK-a. Desetak ljudi samo u CIŠ-u. Samo na tome. A gde je sve ostalo.
To je posao koji se nikada ne vidi. Nema ga u medijima, ne postavlja se na mreže, niko za njega ne dobija zahvalnicu. Sa druge strane kampanja koja ovaj posao ne odradi kako treba nema kontrolu nad rezultatom, bez obzira koliko je dobra bila u svemu ostalom.
Kad kampanja utihne
U Srbiji izborna tišina počinje u ponoć između četvrtka i petka, i traje do zatvaranja birališta u nedelju. U BiH počinje u ponoć između petka i subote i traje do zatvaranja birališta. Praktično: u Srbiji ćutite dva puna dana i noć uoči izbora, u BiH dan i noć.
Napomena: konkretna pravila o tome šta tačno spada pod zabranu sadržaj koji je već objavljen a ostaje vidljiv, plaćeno oglašavanje, istraživanja javnog mnjenja, aktivnosti na terenu regulisana su izbornim zakonima i propisima izbornih organa, i menjaju se. Svaki tim mora pre kampanje da pribavi važeći tekst propisa i tumačenje nadležne komisije u zemlji u kojoj radi. Ne radite po sećanju od prošli put ili opštem osećaju da je „valjda dozvoljeno".
Šta radite dok ćutite
Ovo je deo kampanje koji loše kampanje jedva čekaju da se odmore.
Izborna tišina nije odmor od kampanje. Uvek sam uživao u njoj jer to je jedini period kada niko od vas ne traži novu poruku, novi spot i medija plan, novu izjavu. Komunikacija sa biračkim telom je gotova. Ostaje samo operativa i imate mir da sve dovedete ’pod konac’.
Prvi dan tišine ide na proveru ljudi koji su kontrolori na biračkim mestima. Poziva se svaki koordinator i svaki kontrolor. Ne mejlom, ne porukom u grupi već telefonom, jedan po jedan. Ukoliko ne možete sve, onda makar one koji se nalaze na A i B mestima, onim koja procenjujete da će vam doneti 75% glasova. Potvrđujete da čovek zna biračko mesto gde je kontrolor, u koliko sati, sa čime, i koga zove ako nešto krene naopako tokom izbornog dana.
Kod 8.200 biračkih mesta to nije jedno popodne. To je operacija sama za sebe, sa svojim rasporedom jer svaki put nađete rupe. Neko se razboleo. Neko je zaboravio. Neko nikada nije ni potvrdio da je kontrolor, a vi ste mislili da jeste. Ako to otkrijete u petak, imate vremena da aktivirate zamenika. Ako otkrijete u nedelju u šest ujutru, imate, na radost svojih protivnika, prazno biračko mesto.
Dokumentacija. Ovlašćenja, akreditacije, obrasci za zapisnike, kontakt-liste, podsetnici sa procedurom. Odštampano, upakovano po biračkim mestima, uručeno ljudima. Ne u nedelju ujutru iz gepeka.
Tehnika. Softver za praćenje izlaznosti testiran pod punim opterećenjem. Telefonske grupe, svaka se testira slanjem stvarne poruke i traži se odgovor od svakog člana. Centralni izborni štab: struja, internet, rezervni internet, imena ljudi koji će raditi i na kojim mestima.
Simulacija. Ako je niste uradili ranije, sada je već kasno. Ako jeste, sada se ponavlja skraćeno, sa fokusom na ono što je prvi put puklo.
Ćutanje na terenu koje nije ćutanje. Ovde treba biti oprezan i treba vam dobar pravnik koji poznaje izborni zakon. Ono što se radi u tišini radi se strogo u okviru propisa a to znači da je pravni tim već ranije jasno definisao šta jeste, a šta nije dozvoljeno. Nemojte se oslanjati na to kako je bilo prošli put, ni na to šta protivnik radi.
Psihologija tišine
Izborna tišina je psihološki možda i najteži deo kampanje. Mesecima ste radili u ritmu od pet različitih stvari dnevno, a onda odjednom ništa. Nema izjava, nema reakcija, nema gostovanja. Predsednik stranke sedi kod kuće i gleda u telefon koji je prestao da se oglašava. I tada se dešavaju gluposti.
Pres služba počne da čita komentare na vesti od pre 2 nedelje i krene da daje predloge. Neko iz štaba počne da širi glasine o tome ’šta je čuo od čoveka koji zna’. Neko predlaže da se ipak nešto objavi, ’samo mala stvar, niko neće primetiti’. Neko je na mrežama naleteo na izmišljena istraživanja. Neko se posvađa sa nekim posle tri meseca nagomilanog stresa i umora.
Još u onoj JNA sam naučio da je najbolji vojnik - umoran vojnik. Isto je i sa onima koji rade u štabu. Zato i tišina mora da ima raspored. Ne zato što nema posla nego zato što ljudi bez jasnog zaduženja počnu da izmišljaju posao, a izmišljen posao u izbornoj tišini obično donosi sa sobom neku glupost ili još gore svađu. Zbog toga sam uvek u petak uveče pravio nešto što se zvalo ’velika šefova žurka’. Da se ljudi konačno opuste i dodatno približe jer od posla to nisu stizali. To nije značilo da se u subotu ne radi – naprotiv.
Kandidat za vreme izborne tišine ima samo jedan zadatak: odmor. Ozbiljan. Spavanje, kafa u omiljenom restoranu, ručak bez pritiska i kamera. Idealno bi bilo i bez telefona ali je to gotovo nemoguće. Nazvaće vas makar 20 puta u ta dva dana kao što se meni dešavalo. U nedelju ujutru vam treba čovek koji može da izdrži petnaest sati, a ne neko ko je dve noći čitao komentare.
Logistika
U kampanji do ovog trenutka ubeđujete. Kada počne izborna tišina ne ubeđujete više nikoga. Ko je hteo da vas čuje, čuo vas je, a ko nije, neće ni sada.
Ono što počinje u sedam ujutru u nedelju je operacija na otvorenom srcu: morate sprovesti plan, pod strašnim pritiskom i bez greške, i sve to u roku ponekad dužem od petnaest sati.
Sjajni ljudi iz PR tima koji su bili vrhunski u pisanju poruke uglavnom su beskorisni do zatvaranja biračkih mesta. I obrnuto najbolji operativci koje sam upoznao ne bi umeli da napišu ni jednu upotrebljivu rečenicu ni za najprostiju najavu događaja. To nije mana. To je podela rada koju loše kampanje nikada ne naprave.
Šta gradite mesecima unapred
Mrežu kontrolora. Ne spisak imena nego mreža ljudi koji su prošli obuku, znaju šta smeju, znaju koga zovu i zašto.
Koordinatori. Odabrani, obučeni, testirani. Neko ko je odličan aktivista ne mora biti dobar koordinator kontrolora; to su dve različite stvari i stalno se mešaju.
Pravni tim sa jasnim protokolom šta se radi kada se nešto desi a ne kada se već desilo.
Komunikacioni kanali koji rade i kada mobilna mreža i Internet pucaju. Rezervni kanal. Rezerva rezerve.
Pozivni centar sa ljudima koji znaju šta kome govore i na koji broj šalju ljude ako ne znaju odgovor.
Softver za praćenje izlaznosti koji radi u realnom vremenu, testiran pod opterećenjem, ne prvi put u nedelju ujutru. Video sam paniku kada softver ’crkne’ u drugom krugu predsedničkih izbora 2008. godine. Srećom moj sistem je ostao netaknut i prvi smo saopštili rezultate iako nismo imali kandidata.
Krizni scenariji. Šta ako nestane struje. Šta ako kontrolor ne dođe. Šta ako neko podnese prigovor. Šta ako sistem padne.
Za izborni dan nema univerzalnog rešenja već se ono pravi za svaku opštinu ili zemlju, konkretno i sa odgovornošću koja ima ime jer nikada nisam trpeo kolektivnu odgovornost iz doba samoupravljanja.
Ko odgovara za koje biračko mesto. Ko rešava problem kada se pojavi. Ko prikuplja zapisnike i kojim putem. Ko zove pravni tim. Kada odgovor na bilo koje od ova četiri pitanja glasi ’pa videćemo ako se desi’, nemate plan. Postoji samo nada, a nada retko dobija izbore.
Najčešća greška
Priprema ostavljena za poslednjih deset dana.
Tada je kasno da se obučavaju ljudi. Kasno da se testira sistem. Kasno da se nađu novi ljudi kada otkrijete da vam 1.000 kontrolora nedostaje i to na najbitnijim biračkim mestima. Kasno da se zakrpe organizacione rupe koje ste tek sada primetili. Uostalom, deset dana pre izbora spiskovi su već predati RIK-u. Zakon vam je zatvorio vrata.
Izborna tišina nije vreme da gradite to je vreme za proveru. Ako u petak uveče još uvek ne znate ko vam je na spisku kontrolora, tu se više ništa ne može popraviti, već samo, ako imate sreće više nego pameti, malo problem ublažiti.
Improvizacija je dijagnoza
Na izborni dan ne izmišljate. Ne testirate novi softver i nove metode. Sve što tada radite trebalo bi da ste već odradili više puta. Ukoliko vam se desi da u toku tog dana morate da smišljate rešenje to nije snalažljivost, to je simptom jer je neko u štabu pre tri meseca propustio da nešto uradi.
Dobra operacija na izborni dan spolja izgleda dosadno. Ljudi rade svoje, brojevi stižu, odluke se donose bez podizanja glasa. Iskustvo me je naučilo da kampanja koja izgleda dramatično na izborni dan obično bude ona koja gubi.
GOTV je ključ
Po čemu se onda profesionalna kampanja stvarno razlikuje od amaterske? Ne po spotovima. Odličan spot danas može uz pomoć AI da napravi gotovo svako.
Razlika je u GOTV operaciji u bazi podataka koja zna ko su vaši birači, ne onoj napravljenoj odokativnom metodom. Praćenje izlaznosti tokom dana, po grupama biračkih mesta, da vidite gde vaši manje izlaze. Okretanje telefona iz call centra usmerena tačno tamo. Brzo rešavanje problema na terenu. I jedan čovek koji donosi odluke, jer petnaest njih znači da odluka neće biti doneta.
Paradoks
Stranke mesecima ulažu ogromne pare u spotove, bilborde i društvene mreže, a onda potcene dva dana tišine i petnaest sati glasanja, jedini deo kampanje koji zapravo odlučuje. Naučio sam to na teži način na jednim predsedničkim izborima koje smo moj tim i ja dobili u izbornoj noći po svima preliminarnim rezultatima ali smo ih izgubili u brojanju jer nismo imali dovoljno kontrolora.
Izborni dan ne donosi pobedu. On je kao ispit koji pokaže koliko ste naučili. Izbornu tišinu gledajte kao poslednje veče pred ispit. Možete samo da ponovite gradivo, ne možete da ga naučite.
Ako na izborno jutro morate da smišljate rešenja zakasnili ste. Ne za sat vremena već za nekoliko meseci.
Napomena: Dok sam bio u stranci i radio u Srbiji imao sam najbolji izborni štab. Najbolji bez ikakve konkurencije, ne samo u zemlji već mnogo, mnogo šire. Znao sam to i onda a danas posle bezbroj odrađenih kampanja mi je to još jasnije. Dan danas neke stvari koje smo mi radili pre 20 godina su misaona imenica za apsolutno sve stranke u regionu.
I kako vreme prolazi shvatam koliko sam imao sreće u životu da radim tolike godine baš sa njima. Mnogi od njih su ušli u štab kao deca a izašli kao ozbiljni ljudi. Danas je većina njih van političkih kampanja i rade nešto sasvim drugo. Uspešno, što me čini još ponosnijim. Neću im spominjati imena – prepoznaće se.
Retko sam vam to govorio dok smo radili zajedno ali da iskoristim priliku: najbolji ste bili i ostali. Ni ovih tekstova ne bi bilo bez vas.
Нема коментара:
Постави коментар