Siromaštvo ...  Siromaštvo Boraveći u Africi nagledao sam se siromaštva više nego svih prethodnih godina. Nagledao sam se stvarno gladnih, stvarno nemoćnih, stvarno ugroženih...Video sam ljude kojima je 1$ razlika između života i smrti.  Siromaštvo nas u potpunosti opseda. Ono u nama rađa sve veći osećaj nemoći i poniženja, sprečava nas da mislimo, da pravimo planove, ili da imamo snove... Nema ništa od planova jer nam siromaštvo nameće svakodnevnu borbu za opstanak. Za pojedinca , siromaštvo je noćna mora. To je začarani krug lošeg zdravlja, smanjene radne sposobnosti, niske produktivnosti i skraćenog životnog veka. Za porodice, siromaštvo je zamka. Ono je uzročnik neškolovanosti, niskih kvalifikacija, nesigurnih prihoda, ranom roditeljstvu, lošem zdravlju a taj začarani krug se zatvara preranom smrću. Za društvo, siromaštvo je prokletstvo. Ono sprečava ekonomski rast, iz njega svoju snagu crpe socijalna nestabilnost, i na taj način sprečava siromaš...

Dan državnosti Nervozan sam jer mi Gary, bezbednjak, nije dozvolio da se uvalim u konvoj koji vozi Ristu do aerodroma Berbera… Mislio sam da iskoristim slobodan dan, malo procunjam i fotografišem luku, još od Osmanlija nazvanom kapijom Crvenog mora. Sve je palo u vodu njegovim kratkim: ‘No it’s orange alert. You will stay in compound.’ Izraz lica koji je imao nije mi davao ni promil nade da ću moljakanjem, pozivanjem na iskustvo fiksera iz balkanskih ratova, ili nečim trećim nešto promeniti. Znao sam da bih stalno dobijao isti odgovor na engleskom sa teškim južnoafročkim akcentom – No, it’s orange alert. Razmišljam kako ubiti još jedno veče iza ograde, u našem getu sa 3 zvezdice i 1,5 restoranom. I kao u lošem filmu – telefon. Stefani. Večaras je proslava Dana državnosti i imamo poziv ministra finansija da budemo gosti u Predsedničkoj palati. Za? U Beogradu bih bez razmišljanja odbio. Ne odlazim na prijeme i smatram ih gubitkom vremena. Ovde bez razmišljanja izgovaram da. ...

1. Dal' sam po š 'o ili do š 'o Polazim na aerodrom. Pome š ana ose ć anja. Nije mi prvi put da odlazim u subsafarsku Afriku... Prvi put mi je da odlazim u zemlju gde me do č ekuje body gard na aerodromu. Istanbul - prvo u Starbuck. Srednji soja latte. Posle toga odlazim, kao i uvek kada imam vi š e od 2 sata vremena izme đ u letova u lounge. Ima ih mnogo i samo je pitanje gde je najmanja gu ž va. Sme š tam se u jedan koji ima sedi š ta kao u prvoj klasi, odli č an net i dobar izbor hrane. Najbitnija stvar - blizu je terasa na kojoj mo ž e da se pu š i. Nakon nekoliko sati prozivaju moj let. Boing 737 - 800. Fasciniran sam avionima Turkish airlines. Novi, moderni sa izuzetnom uslugom i hranom. Vreme do Addis abebe provodim gledaju ć i filmove koje nisam stigao da vidim u Srbiji. Terminal 1... Otvoreni plamen za kuvanje kafe Addis - problem sa vizom iako su me Ameri uveravali da ga ne ć e biti. Razmak izmedju letova je vi š e od 8 sati pa ima...

Posle izborne skupstine, ekonomskog programa, aflatoksina čujemo iz usta Bojana Pajtića da je DS nasla novu igračku - promenu izbornog sistema. Na stranu to, a Pajtic je to zaboravio svesno ili nesvesno, da su imali 6 godina ministra čijii je to zadatak bio da učini. Ukoliko su hteli. Na stranu i to da je dotičnom ministru 5 godina na stolu bili Zakoni o lokalnim i parlamentarnim izborima i da se  dalje od njegovog stola isti nisu ni pomerili. Problem je što od svih izbornih modela Pajtić i njegova stranka predlažu najgori - čist većinski sistem. Kaže on imamo previse stranaka u parlamentu. Pa čoveče božiji to i jeste osnovni princip demokratije. Najbolje je onda da se vratimo unazad par desetleća i odredimo da postoji samo jedna. Ili mozda maksimalno 2. Mogao bih da pišem, i nerviram se, oko ovoga danima ali samo još ovo. Većinski izborni sistem u Evropi postoji još u Francuskoji i Velikoj Britaniji. Ogromna većina zemalja ima proporcionalni. Ukljucujuci i Grčku, kolevku demokrat...

Ovu priču pričam na mnogim mojim seminarima... I svi, od Slovenije do Kenije ovu priču razumeju. Pre nekoliko godina sam putovao na 2 nedelje u Bugarsku... Beše ono vreme kada su nam čak i za ulazak u tu 'zemlju EU' bile potrebne vize... Kao težak zavisnik od nikotina spakovao sam u gepek 2 boksa cigareta. Prošao sam naše carinike jednostavno. Na njihovoj granici je ovaj koji me vozio otvorio gepek. Bugarski carinik je pogledao ona 2 boksa, uzeo pasoše, rekao nam da stanemo sa strane i otišao u svoju kućicu... Posle nekih 20 minuta čekanja ohrabrujem se (ipak su oni zemlja EU) i ulazim za njim. Uz dobar dan i osmejak koji sam uspeo da nabacim na usne pitam: Bratko ima li kakav problem? Imaš previše cigareta - odgovori mi... Pa znam - rekoh - ali nas je dvojica, putujemo na dve nedelje i imamo dva boksa. Opet je previše - odgovori mi. Ljudi smo, dogovorićemo se - izgovorih spasonosne rečenice. Može. Pola meni pola tebi... Šta da radim. Odoh do kola, izvadim u kesi ...