Slećem u Ugandu... Na aerodromu Entebe me čeka scena kao iz filma 'Variola vera'. Neki sav zamotan, pregleda iscrpan formular gde sam popunio svoje kretanje u poslednja 3 meseca. Prska me nekim čudom, udara mi pečat na papir. Odlazim kod sledećeg koji mi meri temperaturu... Gleda me pažljivo...Netremice. U oči. Izdržavam pogled kao svaki pravoverni. Pušta me na imigraciono. Tek tu progovaram sa nekim...
Slećem u Beograd. Izlazim iz aviona i 2 mlada policajca svima pregledaju pasoše. Ovlaš. Pitaju me odakle sam došao. Rekoh Istanbul. U trenutku kada mi je pružao pasoš ja kažem - ali sam pre toga bio u Ugandi. Malo mu se lice trznulo pa viknu, kao u zavičaju, iz sveg glase nekome: Evo ga jedan tvoj. Prilazi mi službenik, fin neki čovek. Uzima pasoš od policajca i kaže mi da ga sačekam. Odlazimo na neki šalter gde popunjava formular. Kaže - moram da se javim u Zavod za javno zdravlje... Rekoh - u Ugandi nema ebole. Kaže - znam ali je sad takav zakon. Pušta me među sav onaj svet koji čeka pasoški pregled...
Uganda je u Africi. Srbija u Evropi, makar geografski. Zaključak kako se ko bori protiv zaraza donesite sami.
*naslov je pozajmljen od mog druga Dušana Mašića...
Slećem u Beograd. Izlazim iz aviona i 2 mlada policajca svima pregledaju pasoše. Ovlaš. Pitaju me odakle sam došao. Rekoh Istanbul. U trenutku kada mi je pružao pasoš ja kažem - ali sam pre toga bio u Ugandi. Malo mu se lice trznulo pa viknu, kao u zavičaju, iz sveg glase nekome: Evo ga jedan tvoj. Prilazi mi službenik, fin neki čovek. Uzima pasoš od policajca i kaže mi da ga sačekam. Odlazimo na neki šalter gde popunjava formular. Kaže - moram da se javim u Zavod za javno zdravlje... Rekoh - u Ugandi nema ebole. Kaže - znam ali je sad takav zakon. Pušta me među sav onaj svet koji čeka pasoški pregled...
Uganda je u Africi. Srbija u Evropi, makar geografski. Zaključak kako se ko bori protiv zaraza donesite sami.
*naslov je pozajmljen od mog druga Dušana Mašića...
Нема коментара:
Постави коментар