Nokti

Jeste li znali da je jedna od obaveza sudija u vaterpolu da igračima pre utakmice pregleda nokte. Zbog toga pomoćni vaterpolo treneri gotovo uvek glume i pedikira...

Iako otac nije propustio gotovo ni jednu moju utakmicu, majka nikada nije došla. Znala je koliko je vaterpolo grub sport i govorila mi je: Ne mogu sine ja da idem da gledam kako te drugi biju.

Uspomene...

Jesam li vam pričao da sam trenirao vaterpolo? Kažu da sam bio dobar - o čemu govore i nastupi za reprezentaciju SFRJ u mlađim kategorijama i to u doba kada je konkurencija bila veća nego sada. A sada je ogromna... Sa 185 cm visine i 'samo' 78 kg bio sam skoro najsitniji među saigračima. No prednost mi je bila u tome što sam u vaterpolo došao sa sprinterskog plivanja. I to što sam levoruk. Od uspomena u ormanu kod roditelja su ostale medalje, kapice i par pocepanih gaćica. Od onih uspomena koje su uz mene svaki dan ostao je most na mestu gde mi je izbijen zub, teška povreda levog ramena i još teža desne prepone... I slomljen nos...

Davno, pripreme juniorske reprezentacije na Korčuli. Sa nama, ali u drugim terminima trenira i vaterpolo reprezentacija SSSR-a. I Ljuba Mečkić ugovori pred kraj priprema trening utakmicu sa njima. Tih godina je legendarni Vlaho Orlić počeo da uvodi ogromnu promenu u vaterpolo koju gledamo i danas. Probao je da 'sitan' igrač, najčešće levoruki bek, čuva sidraša. Do tada su sidraši uglavnom čuvali sidraše i mi manji im nismo mnogo prilazili, naročito ne oko drugog metra kada imaju loptu. Iako je tada nisam znao koristio sam se Afričkm poslovicom: u sudaru slonova strada trava. A u odnosu na njih ja sam bio travka...

Zagrejali smo se, visimo na onoj ivici ograđenog mora koja glumi bazen i čekamo da nam Ljuba pokaže ko koga čuva. Meni se obično obraćao na kraju - pokazujući ili na protivničko krilo ili levog beka. Ovog puta sam se iznenadio kada se okrenuo prvo ka meni i rekao: Mali, čuvaćeš sidraša. I pokazao na jednog koji je izgledao isto kao ovaj. Kad se ne udavih i pre nego što je počela utakmica. Što sam stariji sve sam uvereniji da je razmera između nas bila otprilke kao na slici grin emoticon Od šoka i straha nisam stigao ni da razmislim šta me čeka.

To make long story short - bio sam odličan sve do trenutka kada me je u drugoj četvrtini gromada laktom, verujem i danas slučajno, pogodila u nos i završila za mene tu sezonu. Uspomenu na njega, slomljen i po malo kvrgav nos, nosim i danas...

Zašto vam sve ovo pričam. Već spominjani čika Vlaho, koji verovatno gore na nebu trenira reprezentaciju SFRJ, je govorio: Vaterpolo je kao i život - vrlo jednostavan. 99% je rad. Ostalo je talenat. Osim za vas levoruke - vas je i Bog obeležio.

U Bgd uskoro počinje vaterpolo prvenstvo. Ovi momci koji danas igraju za reprezentaciju Srbije su nešto najvrednije što imamo. Ne samo u sportu. Podržimo ih i budimo na tribinama. Zaslužili su.

Dobro došla SG aplikacijo - gde si bila do sada?

Oni koji me prate znaju kolike sam probleme imao sa jednom bankom... Meni koji mnogo putujem on-line završavanje posla - ne samo bankarskog - je postao ne pomodarstvo ili luksuz već spašavanje ono malo slobodnog vremena koje imam.

Danima se već igram sa online aplikacijom  https://www.sogehomebank.com/RetailDemo/ i moram priznati da sam zadovoljan. Ispunjava apsolutno sve kriterijume koju sam postavio pred zamišljenu idealnu aplikaciju.

A to moje idealno, zamišljeno bankarstvo je bilo jednostavno: ne želim i ne mogu da idem u banku za svaku sitnicu. Ne želim da vrh #ebankarstvo bude free internet u ekspozituri i ona mašina na kojoj dobijem broj koji će izaći na nekoj 'digitalnoj tabli'...  Želim da sve poslove završim sa laptopa bez zvanja banke i pitanja: a kada ćete završiti verziju za Mac?

I sad glavno pitanje - da li ću svoje račune preneti u SG banku... Verovatno da... A vi? Moj savat je - prvo probajte i odlučite se sami http://ebanking.societegenerale.rs

PS Ostaje jedan problem koji ne znam da li može da se reši - uplata novca na ATM-u bez odlaska u banku... E kad se to sredi znaću da smo napravali taj poslednji korak u bankarstvu

PSS Jooooj što bih voleo da su ovo moji račun... Na žalost nisu....

Predviđanja posle prvog kruga regionalnih izbora u Francuskoj

Nekoliko stvari oko regionalnih u Francuskoj koje treba znati:
- sistem je iz dva kruga.
- u drugi krug idu 3 kandidata!
- Drugi krug je već u nedelju 13.12...

Šta je takeway iz kampanje:

1. Desnica i ultra desnica i dalje rastu.
2. Levica i centar-desno moraju da se ujedine u drugom krugu ukoliko žele da zaustave nacionaliste. Za 

to nemaju baš mnogo vremena jer je II krug već u nedelju 13.12

3. I Oland i Sarkozi su gubitnici u ovim izborima. Socijalisti nisu uspeli da pretvore odličan rejting Olanda u izborni rezultat. Sarkozi je pokušao da se takmiči u retorici sa nacionalistima - i izgubio dosta glasova zbog toga.

4. Ovo je bila poslednja izborna provera pred velike, predsedničke, izbore 2017-te. LePenova stranka će biti prvi put na vlasti. Sve stranke u Fr se nadaju da će to otvoriti oči biračima.

5. Ono što se desilo na izborima u Francuskoj neće ostati samo u Francuskoj. Biće putokaz za sve ostale izbore u 2016 godini. Nacionalistima će ovaj izborni uspeh LePena dati krila. Socijalisti će ostati bez pravog odgovora na imigrantsku krizu. Centar - desno stranke će poput Sarkozija usvojiti oštriju retoriku - više primerenu desnici..

Vreme će pokazati da li sam u pravu... 

Kako izabrati kandidata za narodnog poslanika

Kad je Andy Warhol pre tridesetak godina proricao buduću slavu svakom pojedinom Zemljaninu, on je mislio da će ona trajati 15 minuta. Pokazalo se da je bio dobar prorok što se tiče slave, ali je malo preterao što se tiče njenog trajanja, jer evo, na talasu reality televizije ta slava je spala na 5 minuta. Možda i manje.

Vidim svi se nešto čude oko izjava gospođice (gospođe?) narodne poslanice. Uopšte mi nije jasno zašto. Takvih i sličnih imate u svim partijama - ne samo u Srbiji već u svim zemljama u okruženju. Zato čuđenju nema mesta. Ona je samo bila u pravom trenutku, na pravom mestu, pokrećući pravu temu kako bi se dokopala svog parčeta popularnosti. Danas ona - sutra neko drugi. Danas ona iz vlasti, sutra neko iz opozicije. I tako godinama unazad, i verovatno godinama unapred.

No, kako ovo promeniti? Kako da stranke izaberu zbilja najbolje za narodne poslanike. Sa delom svog tima (Dragiša​ i Marko​ pre svega) napisali smo predlog kako izabrati kandidate za NP a na osnovu iskustva koje ima Konzervativna partija Velike Britanije. One koje zanima evo ga tekst Kako postati poslanica - http://www.conservativewomen.org.uk/docs/becominganmp.pdf

Uglavnom osnova greške, koja kasnije multiplikuje sve greške, je u tome što neka par ljudi, ili čak uže od toga - jedan čovek, određuje ko će biti na poslaničkoj listi.

Ideja Konzervativaca od koje smo mi pošli je bila potpuno drugačija. Umesto da neko bira kandidate, članovi se sami prijavljuju stranci za određenu poziciju. Zatim prolaze kroz niz testova da bi na kraju neko nezavisno stranačko telo, a na osnovu testova, odredilo ko su kandidati za poslanike. Zatim ti kandidati odlaze na rigoroznu obuku (pogledati film Erin Brockovich) i kreću u izbornu kampanju. Oni koji uđu u Parlament, mnogo ređe čine greške i izlaze nespremni pred novinare.

PS Ako se pitate šta je bilo sa našim predlogom odgovor je jednostavan - NIŠTA. Predsedništvo stranke je odbilo da raspravlja o njemu. JEDNOGLASNO. 

Možemo li išta naučiti iz lokalnih izbora u Bugarskoj?

25.10 su u Bugarskoj održani lokalni izbori. Da li su nam doneli nešto što bi mogli da izvučemo kao zaključak? Možemo li porediti izbore u jednoj zemlji koja je članica EU i zemalja kao što su BiH i/ili Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija. Odgovor je više nego jednostavan – možemo i moramo.

Lokalni izbori u Bugarskoj će ostati uglavnom zapamćeni po neverovatnoj količini plakata koji su se raširili pre svega društvenim mrežama…  

Ipak ni jedan od ovih kandidata nije odmakao dalje od katastrofalnih rezultata još u prvom krugu… Najviše je dobila sada već evropski popularna Antoaneta Lazarova iz sela Gaganica – 18%...

Pored plakata stranka glas naroden je na socijalnim mrežama iskočila potpuno drugačijim pristupom video reklami https://www.facebook.com/glasnaroden.bg/videos/560946197386747/ Njihova verzija čuvene Old spice reklame je verovatno doprinela ulasku u lokalni parlament u Sofiji.

I kad već toliko gledamo plakate da vas malo informišem o izborima u Bugarskoj.

Izborni sistem za stranke je proporcinalni sa preferencijom. Znači zaokružujete partiju za koju želite da glasate a onda i 1 (jednog) odbornika ukoliko to želite. Cenzus je 4%. Meni je u BiH uvek bilo nejasno zašto stranke na listiću nemaju broj. I moram priznati da sam gledajući rezultate shvatio da je tako bolje. Naime u Bugarskoj se preferencijalno glasa već 3-ći put i svaki put se pojavio tzv ‘efekat 15/15’. Najveći preferencijalni broj glasova gotovo po pravilu osvajaju oni kandidati sa brojem koji se poklapa sa brojem stranke na listiću. Ovaj efekat je utoliko izraženiji ukoliko je vase biračko telo starije ili neobrazovanije. Inače  ime ‘efekat 15/15’ je dobio nakon izbora za EU parlament 2014 kada je kandidat liste BSP-a (Bugarska socijalistička partija) koji je imao broj 15 – isti kao i stranka – osvojio najviše glasova po preferenciji, prestigao i tadašnjeg predsednika Sergeja Staniševa, i ničim izazvan otišao u Brisel.  

Izbor za gradonačelnika je dvokružni. Prvi krug je bio u nedelju 25.10 a drugi posle samo 7 dana - u nedelju 01.11.

Ukupno ima 6.363.761 registrovanih birača koji su glasali na 12.314 BM u Bugarskoj i 296 BM u inostranstvu. Svaka stranka ima pravo na 2 kontrolora i plaća ih sama.

Najduži glasački listić za gradonačelnika je bio u Sofiji - dugačak je 50 cm tj pola metra. Na njemu je bio 21 kandidat. U 2 mesta je registrovan samo po 1 gradonačelnički kandidat

Kada se radi o listićima za odbornike, najduži je opet bio u Sofiji (32 stranke) ali i u Blagoevgradu (isto 32 stranke)... Odmah za njima je bila Varna sa 31 registrovanom strankom, koalicijom ili grupom gradjana.

I sad ono najbitnije kada se radi o statistici. Izlaznost je bila oko  50%... Ono što je mnogo zanimljivije – broj nevažečih listića je premašio 14% (preko 460.000 u apsolutnim brojkama) dok je ukupno nevažećih listića u celoj Bugarskoj u gradonačelničkim izborima oko 7% ili malo više od 220.000. Ove brojke su ogromne i zabrinjavajuće i svakako daju osnov za sumnju da se radi o nekim manipulacijama. Uz ovu teoriju o manipulaciji idu i fakti da su se u većini gradova glasovi brojali skoro 36 sat a u Sofiji glasovi brojali skoro 50 sati!

Pokazalo se još jednom da moderna kampanja mora da bude visoko centralizovana, sa jednistvenom porukom i jedinstvenim dizajnom kampanje. Sve ostalo vodi u improvizaciju – koja ponekad može da bude dobra ali najčešće u kampanji vodi do gubitka glasova. Većina velikih stranaka je koristila centralizovanu kampanju čak i u lokalnim izborima. Bilo je očigledno da su lokalni odbori dobili template po kome su morali da prave sve lokalne materijale. GERB – kao najveća stranka – otišao je i korak dalje. Kompletnu kampanju je vodio Cvetan Cvetanov, šef izbornog štaba. Većina kandidata za gradonačelnike je praktično bila dekor u kampanji. Model koji verujem da će mnogi u BiH i Srbiji koristiti na sledećim lokalnim izboima.

3M

Dosta davno u USA je postavljena strategija kampanja znana kao 3M – message, members, money. Malo kasanije, na ovo je dodata, ne kao nova, već kao deo prve strategije skraćenica OST – objectives, strategy, tactics.

Message – poruka

Koliko god vam to izgledalo uprošteno – postoje samo 2 vrste kampanja u svetu – ekonomska i emotivna. Sve kampanje su kombinacija ove dve vrste poruka. Pitanje je samo koju ćete više koristiti. Na Balkanu se uglavnom koristi emotivna kampanja.  Prisetite se izbora u BiH iz 2014 godine. Većina stranaka je koristila emotivnu kampanju – i to onu povezanu sa nacionalnim osećajema. Uglavnom se širila atmosfera straha i ugroženosti. Malobrojne su bile one stranke – gotovo da ih nije ni bilo – koje su koristile ekonomske poruke.

Izbori u Bugarskoj su bili malo drugačiji. Vladajuća stranka – GERB – je slala ka biračima, pokazaće se kasnije, uspešnu kombinaciju ekonomske i emotivne poruke. Njihova ideja poruke je bila bazirana na nekoliko rečenica: Sa nama dolaze i EU pare koje ne moraju nikome da se vraćaju. Kao primer su koristili zbilja uspešne gradove u privlačenju EU novca – Sofiju i Burgas. Sa druge strane emotivnu kampanju – kampanju straha – su radili vrlo sofisticirano – slanjem poruke da oni gradovi koji ne budu imali gradonačelnike iz vladajuće stranke neće dobiti novac. Kombinacija štapa i šargarepe je donela uspeh – od 200 gradonačelnika skoro 140 je izabrano sa liste GERB-a – najveće stranke u vlasti.

Kanali komunikacije

Ma šta da vam neko kaže, bez obizra u kojoj zemlji da radite kampanju ukoliko morate da izaberete samo jedan kanal komunikacije – izaberite TV. Što je prosečno obrazovanje birača niže – vi koristite više TV-a. Terenska Istraživanja rađena u Bugarskoj su potvrdila ovu teoriju – uostalom kao i ona rađena u Srbiji ili BiH – birači o programu i kandiatu saznaju preko TV-a najmanje 70%. Internet je oko 25% a nama omiljeni plakati i bilbordi su ispod 1%. Zaključak je uvek isti – sve što imate para uložite u Tv reklamu. Kada vam nestane – pozajmite i uložite još. Sve ostalo što radite neće vam doneti toliki efekat u broju glasova. Što ste manji ii mate lošiju infrastrukturu – uložite više u TV. Vratiće se. Višesturko!

Veliki sam protivnik onih koji zagovaraju samo internet kampanju. Jednostavnan je odgovor – moguća je ali nikada neće doneti očekivane rezultate.  Potrebna je svakako, ali samo kao pomoćna u vašoj TV kampanji. Možete meni da ne verujete, ali njemu morate. Vincent Harris je čovek za koga kažu da je Republikancima u USA otkrio internet –

https://medium.com/@vincentrharris/we-re-too-obsessed-with-websites-11cb81d14278

Members – članovi

Pokazalo se i u ovoj kampanji da stranke sa većim brojem članova lakše iznesu kampanju. Pođimo od osnovnog – kandidata. Na ovim lokalnim izborima je bilo preko 200 mesta za koja su se birali gradonačelnici (kmetovi) ali i 8.000 mesta raznim skupštinama opština. Već sam napisao da je biračkih mesta bilo 12.314 na teritoriji Bugarske a na svakom ste trebali da imate dvoje ljudi… Samo da popunite ova mesta potrebno vam je skoro 33.000 ljudi. DA – TRIDESET TRI HILJADE!!! Na ovo dodajte i ljude koji su vam potrebni u kampanji, i možete doći do cifre koja vam je potrebna da izbore ne bi izgubili na izborni dan – posle odlične kampanje.

Prošle godine smo videli na izborima u BiH da su stranke sa manjkom organizacije, naročito na izborni dan, posle izbora imale mnogo primedbi na rad izbornih komisija i samo brojanje glasova. No, kasno. O tome je trebalo razmišljati mnogo ranije!

Money – novac

 Kada odete u USA jedna od prvih rečenica koje čujete je: Nema besplatnog ručka. Tako je i sa izborima. Osim što je tada sve mnogo skuplje. U Bugarskoj se apsolutno sve napalaćuje. Najmanje pojavljivanje u predizbornoj kampanji ima svoju cenu – bez obzira o kom se mediju radilo. Zbog toga je potrebno da svoj budžet za kampanju 2016 planirate već sada! Nikada nije prerano za kampanju, kao što nikada nije prerano ni za pravljenje inicijalnog budžeta!


PS Tekst je objavljen na: http://agencijapolis.org/2015/11/tomislav-damnjanovic-strateg-politickih-kampanja-za-polis-mozemo-li-ista-nauciti-iz-lokalnih-izbora-u-bugarskoj/

Razlike između stratega kampanje, šefa izbornog štaba i PR-a

Već sam pisao o tome zašto PR agencije ne mogu da vode političke kampanje. 

Zatim sam na mnogim seminarima dobijao pitanja - šta je čiji posao u kampanji..

Evo nekih odgovora ko se čim bavi... 

Strateg kampanje - konsultant

'Dizajniranje' kampanja je mnogo komplikovaniji posao od PR-a.  Konsultanti su mnogo više okrenuti matematici i statistici nego društvenim naukama naročito u pripremi same kampanje. Oni se pre početka same kampanje najpre bave demografijom područja na kojem se održavaju izbori. Zatim na red dolaze istraživanja JM i mnogo fokus grupa pomoću kojih se svi zajedno - i konsultant i stranka i kandidat - upoznaju sa sumnjama, strahovima i očekivanjima birača. Tek posle toga pokušavaju da pronađu odgovarajući message box, slogan i logo za kandidata / stranku koja će odgovarati njihovom imidžu ali i željama birača. U USA se to zove  'how to tailor message'. Tokom kampanje konsultanti vrše konstantna istraživanja i fokus grupe kako bi uradili fine tuning poruka i dizajna kampanje. Često stratezi kampanja pišu prvi draft TV reklama ali i ostalog materijala za kampanju. U skladu sa istraživanjima, demografijom i potrebama kampanje određuju kanale komunikacije sa biračima.  

Menadžer kampanje

Često se, sa pravom smatra, da je pored kandidata najbitnija osoba u kampanji menadžer kampanje. Zajedno sa strategom on radi na prilagođavanju poruke stranci ali što je bitnije on je prenosi i kontroliše kao se saopštava na nižim nivoima.

Sve informacije bitne za organizaciju i funkcionisanje kampanje moraju da se slivaju kod njega. On pre svega mora da poznaje snage i slabosti svoje organizacije/stranke. 

U modernim kampanjama često je menadžer kampanje (šef centralnog izbornog štaba) i attacking dog, naročito u visoko liderskim kampanjama. 

Direktor komunikacija - PR

Posao direktora komunikacija je da vodi kampanju ka i u medijima. On gradi odnose sa novinarima, komunicira sa njima, ugovara intervjue i prenosi strategu šanse za proboj poruke u kampanji. Pod njihovim nadzorom i uz njihovo učešće pišu se materijali za kampanju. Piše draftove govora ali uz striktnu upotrebu odobrenog message box-a i uz superviziju stratega.  

Direktor komunikacija mora da ima odlične 'veze' u ofline medijima ali mora da poznaje i osnovne principe online medija. Mora dobro da poznaje kriznu komunikaciju ali odluke gotovo nikada ne donosi sam.